Le Petit Prince

Материал из Коми лингвистика


прансуз ногӧн Баженова Ольга Цыпанов Йӧлгинь рочӧн
Le Petit Prince ИЧӦТИК ПРИНЦ ДЗОЛЯ ПРИНС Маленький принц
DEDICACE A LÉON WERTH. Леон Вертлы Леон Вертлы Леону Верту
Je demande pardon aux enfants d'avoir dédié ce livre à une grande personne. Кора зонпоснилысь прӧшша тайӧ небӧгсӧ верстьӧ мортлы сиӧмысь. Кора прӧшша челядьлысь тайӧ небӧгсӧ верстьӧ мортлы сиӧмысь. Прошу детей простить меня за то, что я посвятил эту книжку взрослому.
J'ai une excuse sérieuse : cette grande personne est le meilleur ami que j'ai au monde. Правдайтчӧм пыдди шуа: тайӧ верстьӧыс — менам медбур ёрт. Ачымӧс подулала со кыдз: тайӧ верстьӧыс — менам медбур ёртӧй. Скажу в оправдание: этот взрослый — мой самый лучший друг.
J'ai une autre excuse : cette grande personne peut tout comprendre, même les livres pour enfants. И нӧшта: сійӧ ставсӧ гӧгӧрвоӧ вӧльнӧй светсьыс, весиг челядьлы небӧгъяс. Да нӧшта на — сійӧ гӧгӧрвоӧ дзик-дзик ставсӧ, весиг ныв-пилы гижӧм небӧгъяс. И еще: он понимает все на свете, даже детские книжки.
J'ai une troisième excuse : cette grande personne habite la France où elle a faim et froid. Нӧшта сійӧ олӧ Францияын, кӧні ӧні кынмӧны да тшыгъялӧны. Медбӧрти, сійӧ олӧ Францияын, а сэні ӧні кӧдзыд да тшыг олӧм. И, наконец, он живет во Франции, а там сейчас голодно и холодно.
Elle a besoin d'être consolée. Та вӧсна колӧ эськӧ сійӧс кыдзкӧ ышӧдыштны. Та вӧсна сійӧс ёна колӧ такӧдны-лӧньӧдны. И он очень нуждается в утешении.
Si toutes ces excuses ne suffisent pas, je veux bien dédier ce livre à l'enfant qu'a été autrefois cette grande personne. Татшӧм кӧ правдайтчӧмӧй оз шогмы, сідзкӧ, сиа тайӧ небӧгсӧ сійӧ зонкаыслы, кутшӧмӧн вӧлі коркӧ менам верстьӧ ёртӧй. Тайӧ кӧ менсьым мыжӧс некыдзи оз вешты, ме сиа небӧгӧс сійӧ зонкаыслы, кутшӧмӧн вӧлӧма коркӧ менам верстьӧ ёртӧй. Если же все это меня не оправдывает, я посвящу эту книжку тому мальчику, каким был когда-то мой взрослый друг.
Toutes les grandes personnes ont d'abord été des enfants. (Mais peu d'entre elles s'en souviennent.) Быд верстьӧ ӧд коркӧ вӧлі ичӧтӧн, сӧмын оз быдӧн тайӧс помнит. Быд верстьӧ морт ӧд коркӧ кага вӧлі, сӧмын тай этшаӧн наысь тайӧс юрас кутӧны. Ведь все взрослые сначала были детьми, только мало кто из них об этом помнит.
Je corrige donc ma dédicace : И сідз, ме вежышта сиӧмӧс: Ме вежа ассьым сиӧмӧс со кыдз: Итак, я исправляю посвящение:
A LÉON WERTH Леон Вертлы, Леон Вертлы, Леону Верту,
QUAND IL ÉTAIT PETIT GARÇON кор сійӧ вӧлі ичӧтик зонкаӧн. дзолядырсялы. когда он был маленьким
PREMIER CHAPITRE I І I
Lorsque j'avais six ans j'ai vu, une fois, une magnifique image, dans un livre sur la Forêt Vierge qui s'appelait « Histoires Vécues ». Кор меным вӧлі квайт арӧс, ме видлалі «Збыльысь вӧвлӧмторъяс» небӧг, кытчӧ гижӧма вӧрзьӧдлытӧм вӧръяс йылысь. Сэтысь ме аддзи шуштӧм серпас. Квайт арӧсаӧн вӧрзьӧдлытӧм вӧръяс йылысь гижӧм «Збыльногса историяяс» небӧг лыддигӧн аддзи сэтысь шензьӧдана серпас: Когда мне было шесть лет, в книге под названием «Правдивые истории», где рассказывалось про девственные леса, я увидел однажды удивительную картинку.
Ça représentait un serpent boa qui avalait un fauve. Серпасас зэв кузь да кыз змей — удав — ньылыштӧ вӧрса пемӧсӧс. ыджыд удав-кый ньылалӧ вӧрпаӧс. На картинке огромная змея — удав — глотала хищного зверя.
Voilà la copie du dessin. Серпасыс вӧлі со татшӧм: Сійӧс вӧлі серпасалӧма со тадз: Вот как это было нарисовано:
.... .... .... ....
On disait dans le livre: « Les serpents boas avalent leur proie tout entière, sans la mâcher. Небӧгас вӧлі гижӧма: «Удавыд ассьыс кыйдӧссӧ ньылыштӧ дзоньнас, курччавтӧг. Небӧгас вӧлі гижӧма: «Удав-кый ньылыштӧ ассьыс начканторсӧ дзоньнас, няклявтӧг. В книге говорилось: «Удав заглатывает свою жертву целиком, не жуя.
Ensuite ils ne peuvent plus bouger et ils dorment pendant les six mois de leur digestion ». Та бӧрын сійӧ оз нин вермы легны да во джын узьӧ, кытчӧдз сёяныс кынӧмсьыс оз быр». Сы бӧрын сэсся вӧрнысӧ оз нин вермы да узьӧ во джын, кытчӧдз сёянторйыс кынӧмас помӧдзыс оз быр». После этого он уже не может шевельнуться и спит полгода подряд, пока не переварит пищу».
J'ai alors beaucoup réfléchi sur les aventures de la jungle et, à mon tour, j'ai réussi, avec un crayon de couleur, à tracer mon premier dessin. Ме дыркодь мӧвпалі, кутшӧм интереснӧй олӧмыс джунглиын, а сэсся рӧма карандашӧн рисуйті ассьым медводдза серпасӧс. Ме дыр мӧвпалі джунглиса быдсяма лоӧмторйӧн озыр олӧм йылысь да тшӧтш серпасалі рӧма карандашӧн ассьым медводдза серпасӧс. Я много раздумывал о полной приключений жизни джунглей и тоже нарисовал цветным карандашом свою первую картинку.
Mon dessin numéro 1. Тайӧ вӧлі менам 1№-а серпас. Тайӧ вӧлі 1 №-а серпасалӧмтор. Это был мой рисунок №1.
Il était comme ça: Со мый менам артмис: Со сійӧ кутшӧм: Вот что я нарисовал:
.... .... .... ....
J'ai montré mon chef d'oeuvre aux grandes personnes et je leur ai demandé si mon dessin leur faisait peur. Ме петкӧдлі ассьым серпасӧс гырысьяслы да юалі, полӧны оз найӧ. Ме петкӧдлі чужтӧм серпасӧс верстьӧяслы да юалі, эз-ӧ найӧ повзьыны? Я показал мое творение взрослым и спросил, не страшно ли им.
Elles m'ont répondu: « Pourquoi un chapeau ferait-il peur ? » — Шляпасьыс нӧ коді полӧ? — чуймисны верстьӧяс. — Шляпаыс ӧмӧй вермӧ повзьӧдны? — паныд шуисны мем. — Разве шляпа страшная? — возразили мне.
Mon dessin ne représentait pas un chapeau. А тайӧ эз вӧв шляпа. Но ӧд тайӧ немся эз шляпа вӧв. А это была совсем не шляпа.
Il représentait un serpent boa qui digérait un éléphant. Тайӧ вӧлі слӧнӧс ньылыштӧм удав. Тайӧ вӧлі слӧнӧс ньылыштӧм удав-кый. Это был удав, который проглотил слона.
J'ai alors dessiné l'intérieur du serpent boa, afin que les grandes personnes puissent comprendre. Сэки ме серпасалі удавсӧ пытшкӧссяньыс, мед гырысьяслы гӧгӧрвоанаджык вӧлі. Сэсся ме серпасалі удавӧс кыйлысь пытшкӧссӧ петкӧдлӧмӧн, медым верстьӧяслы лои гӧгӧрвоанаджык. Тогда я нарисовал удава изнутри, чтобы взрослым было понятнее.
Elles ont toujours besoin d'explications. Налы ӧд быдторсӧ колӧ гӧгӧрвоӧдны. Им ведь всегда нужно все объяснять.
Mon dessin numéro 2 était comme ça: Тайӧ вӧлі менам 2№-а серпас: Со менам 2 №-а серпасӧй: Это мой рисунок №2:
.... .... .... ....
Les grandes personnes m'ont conseillé de laisser de côté les dessins de serpents boas ouverts ou fermés, et de m'intéresser plutôt à la géographie, à l'histoire, au calcul et à la grammaire. Гырысьяс шуисны, мед ме сэсся ог серпасав змейястӧ ни ортсысяньыс, ни пытшкӧссяньыс, а мед ёнджыка пырӧдча географияӧ, историяӧ, арифметикаӧ да велӧдча мичаа гижны. Верстьӧяс меным вӧзйисны, эн пӧ нин серпасав кыйясӧс ортсысяньыс ни пытшкӧссӧ петкӧдлӧмӧн, а унджыктор тӧдмав географияысь, арифметикаысь да бурагижӧмысь. Взрослые посоветовали мне не рисовать змей ни снаружи, ни изнутри, а побольше интересоваться географией, историей, арифметикой и правописанием.
C'est ainsi que j'ai abandonné, à l'âge de six ans, une magnifique carrière de peinture. Артмӧ, ме квайт арӧссянь эновтчи нималана художник карьераысь. Со тадзи лои, мый квайт арӧсаӧн ме эновтчи серпасалысьлӧн водзӧ вылӧ бур удж-олӧмысь. Вот как случилось, что шести лет я отказался от блестящей карьеры художника.
J'avais été découragé par l'insuccès de mon dessin numéro 1 et de mon dessin numéro 2. Шогмытӧм 1 да 2 номера серпасъяс падмӧдісны менӧ. 1 №-а да 2 №-а серпасъясӧн дьӧбӧ кольӧм бӧрын ме дугді аслым эскыны. Потерпев неудачу с рисунками №1 и №2, я утратил веру в себя.
Les grandes personnes ne comprennent jamais rien toutes seules, et c'est fatigant, pour les enfants, de toujours leur donner des explications. Верстьӧяс некор нинӧм асьныс оз гӧгӧрвоны. А челядьлы зэв сьӧкыд помся мыйкӧ гӧгӧрвоӧдны налы. Верстьӧяс асьныс нинӧм оз вежӧртны, а челядь зэв ёна мудзӧны помтӧг налы быдтор висьтавлӧмысь да гӧгӧрвоӧдӧмысь. Взрослые никогда ничего не понимают сами, а для детей очень утомительно без конца им все объяснять и растолковывать.
J'ai donc dû choisir un autre métier et j'ai appris à piloter des avions. И сідз, меным ковмис бӧрйыны мӧд туйвизь, и ме велӧдчи лётчикӧ. Тадз со ковмис меным бӧрйыны мӧд уджсикас, ме велӧдчи пилотӧ. Итак, мне пришлось выбирать другую профессию, и я выучился на летчика.
J'ai volé un peu partout dans le monde. Пӧшти став вӧльнӧй светсӧ ме кытшовті. Лэбалі матӧ му пасьтала. Облетел я чуть ли не весь свет.
Et la géographie, c'est exact, m'a beaucoup servi. И географияыд, колӧ шуны, меным зэв на и ковмис. Да, збыльысь кӧ, географияысь тӧдӧмлунӧй мем зэв на и ковмис. И география, по правде сказать, мне очень пригодилась.
Je savais reconnaître, du premier coup d'oeil, la Chine de l'Arizona. Ме син чӧвтлӧмӧн верми торйӧдны Китай Аризонаысь. Ме велалі ӧти видзӧдласӧн торйӧдны Китай Аризонаысь. Я умел с первого взгляда отличить Китай от Аризоны.
C'est utile, si l'on est égaré pendant la nuit. Тайӧ зэв коланатор, войнас кӧ туйтӧ воштан. Тайӧ зэв тӧдчанатор, торйӧн нин войнас лэбиг кор туйвизьыс вошӧ. Это очень полезно, если ночью собьешься с пути.
J'ai ainsi eu, au cours de ma vie, des tas de contacts avec des tas de gens sérieux. Олӧмын ме быдсяма тӧлка да вежӧра йӧзсӧ паныдавлі. Олӧм чӧж ме аддзылі уна серъёзнӧй йӧзӧс. На своем веку я много встречал разных серьезных людей.
J'ai beaucoup vécu chez les grandes personnes. Ме дыр олі верстьӧяс пӧвстын. Ме дыр олі верстьӧяс пӧвстын. Я долго жил среди взрослых.
Je les ai vues de très près. Ме зэв матысянь найӧс аддзылі. Аддзылі найӧс дзик матысянь. Я видел их совсем близко.
Ça n'a pas trop amélioré mon opinion. Но та понда, веськыда висьтала, эг кут найӧс пыддиджык пуктыны. Но та понда, колӧ шуны, найӧс бурджыка донъявны эг мӧд. И от этого, признаться, не стал думать о них лучше.
Quand j'en rencontrais une qui me paraissait un peu lucide, je faisais l'expérience sur elle de mon dessin no.1 que j'ai toujours conservé. Кор ме паныдавлі верстьӧ мортӧс, коді кажитчис мукӧдсьыс гӧгӧрвоысьджыкӧн, ме петкӧдлі сылы 1 №-а серпасӧс — сійӧс ме видзи да пыр новлӧдлі аскӧд. Паныдавлі кӧ, ме серти, мукӧд дорсьыс сюсьджыкӧс да вежӧраджыкӧс, петкӧдлывлі сылы 1 №-а серпасӧс — сійӧ менам пыр аскӧд. Когда я встречал взрослого, который казался мне разумней и понятливей других, я показывал ему свой рисунок №1 — я его сохранил и всегда носил с собою.
Je voulais savoir si elle était vraiment compréhensive. Меным окота вӧлі тӧдны, збыльысь-ӧ тайӧ мортыс мыйкӧ гӧгӧрвоӧ. Ме кӧсйылі тӧдмавны, збыль-ӧ тайӧ мортыс мыйкӧ гӧгӧрвоӧ. Я хотел знать, вправду ли этот человек что-то понимает.
Mais toujours elle me répondait: « C'est un chapeau. » Но найӧ ставныс вочавидзлісны: «Тайӧ шляпа». Сӧмын ставныс меным вочавидзлісны: «Тайӧ шляпа». Но все они отвечали мне: «Это шляпа».
Alors je ne lui parlais ni de serpents boas, ni de forêts vierges, ni d'étoiles. И ме накӧд эг нин варовитлы ни удавъяс, ни джунгли, ни кодзувъяс йылысь. Сэсся ме эг нин сёрнитлы накӧд ни удав-кыйяс, ни джунгли, ни кодзувъяс йылысь. И я уже не говорил с ними ни об удавах, ни о джунглях, ни о звездах.
Je me mettais à sa portée. Ме лолі на кодьӧн. Ме ладмӧдчылі налӧн мӧвпаланногныс дорӧ. Я применялся к их понятиям.
Je lui parlais de bridge, de golf, de politique et de cravates. Варовиті накӧд бридж да гольф йылысь, политика да галстукъяс йылысь. Сёрнитлі накӧд бридж да гольф ворсӧмъяс, кансям да регатъяс йылысь. Я говорил с ними об игре в бридж и гольф, о политике и о галстуках.
Et la grande personne était bien contente de connaître un homme aussi raisonnable. И верстьӧясыд нимкодясисны, мый тӧдмасисны татшӧм вежӧра морткӧд. И верстьӧяслы зэв воліс сьӧлӧм выланыс, мый тӧдмасисны татшӧм садя мӧвпалысь морткӧд. И взрослые были очень довольны, что познакомились с таким здравомыслящим человеком.
CHAPITRE II II ІІ II
J'ai ainsi vécu seul, sans personne avec qui parler véritablement, jusqu'à une panne dans le désert du Sahara, il y a six ans. Тадзи ме олі ӧткӧн, и некодкӧд вӧлі юксьыны аслам сьӧлӧмкылӧмъясӧн. И со квайт во сайын ковмис меным пуксьыны Сахараӧ. Сідзи олі ме ӧтка олӧмӧс, и некодкӧд вӧлі меным сьӧлӧмсянь сёрнитны. И со квайт во сайын мем ковмис бытьӧн пуксьӧдны еропланӧс Сахараӧ. Так я жил в одиночестве, и не с кем было мне поговорить по душам. И вот шесть лет тому назад пришлось мне сделать вынужденную посадку в Сахаре.
Quelque chose s'était cassé dans mon moteur. Мыйкӧ самолёт моторысь жугаліс. Моторас мыйкӧ сэки жугалӧма вӧлі. Что-то сломалось в моторе моего самолета.
Et comme je n'avais avec moi ni mécanicien, ni passagers, je me préparai à essayer de réussir, tout seul, une réparation difficile. Ни механик, ни пассажиръяс мекӧд эз вӧвны, и ме шуи, мый ачым видла дзоньтавны, кӧть тайӧ и зэв сьӧкыд. Мекӧд эз вӧвны механик ни пассажиръяс, да шуи видлыны дзоньтасьны ачым, кӧть тайӧ зэв сьӧкыд удж. Со мной не было ни механика, ни пассажиров, и я решил, что попробую сам все починить, хоть это и очень трудно.
C'était pour moi une question de vie ou de mort. Меным коліс либӧ ловзьӧдны моторсӧ, либӧ кувны. Петан туйыс менам вӧлі кык — моторсӧ дзоньтавны либӧ кувны. Я должен был исправить мотор или погибнуть.
J'avais à peine de l'eau à boire pour huit jours. Ваӧй менам вӧлі муртса вежон кежлӧ. Ваыс меным ӧдвакӧ эськӧ тырмис вежон кежлӧ. Воды у меня едва хватило бы на неделю.
Le premier soir je me suis donc endormi sur le sable à mille milles de toute terre habitée. И сідз, медводдза войнас ме узьмӧдчи лыа вылын, пустыняын, кӧні сюрс верст ылнаысь ӧти оланін оз сюр. И сідз, медводдза рытнас ме унмовси кушинын лыа вылын, сысянь сюрс миля ылнаын эз вӧв ни ӧти овмӧдчӧмин. Итак, в первый вечер я уснул на песке в пустыне, где на тысячи миль вокруг не было никакого жилья.
J'étais bien plus isolé qu'un naufragé sur un radeau au milieu de l'océan. Морт, коді чеччыштіс жугалӧм карабысь да кывтіс океан шӧрті ичӧтик пурйӧн, — эз эськӧ асьсӧ татшӧм ӧткаӧн кыв. Океанӧ караб вӧйӧм бӧрын веськалӧм мортлы и пур вылас эз эськӧ вӧв сэтшӧм ӧтка да гажтӧм. Человек, потерпевший кораблекрушение и затерянный на плоту посреди океана, — и тот был бы не так одинок.
Alors vous imaginez ma surprise, au lever du jour, quand une drôle de petite voix m'a réveillé. И кутшӧма ме шензи, кор асъядорыс менӧ садьмӧдіс кодлӧнкӧ вӧсньыдик гӧлӧсыс. Сӧмын видлӧй ӧні вежӧртны менсьым шензьӧмӧс, шонді петігӧн кор менӧ садьмӧдіс кодлӧнкӧ вӧсньыдик гӧлӧс: Вообразите же мое удивление, когда на рассвете меня разбудил чей-то тоненький голосок.
Elle disait: Сійӧ шуис: Он сказал:
— S'il vous plaît... dessine-moi un mouton! — Ен могысьӧн... серпасав меным баляӧс! — Кора тіянӧс... серпасалӧй меным мегӧпиӧс... — Пожалуйста... нарисуй мне барашка!
— Hein! — А? — А?..
— Dessine-moi un mouton... — Серпасав меным баляӧс... — Нарисуй мне барашка...
J'ai sauté sur mes pieds comme si j'avais été frappé par la foudre. Ме чеччышті, быттьӧ юр весьтын гымыштіс. Ме чеччышті весьтам гымыштӧмысь моз. Я вскочил, точно надо мною грянул гром.
J'ai bien frotté mes yeux. Тільышті синмӧс. Тіли синмӧс. Протер глаза.
J'ai bien regardé. Видзӧдлі гӧгӧр. Гӧгӧр видзӧдлі. Стал осматриваться.
Et j'ai vu un petit bonhomme tout à fait extraordinaire qui me considérait gravement. И казялі ичӧтик тешкодь мортӧс, коді сюся ме вылӧ видзӧдіс. Да аддзи — сулалӧ шемӧстана зонка-дзолюк да видзӧдӧ сӧдз синъясӧн ме вылӧ. И увидел забавного маленького человечка, который серьезно меня разглядывал.
Voilà le meilleur portrait que, plus tard, j'ai réussi à faire de lui. Со кыдзи бӧрнас менам артмис сійӧс серпасавны. Со кыдзи ме сійӧс медбура серпасавлі бӧрыннас нин. Вот самый лучший его портрет, какой мне после удалось нарисовать.
.... .... .... ....
Mais mon dessin, bien sûr, est beaucoup moins ravissant que le modèle. Тайӧ серпас вылас сійӧ абу сэтшӧм лӧсьыд, кутшӧм збыльысьсӧ вӧлі. Дерт, сэні сійӧ абу дзик сэтшӧм, кутшӧм вӧлі збыль вылас. Но на моем рисунке он, конечно, далеко не так хорош, как был на самом деле.
Ce n'est pas de ma faute. Но абу ме мыжаыс. Таысь ме абу мыжа. Это не моя вина.
J'avais été découragé dans ma carrière de peintre par les grandes personnes, à l'age de six ans, et je n'avais rien appris à dessiner, sauf les boas fermés et les boas ouverts. Кор мен вӧлі квайт арӧс, верстьӧяс пыр долисны, мый меысь некутшӧм серпасасьысь оз пет, та вӧсна ме эг велавлы нинӧм рисуйтны, удавъяс кындзи — ортсысяньыс да пытшкӧссяньыс. Квайт арӧсаӧн менӧ верстьӧяс эскӧдісны, мый меысь серпасалысь оз пет, та вӧсна нинӧм эг и велавлы серпасавны удав-кыйясысь кындзи — ортсысяньыс да пытшкӧссӧ петкӧдлӧмӧн. Когда мне было шесть лет, взрослые убедили меня, что художник из меня не выйдет, и я ничего не научился рисовать, кроме удавов — снаружи и изнутри.
Je regardai donc cette apparition avec des yeux tout ronds d'étonnement. И сідз, ме син паськӧдӧмӧн видзӧді тайӧ дивӧ вылас. И сідз, синмӧс чашкӧдӧмӧн дзорги-видзӧді тайӧ шемӧсмӧдантор вылас. Итак, я во все глаза смотрел на это необычайное явление.
N'oubliez pas que je me trouvais à mille milles de toute région habitée. Эн вунӧдӧй, мый ме гӧгӧр сюрс верст ылнаын некутшӧм оланін эз вӧв. Энӧ вунӧдӧй — ме вӧлі морт оланінсянь сюрс миля ылнаын. Не забудьте, я находился за тысячи миль от человеческого жилья.
Or mon petit bonhomme ne me semblait ni égaré, ni mort de fatigue, ni mort de faim, ni mort de soif, ni mort de peur. А тайӧ кага сертиыс оз вӧлі тыдав, мый сійӧ шӧйӧвошӧма, жуявмӧн мудзӧма, повзьӧма либӧ кулӧ сёйтӧм-ютӧмысла. Немтор эз висьтав сы йылысь, мый дзолюкыс вӧлі вошӧма либӧ кувтӧдзыс мудзӧма-повзьӧма, либӧ сійӧ тшыгла да ватӧмла кулан выйын нин. А между тем ничуть не похоже было, чтобы этот малыш заблудился, или до смерти устал и напуган, или умирает от голода и жажды.
Il n'avait en rien l'apparence d'un enfant perdu au milieu du désert, à mille milles de toute région habitée. Сы вылӧ видзӧдӧмӧн эз тыдав, мый зонкаыс вошӧма овтӧм пустыня шӧрӧ. Ортсысяньыс тайӧ кагаыс немся эз вӧв оланінъясысь ылыс тыртӧминӧ вошӧм морт кодь. По его виду никак нельзя было сказать, что это ребенок, потерявшийся в необитаемой пустыне, вдалеке от всякого жилья.
Quand je réussis enfin de parler, je lui dis: Кывворӧй сюрис да, ме юалі: Вӧлисти менам кыв-ворӧй воссис да ме юалі: Наконец ко мне вернулся дар речи, и я спросил:
— Mais qu'est-ce que tu fais là ? — Но... мый тэ тані вӧчан? — Но... мый тэ тані вӧчан? — Но... что ты здесь делаешь?
Et il me répéta alors, tout doucement, comme une chose très sérieuse: И сійӧ бара корис негораа, но зэв збыльысь: Сійӧ бара лӧня да мӧвпалӧмӧн корис: И он опять попросил тихо и очень серьезно:
— S'il vous plaît... dessine-moi un mouton... — Ен могысьӧн... серпасав меным баляӧс... — Кора тіянӧс... серпасав мегӧпиӧс... — Пожалуйста... нарисуй барашка...
Quand le mystère est trop impressionnant, on n'ose pas désobéir. Ставыс тайӧ вӧлі сы выйӧдз чуймӧдана, мый ме эг лысьт пыксьыны. Тайӧ ставыс вӧлі сэтшӧм гӧгӧрвотӧм гусятор кодь, мый ме корӧмсӧ ӧтдортны эг лысьт. Все это было так таинственно и непостижимо, что я не посмел отказаться.
Aussi absurde que cela me semblât à mille milles de tous les endroits habités et en danger de mort, je sortis de ma poche une feuille de papier et un stylographe. Кӧть и тешкодь вӧлі тані, пустыня шӧрын, олӧма-кулӧма костас, серпасасьны, но ме кыски зептысь кабалатор да бырлытӧм перӧ. Кутшӧм кӧть эз вӧв тешкодь тані, кулӧмсянь дзик матын, тыртӧминас, ме век жӧ перйи зепсьым кабала лист да пыр гижана перӧ. Как ни нелепо это было здесь, в пустыне, на волосок от смерти, я все-таки достал из кармана лист бумаги и вечное перо.
Mais je me rappelai alors que j'avais surtout étudié la géographie, l'histoire, le calcul et la grammaire et je dis au petit bonhomme (avec un peu de mauvaise humeur) que je ne savais pas dessiner. А сэсся юрӧ довгис, мый ме велӧдлі география, история, арифметика, велӧдчи мичаа гижны. Ме шуи зонкалы (неуна скӧрпырысь весиг), мый ог куж серпасасьны. Сэки ме мӧвпышті, мый велӧдлі ёнджыкасӧ география, история, арипметика да бурагижӧм, — да шуи дзолюклы (весигтӧ скӧракодь шуи), мися ме серпасасьнысӧ ог куж. Но тут же вспомнил, что учился-то я больше географии, истории, арифметике и правописанию, и сказал малышу (немножко даже сердито сказал), что не умею рисовать.
Il me répondit: Сійӧ вочавидзис: Сійӧ воча чӧвтіс: Он ответил:
— Ça ne fait rien. — Мед кӧ. — Мед. — Все равно.
Dessine-moi un mouton. Серпасав баляӧс... Серпасав мегӧпиӧс. Нарисуй барашка.
Comme je n'avais jamais dessiné un mouton je refis, pour lui, un des deux seuls dessins dont j'étais capable. А ме нэмнам эг серпасавлы мегӧястӧ, и та вӧсна серпасалі сылы аслам важъя серпасъясысь ӧтарсӧ Сы понда мый ме мегӧпиянӧс некор эг серпасавлы, выль пӧв серпасалі кык важ серпасторйысь ӧтиӧс, велалӧмпырысь кужанторйӧс нин: Так как я никогда в жизни не рисовал баранов, я повторил для него одну из двух старых картинок, которые я только и умею рисовать
Celui du boa fermé. — удавӧс ортсысяньыс. удав-кыйӧс ортсысӧ да пытшкӧссӧ сылысь петкӧдлӧмӧн. —удава снаружи.
Et je fus stupéfait d'entendre le petit bonhomme me répondre: Да муртса эг усь, кор зонкаыд горӧдіс: Сэсся дзолюклысь горӧдӧмсӧ кылӧм бӧрын зэв ёна шензи: И очень изумился, когда малыш воскликнул:
— Non! Non! — Оз-оз! — Оз ков, оз! — Нет, нет!
Je ne veux pas d'un éléphant dans un boa. Меным оз ков слӧнӧс ньылыштӧм удав! Меным оз ков слӧнӧс удав-кый пытшкын! Мне не надо слона в удаве!
Un boa c'est très dangereux, et un éléphant c'est très encombrant. Удавсьыс ме пола, а слӧныс вывті ыджыд. Удав повзьӧдчана, слӧныс бара вывті ыджыд. Удав слишком опасен, а слон слишком большой.
Chez moi c'est tout petit. Менам гортын ставыс ичӧтик. Менам гортын ставыс зэв ичӧт. У меня дома все очень маленькое.
J'ai besoin d'un mouton. Меным колӧ баля. Меным колӧ мегӧпи. Мне нужен барашек.
Dessine-moi un mouton. Серпасав баляӧс. Серпасав мегӧпиӧс. Нарисуй барашка.
Alors j'ai dessiné. И ме серпасалі. И ме серпасалі. И я нарисовал.
.... .... .... ....
Il regarda attentivement, puis: Сійӧ сюся видзӧдліс кабала вылӧ да шуис: Сійӧ сюся видзӧдліс серпассӧ да шуис: Он внимательно посмотрел на мой рисунок и сказал:
— Non! Celui-là est déjà très malade. — Тайӧ баляыс вывті нин коньӧр. — Абу, тайӧ мегӧпиыс дзик нин омӧлик. — Нет, этот барашек уже совсем хилый.
Fais-en un autre. Вай мӧдӧс. Серпасав мӧдӧс. Нарисуй другого.
Je dessinai Ме серпасалі выльӧс. Ме серпасалі. Я нарисовал.
.... .... .... ....
Mon ami sourit gentiment, avec indulgence: Ёртӧй небыда, дивиттӧг вашнитіс. Менам выль ёртӧй небыда, жалитӧмпырысь нюммуніс. Мой новый друг мягко, снисходительно улыбнулся.
— Tu vois bien... ce n'est pas un mouton, c'est un bélier. — Ачыд ӧд аддзан, — шуис сійӧ, — тайӧ абу баля. Тайӧ ыджыд меж. — Тэ ӧд ачыд аддзан, — шуис сійӧ, — тайӧ абу мегӧпи. Тайӧ ыджыд меж. — Ты же сам видишь, — сказал он, — это не барашек. Это большой баран.
Il a des cornes... Сюра мегӧ... Сылӧн то сюръяс эмӧсь... У него рога...
Je refis donc encore mon dessin. Ме бара мӧд ног серпасалі. Ме сэсся серпасалі мӧд ног. Я опять нарисовал по-другому.
Mais il fut refusé, comme les précédents: Но сылы бара эз туй: Сӧмын зонка тайӧ серпассӧ тшӧтш ӧтдортіс. Но он и от этого рисунка отказался:
— Celui-là est trop vieux. — Тайӧ вывті пӧрысь. — Тайӧ вывті пӧрысь. — Этот слишком старый.
Je veux un mouton qui vive longtemps. Меным колӧ сэтшӧм баля, медым дыр на оліс. Меным колӧ сэтшӧм мегӧпи, дыр мед олас. Мне нужен такой барашек, чтобы жил долго.
Alors, faute de patience, comme j'avais hâte de commencer le démontage de mon moteur, je griffonnai ce dessin-ci. Татчӧ ме и пузи — меным ӧд колӧ вӧлі ӧдйӧджык моторӧ кутчысьны — да парсалі ящик. Сэки ме куысь петі — колӧ ӧд вӧлі ӧдйӧджык моторсӧ разьны, да парсалі со мый: Тут я потерял терпение — ведь мне надо было поскорей разобрать мотор — и нацарапал ящик.
.... .... .... ....
Et je lançai: Ме шуи зонкалы: И шуи дзолюклы: И сказал малышу:
— Ça c'est la caisse. — Со тэныд ящик. — Со тэныд куд. — Вот тебе ящик.
Le mouton que tu veux est dedans. А сэні пукалӧ сэтшӧм баля, кутшӧм тэныд колӧ. Сы пытшкын тэнад мегӧпиыд пукалӧ. А в нем сидит такой барашек, какого тебе хочется.
Mais je fus bien surpris de voir s'illuminer le visage de mon jeune juge: Шемӧс кӧть абу, но менам стрӧг донъялысьӧй нимкодя вашмуніс: Сӧмын кутшӧма ме чуйми, кодыр менам стрӧг донъялысьӧй виччысьтӧг гажаа нюмъёвтіс: Но как же я удивился, когда мой строгий судья вдруг просиял:
— C'est tout à fait comme ça que je le voulais! — Вот тайӧ бур! — Со татшӧмтор мем и колӧ! — Вот это хорошо!
Crois-tu qu'il faille beaucoup d'herbe à ce mouton? Тэ ногӧн, татшӧм баляыслы туруныс уна ковмас? Кыдзи тэ чайтан, уна-ӧ турун сійӧ сёйӧ? Как ты думаешь, много этому барашку надо травы?
— Pourquoi? — А мый? — А мый? — А что?
— Parce que chez moi c'est tout petit... — Менам ӧд гортын ставыс муртса и эмышт... — Менам ӧд гортын ставыс зэв этша... — Ведь у меня дома всего очень мало...
— Ça suffira sûrement. — Сылы тырмымӧн лоас. — Тырмас сылы. — Ему хватит.
Je t'ai donné un tout petit mouton. Ме тэныд зэв ичӧт баляӧс сета. Ме тэныд сета дзик нин ичӧтик мегӧпиӧс. Я тебе даю совсем маленького барашка.
Il pencha la tête vers le dessin: — Pas si petit que ça... Tiens! — Тайӧ абу вывті ичӧт... — шуис сійӧ, копыртіс юрсӧ, мед бурджыка серпассӧ аддзыны. — Видзӧдтӧ! — Абу сэтшӧм нин сійӧ ичӧт... — шуис дзолюк, юрсӧ копыртӧмӧн серпас вылас видзӧдіг. — Со ӧд! — Не такой уж он маленький... — сказал он, наклонив голову и разглядывая рисунок. — Смотри-ка!
Il s'est endormi... Унмовсис... Сійӧ унмовсьӧма... Он уснул...
Et c'est ainsi que je fis la connaissance du petit prince. Тадзи ме тӧдмаси Ичӧтик принцкӧд. Тадзи ме тӧдмаси Дзоля принскӧд. Так я познакомился с Маленьким принцем.
CHAPITRE III III ІІІ III
Il me fallut longtemps pour comprendre d'où il venait. Менам эз артмы пырысьтӧм-пыр тӧдмавны, кытысь сійӧ усис. Эг другӧн ме гӧгӧрво, кытысь сійӧ воӧма. Не скоро я понял, откуда он явился.
Le petit prince, qui me posait beaucoup de questions, ne semblait jamais entendre les miennes. Ичӧтик принц дугдывтӧг менӧ юасис, а менсьым юалӧмъясӧс быттьӧ эз кыв. Дзоля принс помся менӧ юасис, но ме кӧ сійӧс мый йылысь кӧ юавлі, сійӧ менӧ быттьӧ эз и кывлы. Маленький принц засыпал меня вопросами, но когда я спрашивал о чем-нибудь, он словно и не слышал.
Ce sont des mots prononcés par hasard qui, peu à peu, m'ont tout révélé. Сӧмын надзӧникӧн, пырмунігмоз шуыштӧм кывъясысь ме ставсӧ гӧгӧрвои. Сӧмын вочасӧн, пырмуніг шуӧм ӧткымын кывйысь мем ставыс лои тӧдса. Лишь понемногу, из случайных, мимоходом оброненных слов мне все открылось.
Ainsi, quand il aperçu pour la première fois mon avion (je ne dessinerai pas mon avion, c'est un dessin beaucoup trop compliqué pour moi) il me demanda: Менсьым самолётӧс аддзӧммысьт (самолётӧс серпасавны ме ог кут, сямӧй оз тырмы), Ичӧтик Принц юаліс: Со, менсьым еропланӧс (сійӧс ме серпасавны ог кут, кӧть кыдз ог зіль, оз артмы) медводдзаысь аддзылӧмӧн зонка юаліс: Так, когда он впервые увидел мой самолет (самолет я рисовать не стану, мне все равно не справиться), он спросил:
— Qu'est ce que c'est que cette chose-là? — А тайӧ мый? — Тайӧ нӧ мыйсяматор? — Что это за штука?
— Ce n'est pas une chose. Ça vole. C'est un avion. C'est mon avion. — Самолёт. Менам самолёт. Сійӧ лэбалӧ. — Тайӧ абу мыйсяматор. Тайӧ ероплан. Менам еропланӧй. Сійӧ лэбалӧ. — Это не штука. Это самолет. Мой самолет. Он летает.
Et j'étais fier de lui apprendre que je volais. И ме тшапитчӧмӧн кузякодь висьталі, мый кужа лэбавны. Ме ошйысьӧмпырысь гӧгӧрвоӧді сылы, мися, кужа лэбавны. И я с гордостью объяснил ему, что умею летать.
Alors il s'écria: Тайӧс кылігӧн зонка горӧдіс: Сэки сійӧ горӧдіс: Тогда он воскликнул:
— Comment! — Кыдзи! — Кыдзи? — Как!
tu es tombé du ciel! Тэ усин енэжсьыс? Тэ усин енэжысь? Ты упал с неба?
— Oui, fis-je modestement. — Да, — рама вочавидзи ме. — Да, — родыштӧмӧн вочавидзи ме. — Да, — скромно ответил я.
— Ah! ça c'est drôle... — Сэтшӧм тешкодь! — Вот тешкодьтор! — Вот забавно!..
Et le petit prince eut un très joli éclat de rire qui m'irrita beaucoup. Ичӧтик принц гылыда серӧктіс, а ме дӧзмышті: И Дзоля принс чуналана гораа серӧктіс. Менӧ весигтӧ таысь кезнитіс: И Маленький принц звонко засмеялся, так что меня взяла досада:
Je désire que l'on prenne mes malheurs au sérieux. ог радейт, кор менам ускӧттьӧ вылын сералӧны. ог радейт, мекӧд вӧвлӧмторъяссӧ да менӧ серам вылӧ кӧ лэптӧны. я люблю, чтобы к моим злоключениям относились серьезно.
Puis il ajouta: Сэсся сійӧ содтіс: Сэсся зонка содтіс: Потом он прибавил:
— Alors, toi aussi tu viens du ciel! — Сідзкӧ, тэ енэжсьыс жӧ усин. — Сідзкӧ, тэ тшӧтш воин енэжысь. — Значит, ты тоже явился с неба.
De quelle planète es-tu? А кутшӧм планета вылысь? А кутшӧм енэжмуысь? А с какой планеты?
J'entrevis aussitôt une lueur, dans le mystère de sa présence, et j'interrogeai brusquement: «Со кыдзи сійӧ татчӧ веськалӧма, пустыня шӧрас!» — мӧвпышті ме да юалі веськыда: Со татшӧм сылӧн вӧлӧма татчӧ — тыртӧминӧ — воӧмыс, гусятор кодь, — мӧвпышті ме да юалі веськыда: «Так вот разгадка его таинственного появления здесь, в пустыне!» — подумал я и спросил напрямик:
— Tu viens donc d'une autre planète? — Артмӧ, тэ татчӧ мӧд планета вылысь локтін? — Сідзкӧ, артмӧ: тэ веськалін татчӧ мӧд енэжмуысь? — Стало быть, ты попал сюда с другой планеты?
Mais il ne me répondit pas. Но сійӧ эз вочавидз. Сійӧ эз вочавидз, Но он не ответил.
Il hochait la tête doucement tout en regardant mon avion: Чӧла видзӧдаліс менсьым самолётӧс да довкйӧдліс юрнас: сӧмын лӧня довкнитіс юрнас, менсьым еропланӧс видзӧдаліг: Он тихо покачал головой, разглядывая мой самолет:
— C'est vrai que, là-dessus, tu ne peux pas venir de bien loin... — Но, татшӧмнад тэ эн вермы ылысь воны... — Но-о, та вылын тэ эн вермы лэбзьыны-воны татчӧ ылісянь... — Ну, на этом ты не мог прилететь издалека...
Et il s'enfonça dans une rêverie qui dura longtemps. Сійӧ дыр эз шыась, мӧвпаліс. Сэсся мый йылысь кӧ думыштчис, И надолго задумался о чем-то.
Puis, sortant mon mouton de sa poche, il se plongea dans la contemplation de son trésor. Сэсся кыскис зепсьыс менсьым баляӧс да кутіс любуйтчыны сійӧн. перйис менсьым серпасалӧм мегӧпиӧс да вӧйтчис тайӧ донаторсӧ видзӧдӧмӧ. Потом вынул из кармана моего барашка и погрузился в созерцание этого сокровища.
Vous imaginez combien j'avais pu être intrigué par cette demi-confidence sur « les autres planètes ». Ті, дерт, гӧгӧрвоанныд, кутшӧм окота мен лоис унджык тӧдмавны «мӧд планета» йывсьыс. Можете себе представить, как разгорелось мое любопытство от этого полупризнания о «других планетах».
Je m'efforçai donc d'en savoir plus long: И ме мӧді водзӧ юасьны: И ме видлі тӧдмавны унджыктор на: И я попытался разузнать побольше:
— D'où viens-tu mon petit bonhomme? — Кытысьджык нӧ тэ локтін, дзолюк? — Кытысь нӧ тэ воин татчӧ, дзолюк? — Откуда же ты прилетел, малыш?
Où est-ce « chez toi ?» Кӧнджык олан? Кӧні тэнад гортыд? Где твой дом?
Où veux-tu emporter mon mouton? Кытчӧ нӧ кӧсъян менсьым баляӧс нуны? Кытчӧ тэ кӧсъян нуны менсьым мегӧпиӧс? Куда ты хочешь унести моего барашка?
Il me répondit après un silence méditatif: Сійӧ дыркодь мӧвпаліс, сэсся шуис: Сійӧ мӧвпалігмоз, ланьтӧмӧн олыштіс, сэсся чӧвтіс: Он помолчал в раздумье, потом сказал:
— Ce qui est bien, avec la caisse que tu m'as donnée, c'est que, la nuit, ça lui servira de maison. — Бур, мый тэ ящиктӧ меным сетін: балялы узянін лоас. — Зэв бур, козьналін кудтӧ да, мегӧпиӧй сэні кутас узьлыны войнас. — Очень хорошо, что ты дал мне ящик: барашек будет там спать по ночам.
— Bien sûr. — Дерт! — Да, дерт жӧ. — Ну конечно.
Et si tu es gentil, je te donnerai aussi une corde pour l'attacher pendant le jour. А шаньӧн кӧ лоан, ме тэныд нӧшта кӧв сета, луннас кутан сійӧс домавлыны. Лоан кӧ сюсь да вежӧра, ме тэныд сета сійӧс домалан кӧв. И если ты будешь умницей, я дам тебе веревку, чтобы днем его привязывать.
Et un piquet. И ичӧтик майӧг сета. Да майӧг. И колышек.
La proposition parut choquer le petit prince: Ичӧтик принц зумыштчис: Дзоля принс дӧзмискодь: Маленький принц нахмурился:
— L'attacher? — Домавлыны? — Домавны? — Привязывать?
Quelle drôle d'idée! Мыйла? Мыйла? Для чего это?
— Mais si tu ne l'attaches pas, il ira n'importe où, et il se perdra... — Он кӧ ӧд домав, мунас кытчӧкӧ да вошас. — Да ӧд он кӧ мегӧтӧ домав, сійӧ мунас кытчӧкӧ да вошас. — Но ведь если ты его не привяжешь, он забредет неведомо куда и потеряется.
Et mon ami eut un nouvel éclat de rire: Ёртӧй бара на гылыда серӧктіс: Сэки менам ёртӧй гажаа серӧктіс: Тут мой друг опять весело рассмеялся:
— Mais où veux-tu qu'il aille! — Кытчӧ мунас? — Да кытчӧ нӧ сійӧ мунас? — Да куда же он пойдет?
— N'importe où. — Кытчӧ окота. — Быдлаӧ ӧд вермас! — Мало ли куда?
Droit devant lui... Пыр веськыда, веськыда, кытчӧ кокыс нуас. Век веськыда, веськыда, кытчӧ синмыс видзӧдӧ. Все прямо, прямо, куда глаза глядят.
Alors le petit prince remarqua gravement: Сэки Ичӧтик принц шуис ньӧти шмониттӧг: Сэки Дзоля принс шуис дзик сӧдза ме вылӧ видзӧдӧмӧн: Тогда Маленький принц сказал серьезно:
— Ça ne fait rien, c'est tellement petit, chez moi! — Оз мун, менам сэні вывті этша местаыс. — Эн шогсьы, менам ӧд сэні зэв дзескыд. — Это не страшно, ведь у меня там очень мало места.
Et, avec un peu de mélancolie, peut-être, il ajouta: Да жугыля содтыштіс: Да содтіс гажтӧмакодь: И прибавил не без грусти:
— Droit devant soi on ne peut pas aller bien loin... — Мунны кӧ пыр веськыда, веськыда, ылӧдз он во... — Кутан кӧ мунны век веськыда да веськыда, ылӧдз он во... — Если идти все прямо да прямо, далеко не уйдешь...
CHAPITRE IV IV ІV IV
J'avais ainsi appris une seconde chose très importante: C'est que sa planète d'origine était à peine plus grande qu'une maison! Тадзи ме тӧдмалі нӧшта ӧтитор: сылӧн планетаыс керка ыджда и эм! Тадзи ме тӧдмалі нӧшта ӧти тӧдчанатор: сылӧн чужан енэжмуыс сӧмын керка ыджда и эм! Так я сделал еще одно важное открытие: его родная планета вся-то величиной с дом!
Ça ne pouvait pas m'étonner beaucoup. Но таысь менӧ торъя шемӧс эз босьт. Сідзсӧ эськӧ менӧ тайӧ эз ёна шензьӧд. Впрочем, это меня не слишком удивило.
Je savais bien qu'en dehors des grosses planètes comme la Terre, Jupiter, Mars, Vénus, auxquelles on a donné des noms, il y en a des centaines d'autres qui sont quelque-fois si petites qu'on a beaucoup de mal à les apercevoir au télescope. Тӧдса ӧд, мый ыджыд планетаяс кындзи, кутшӧмӧсь, шуам, Му, Юпитер, Марс, Венера, эмӧсь нӧшта дзоля планетаяс, найӧс весиг телескопысь ӧдва аддзан. Ме тӧдлі, мый Му, Юпитер, Марс, Асъя кодзув кодь ыджыд енэжмуяс кындзи эм уна сё мукӧд енэжму (весигтӧ нимтӧмӧсь), да эмӧсь сэтшӧм ичӧтӧсь, мый найӧс телескопӧн сьӧкыд аддзыны. Я знал, что, кроме таких больших планет, как Земля, Юпитер, Марс, Венера, существуют еще сотни других и среди них такие маленькие, что их даже в телескоп трудно разглядеть.
Quand un astronome découvre l'une d'elles, il lui donne pour nom un zéro. Кор астроном казялӧ выль ичӧт планета, сэк оз нимты сійӧс кутшӧмкӧ кывйӧн, а лыдпасӧн. Кодзувъяс туялысь кӧ восьтӧ татшӧм енэжмусӧ, сетӧ сылы сэк оз ним, а лыдпас. Когда астроном открывает такую планетку, он дает ей не имя, а просто номер.
Il l'appelle par exemple: « l'astéroïde 3251 ». Шуам, астероид 3251. Шуам кӧть: 3251-ӧд астероид. Например: астероид 3251.
J'ai de sérieuses raisons de croire que la planète d'ou venait le petit prince est l'astéroïde B 612. Ме збыльысь чайта, мый Ичӧтик принц воис татшӧмсяма дзоля планета вылысь, а нимыс планетаыслӧн «астероид В-612». Менам эм зумыд подув чайтны, мый Дзоля принс воис татчӧ Б–612-ӧд ичӧтик енэжму вылысь. У меня есть серьезные основания полагать, что Маленький принц прилетел с планетки, которая называется «астероид В-612».
Cet astéroïde n'a été aperçu qu'une fois au télescope, en 1909, par un astronome turc. Тайӧ астероидсӧ сӧмын ӧтчыдысь, 1909 воӧ, аддзылӧма телескопысь турцияса астроном. Тайӧ астэроидсӧ казявлӧма сӧмын ӧтчыдысь 1909-ӧд воӧ Турцияысь ӧти астроном. Этот астероид был замечен в телескоп лишь один раз, в 1909 году, одним турецким астрономом.
Il avait fait alors une grande démonstration de sa découverte à un Congrès International d'Astronomie. Астрономыд сэки висьталӧма та йылысь войтыркостса астрономия конгресс дырйи. Кодзувъяс туялысь юӧртӧма сэки аслас тӧдчана восьтӧмтор йывсьыс Астрономъяслӧн войтыркостса ӧксьӧма дырйи. Астроном доложил тогда о своем замечательном открытии на Международном астрономическом конгрессе.
Mais personne ne l'avait cru à cause de son costume. Но некод сылы абу эскӧма, астрономыд турецкӧя пасьтасьӧма да. Сӧмын сылы некод абу эскӧма сы понда сӧмын, мый туялысьыс кышасьӧма вӧлӧм турокъяс паськӧмӧ. Но никто ему не поверил, а все потому, что он был одет по-турецки.
Les grandes personnes sont comme ça. Татшӧмӧсь найӧ, верстьӧ йӧзыд! Сэтшӧм со йӧз верстьӧясыс! Уж такой народ эти взрослые!
Heureusement, pour la réputation de l'astéroïde B 612 un dictateur turc imposa à son peuple, sous peine de mort, de s'habiller à l'Européenne. Но В-612 астероидыд пуктӧма жӧ ассьыс пай турцияса олӧмӧ: тайӧс кывлӧм бӧрын султан тшӧктӧма турокъяслы пасьтасьны европаса йӧз моз. Б–612-ӧд енэжмулы шуд вылӧ турцияса султаныс аслас канмуса став олысьыслы тшӧктӧма пасьтасьны европаногса паськӧмӧ, мӧд ног кӧ — виасны. К счастью для репутации астероида В-612, турецкий султан велел своим подданным под страхом смерти носить европейское платье.
L'astronome refit se démonstration en 1920, dans un habit très élégant. 1920 воӧ сійӧ жӧ астрономыс бара висьталӧма аслас казялӧмтор йылысь. 1920-ӧд воӧ тайӧ астрономыс бара юӧртӧма восьтӧмтор йывсьыс. В 1920 году тот астроном снова доложил о своем открытии.
Et cette fois-ci tout le monde fut de son avis. Та пӧрйӧ сійӧ вӧлі пасьтасьӧма зэв моднӧя нин — и ставныс сы дор лоисны. Сэкисӧ медбӧръя мода сертиыс пасьтасьлӧма — да ставныс сыкӧд воӧмаӧсь ӧти кывйӧ. На этот раз он был одет по последней моде, — и все с ним согласились.
Si je vous ai raconté ces détails sur l'astéroïde B 612 et si je vous ai confié son numéro, c'est à cause des grandes personnes. Ме сэтшӧм кузя висьталі тіянлы В-612 астероид йылысь, весиг лыдпасъясӧн, сӧмын верстьӧяс понда. Ме висьталі тіянлы Б-612 енэжму йылысь сэтшӧм уна да весиг вайӧді сылысь лыдпассӧ сӧмын верстьӧяс понда. Я вам рассказал так подробно об астероиде В-612 и даже сообщил его номер только из-за взрослых.
Les grandes personnes aiment les chiffres. Найӧ зэв ёна радейтӧны лыдпасъяс. Найӧ зэв ёна радейтӧны лыдпасъяс. Взрослые очень любят цифры.
Quand vous leur parlez d'un nouvel ami, elles ne vous questionnent jamais sur l'essentiel. Кор шуан налы, мый тэнад выль ёрт, найӧ некор оз юавны сійӧс, мый колӧ. Кодыр налы висьталан выль ёрт йылысь, найӧ некор оз юавны медтӧдчанаторъяссӧ. Когда рассказываешь им, что у тебя появился новый друг, они никогда не спросят о самом главном.
Elles ne vous disent jamais: Некор найӧ оз шуны: Некор оз шуны: Никогда они не скажут:
« Quel est le son de sa voix? «А кутшӧм сылӧн гӧлӧсыс? «А кутшӧм сылӧн гӧлӧсыс? «А какой у него голос?
Quels sont les jeux qu'il préfère? Мыйысь сійӧ радейтӧ ворсны? Мыйӧн ворсны радейтӧ? В какие игры он любит играть?
Est-ce qu'il collectionne les papillons ? » Бобувъясӧс куталӧ оз?» Бобувъяссӧ кыявлӧ оз?» Ловит ли он бабочек?»
Elles vous demandent: « Quel âge a-t-il ? Найӧ юасьӧны: «Кымын арӧса сійӧ? Найӧ юаласны: «Кымын арӧс сылы? Они спрашивают: «Сколько ему лет?
Combien a-t-il de frères ? Кымын сылӧн вок? Кымын вок сылӧн эм? Сколько у него братьев?
Combien pèse-t-il ? Уна-ӧ сылӧн сьӧктаыс? Сьӧктаыс сылӧн кутшӧм? Сколько он весит?
Combien gagne son père ? » Мыйта нажӧвитӧ сылӧн батьыс?» Ыджыд-ӧ айыслӧн удждоныс?» Сколько зарабатывает его отец?»
Alors seulement elles croient le connaître. И та бӧрын чайтӧны, мый морт йывсьыс ставсӧ тӧдмалісны. Сы бӧрын чайтӧны, ыштӧкӧ морт йывсьыс тӧдмалісны. И после этого воображают, что узнали человека.
Si vous dites aux grandes personnes: « J'ai vu une belle maison en briques roses, avec des géraniums aux fenêtres et des colombes sur le toit...» elles ne parviennent pas à s'imaginer cette maison. Кор шуан верстьӧяслы: «Ме аддзылі зэв мича керка: кельыдгӧрд кирпичысь, ӧшиняс сылӧн герань, а вевт вылас гулюяс» — налӧн син водзаныс некутшӧм керка оз сувт. Со кор, шуам, налы висьталан: «Ме аддзылі роза рӧма сёйизйысь тэчӧм керка, ӧшиньясыс герань дзоридзьяса, а вевт вылас позтысьӧны гулюяс», — найӧ некыдзи оз вермыны син водзаныс сувтӧдны тайӧ керкасӧ. Когда говоришь взрослым: «Я видел красивый дом из розового кирпича, в окнах у него герань, а на крыше голуби», — они никак не могут представить себе этот дом.
Il faut leur dire: « J'ai vu une maison de cent mille francs. » Alors elles s'écrient: « Comme c'est joli ! » Налы колӧ шуны: «Ме аддзылі керка, а доныс — сё сюрс франк!» — сэки найӧ горӧдасны: «Зэв мича керка»! Налы колӧ шуны: «Ме аддзылі керка сё сюрс франк донысь», — сэки найӧ горӧдасны: «Ок кутшӧм мичлун!». Им надо сказать: «Я видел дом за сто тысяч франков», — и тогда они восклицают: «Какая красота!»
Ainsi, si vous leur dites: « La preuve que le petit prince a existé c'est qu'il était ravissant, et qu'il voulait un mouton. Сідз жӧ кымын позьӧ налы шуны: «Ичӧтик принцыд збыльысь вӧлі, сы вӧсна мый: сійӧ вӧлі зэв-зэв шань, сійӧ сераліс и сылы колӧ вӧлі баля. Сідзи жӧ лоас, налы кӧ шуан: «Со эскӧдана подув сы вылӧ, мый Дзоля принсыс збыльысь вӧлі — сійӧ ӧд бурсьыс-бур, гажаа сераліс, сылы колӧ вӧлі мегӧпи. Точно так же, если им сказать: «Вот доказательства, что Маленький принц на самом деле существовал: он был очень, очень славный, он смеялся, и ему хотелось иметь барашка.
Quand on veut un mouton, c'est la preuve qu'on existe » elles hausseront les épaules et vous traiteront d'enfant! А кодлы колӧ баля, сійӧ, дерт, збыльысь эм! — тадзи кӧ налы шуны, найӧ сӧмын пельпомнысӧ лэптыштласны да видзӧдласны тэ вылӧ пузчужӧм кага вылӧ моз. А коді кӧсйӧ видзны мегӧпиӧс, то, дерт жӧ, сійӧ збыльысь эм», — тадзи кӧ налы шуан, найӧ сӧмын лэптыласны пельпомсӧ да видзӧдласны тэ вылӧ вежӧртӧм кага вылӧ моз. А кто хочет барашка, тот, безусловно, существует», — если им сказать так, они только пожмут плечами и посмотрят на тебя, как на несмышленого младенца.
Mais si vous leur dites: « La planète d'où il venait est l'astéroïde B 612 » alors elles seront convaincues, et elles vous laisseront tranquille avec leurs questions. Но шуны кӧ налы: «Сійӧ воис планета вылысь, коді шусьӧ астероид В-612», — сэки найӧ эскасны и оз кутны дӧзмӧдчыны да водзӧ юасьны. Но налы кӧ висьталан: «Сійӧ воӧма татчӧ Б-612-ӧд нима астероидсянь», — найӧс эскасны да оз нин пондыны дӧзмӧдчыны юалӧмъяснас. Но если сказать им: «Он прилетел с планеты, которая называется астероид В-612», — это их убедит, и они не станут докучать вам расспросами.
Elles sont comme ça. Татшӧмӧсь нин найӧ, верстьӧясыд. Сэтшӧм йӧз нин этайӧ верстьӧясыс. Уж такой народ эти взрослые.
Il ne faut pas leur en vouloir. Оз ков на вылӧ скӧравны. Оз ков на вылӧ лӧгнытӧ кутны. Не стоит на них сердиться.
Les enfants doivent être très indulgents envers les grandes personnes. Челядьлы колӧ гӧгӧрвоны гырысьясӧс. Челядьлы колӧ лоны верстьӧ йӧз дорӧ небыд сьӧлӧмаӧн. Дети должны быть очень снисходительны к взрослым.
Mais, bien sûr, nous qui comprenons la vie, nous nous moquons bien des numéros! Но ми, олӧмсӧ гӧгӧрвоысьяс, сералам, дерт, номер-лыдпасъяс вылад! Сӧмын ми, олӧмсӧ гӧгӧрвоысьяс, дерт, серам вылӧ лэптам лыдпасъяс да чипраяс! Но мы, те, кто понимает, что такое жизнь, мы, конечно, смеемся над номерами и цифрами!
J'aurais aimé commencer cette histoire à la façon des contes de fées. Ме окотапырысь эськӧ заводиті тайӧ висьтсӧ мича мойд моз. Мем зэв окота эськӧ вӧлі панны тайӧ повесьтсӧ шемӧсъяса мойдкыв моз. Я охотно начал бы эту повесть как волшебную сказку.
J'aurais aimé dire: И водзыс эськӧ вӧлі татшӧм: Окота гижны тадзи: Я хотел бы начать так:
« Il était une fois un petit prince qui habitait une planète à peine plus grande que lui, et qui avait besoin d'un ami... » «Оліс-выліс Ичӧтик принц. Сійӧ оліс ичӧтик планета вылын, и ёртасьнысӧ сылы вӧлі некодкӧд...». «Овліс-вывліс Дзоля принс. Сійӧ овліс ассьыс неунаӧн ыджыдджык енэжму вылын, да сылы ёна эз тырмыв ёрт...» «Жил да был Маленький принц. Он жил на планете, которая была чуть побольше его самого, и ему очень не хватало друга...».
Pour ceux qui comprennent la vie, ça aurait eu l'air beaucoup plus vrai. Олӧмсӧ гӧгӧрвоысьяс дзик пыр эськӧ аддзисны, мый тайӧ ставыс збыль. Олӧмсӧ гӧгӧрвоысь быд морт дзик пыр эськӧ казялас: тайӧ, дерт, ёнджыка мунӧ збыльтор вылӧ. Те, кто понимает, что такое жизнь, сразу бы увидели, что все это чистая правда.
Car je n'aime pas qu'on lise mon livre à la légère. Ог кӧсйы, мед тайӧ небӧгсӧ лыддисны сералӧмӧн. Та понда ме ньӧти ог кӧсйы, медым менсьым небӧгӧс лыддисны теш пычкӧм понда. Ибо я совсем не хочу, чтобы мою книжку читали просто ради забавы.
J'éprouve tant de chagrin à raconter ces souvenirs. Сьӧлӧмӧй топавлӧ, кор ме казьтывла ассьым ичӧтик ёртӧс, и абу кокни меным сы йылысь висьтасьны. Вывті сьӧкыд казьтывны да абу кокни та йылысь висьтавлыны. Сердце мое больно сжимается , когда я вспоминаю моего маленького друга, и нелегко мне о нем говорить.
Il y a six ans déjà que mon ami s'en est allé avec son mouton. Квайт во нин лои сылӧн мунӧмыслы. Колис нин квайт во ёртӧйлӧн аслас мегӧпинас менӧ эновтӧмсянь. Прошло уже шесть лет с тех пор, как он вместе со своим барашком покинул меня.
Si j'essaie ici de le décrire, c'est afin de ne pas l'oublier. И медым не вунӧдны сійӧс, ме гижа тайӧ небӧгсӧ. И я пытаюсь рассказать о нем для того, чтобы его не забыть.
C'est triste d'oublier un ami. Зэв шог, кор ёртъясыд вунӧны. Зэв гажтӧмтор тайӧ — кор вунӧдӧны ёртъясӧс. Это очень печально, когда забывают друзей.
Tout le monde n'a pas eu un ami. А уналӧн и ёртыс абу. Эз быдӧнлӧн вӧвлы ёрт. Не у всякого есть друг.
Et je puis devenir comme les grandes personnes qui ne s'intéressent plus qu'aux chiffres. И ме пола лоны сэтшӧм верстьӧӧн, кодлы лыдпасъяс кындзи ставыс веськодь. И ме пола лоны верстьӧ кодьӧн, кодъясӧс лыдпасъясысь кындзи нинӧм нин оз кыскы, оз ышӧд. И я боюсь стать таким, как взрослые, которым ничто не интересно, кроме цифр.
C'est donc pour ça encore que j'ai acheté une boîte de couleurs et des crayons. Та понда тшӧтш ме ньӧби краскаа ящик да рӧма карандашъяс. Со та вӧсна нӧшта ме ньӧби рӧма карандашъяса да мавтасъяса куд. Вот еще и поэтому я купил ящик с красками и цветные карандаши.
C'est dur de se remettre au dessin, à mon âge, quand on n'a jamais fait d'autres tentatives que celle d'un boa fermé et celle d'un boa ouvert, à l'âge de six ans! Менам арлыдӧн абу ёна кокни бара босьтчыны серпасасьны, олӧм чӧжыд кӧ сӧмын удавӧс ортсысяньыс да пытшкӧссяньыс и рисуйтлін, да и сійӧ вӧлі квайт арӧсӧн! Тайӧ абу кокнитор — менам арлыдӧ — бара босьтчыны серпасасьны, нӧшта кӧ олӧм чӧжӧн серпасавлі сӧмынтӧ удав-кыйӧс ортсысяньыс да пытшкӧссӧ петкӧдлӧмӧн, да и то сӧмын квайт арӧсаӧн! Не так это просто — в моем возрасте вновь приниматься за рисование, если за всю свою жизнь только и нарисовал что удава снаружи и изнутри, да и то в шесть лет!
J'essayerais bien sûr, de faire des portraits le plus ressemblants possible. Дерт, ме видла серпасавны ставсӧ, кыдзи вӧлі. Дерт, ме зіля серпасавны ӧткодьлунсӧ петкӧдлӧм могысь кыдз позьӧ стӧчджыка. Конечно, я постараюсь передать сходство как можно лучше.
Mais je ne suis pas tout à fait certain de réussir. Но, гашкӧ, ог и куж. Сӧмын тырвыйӧ ог эскы, мый ставыс менам артмас. Но я совсем не уверен, что у меня это получится.
Un dessin va, et l'autre ne ressemble plus. Ӧд коркӧ принцлӧн чужӧмыс артмӧ ӧти нога, а коркӧ — дзик мӧд нога. Ӧти чужӧмпас артмӧ бурджыка, мӧд немся оз артмы, ӧткодьлунтӧм лоӧ. Один портрет выходит удачно, а другой ни капли не похож.
Je me trompe un peu aussi sur la taille. Сідз жӧ и судтанас: Со и джуджданас тшӧтш: Вот и с ростом тоже:
Ici le petit prince est trop grand. ӧти серпас вылын принцыд артмис вывті ыджыд, ӧти серпасын принс артмӧма вывті ыджыд, на одном рисунке принц у меня вышел чересчур большой,
Là il est trop petit. а мӧдын — вывті ичӧт. мӧдын — вывті дзоля. на другом — чересчур маленький.
J'hésite aussi sur la couleur de son costume. И ме вунӧді, кутшӧм сылӧн паськӧмыс вӧлі. Дай ме юрын ог кут паськӧмыслысь рӧмсӧ. И я плохо помню, какого цвета была его одежда.
Alors je tâtonne comme ci et comme ça, tant bien que mal. Ме серпасала и тадзи, и эсідзи, юрӧ кольӧмаыс серти. Ме зіля серпасавны тадзи и этадзи, ылӧсас, кыдзи артмас. Я пробую рисовать и так и эдак, наугад, с грехом пополам.
Je me tromperai enfin sur certains détails plus importants. Сэсся менам кыткӧ вермас дзик не сідз серпасассьыны на. Медбӧрти, ме верма шыбӧлясьны кутшӧмкӧ тӧдчана посниторъясын. Наконец, я могу ошибиться и в каких-то важных подробностях.
Mais ça, il faudra me le pardonner. Энӧ дивитӧй. Но ті энӧ дивитӧй. Но вы уж не взыщите.
Mon ami ne donnait jamais d'explications. Менам ёртӧй меным некор нинӧм эз гӧгӧрвоӧдлы. Ёртӧй некор нинӧм мем эз гӧгӧрвоӧдлы. Мой друг никогда мне ничего не объяснял.
Il me croyait peut-être semblable à lui. Гашкӧ, чайтіс, мый ме сы кодь жӧ да. Гашкӧ, сійӧ чайтліс, мый ме тшӧтш сы кодь. Может быть, он думал, что я такой же, как он.
Mais moi, malheureusement, je ne sais pas voir les moutons à travers les caisses. Но ящиксьыд балятӧ ме ог аддзы. Сӧмын зэв жаль, ог куж аддзыны мегӧпиӧс куд пытшсьыс. Но я, к сожалению, не умею увидеть барашка сквозь стенки ящика.
Je suis peut-être un peu comme les grandes personnes. Колӧкӧ, ме верстьӧяс кодь жӧ неуна. Гашкӧ, ме мыйӧнкӧ верстьӧяс кодь нин. Может быть, я немного похож на взрослых.
J'ai dû vieillir. Пӧрысьма, буракӧ. Тӧдӧмысь, ме пӧрысьма. Наверно, я старею.
CHAPITRE V V V V
Chaque jour j'apprenais quelque chose sur la planète, sur le départ, sur le voyage. Быд лун ме тӧдмавлі мыйкӧ выльтор сылӧн планета йылысь, кыдзи сійӧ сэтысь мунӧма да кытӧн вӧлӧма. Быд лун ме тӧдмавлі мыйкӧ выльтор зонкалӧн енэжму йывсьыс, сы йылысь, кыдзи сійӧ эновтӧма чужанінсӧ да кыдзи уналаті ветлӧдлӧма. Каждый день я узнавал что-нибудь новое о его планете, о том, как он ее покинул и как странствовал.
Ça venait tout doucement, au hasard des réflexions. Сійӧ висьтавліс та йылысь этша, пырмунігмоз. Та йылысь дзолюк висьтавліс этшаника, пырмунігмоз сӧмын. Он рассказывал об этом понемножку, когда приходилось к слову.
C'est ainsi que, le troisième jour, je connus le drame des baobabs. Сідз, коймӧд луннас ме тӧдмалі баобабъяс йылысь. Сідз, коймӧд луннас ме тӧдмалі баобаб пуяс вӧсна лоӧм трагедия йылысь. Так, на третий день я узнал о трагедии с баобабами.
Cette fois-ci encore fut grâce au mouton, car brusquement le petit prince m'interrogea, comme pris d'un doute grave: Сёрниыс бара на пансис баля йылысь. Тыдалӧ, Ичӧтик принц мыйыськӧ ёна майшасис: Пансис сёрниыс бара мегӧписянь. Тӧдчис, Дзоля принсӧс топӧдіс кутшӧмкӧ падъялӧм, да сійӧ юаліс: Это тоже вышло из-за барашка. Казалось, Маленьким принцем вдруг овладели тяжкие сомнения, и он спросил:
— C'est bien vrai, n'est-ce pas, que les moutons mangent les arbustes? — А баляясыд кустъяссӧ сёйӧны? — Висьтав, збыль ӧд — мегӧпияныс кустъяссӧ йирӧны? — Скажи, ведь правда, барашки едят кусты?
— Oui. C'est vrai. — Сёйӧны. — Да, збыль. — Да, правда.
— Ah! Je suis content. — Но и бур! — Вот тайӧ бур! — Вот хорошо!
Je ne compris pas pourquoi il était si important que les moutons mangeassent les arbustes. Ме эг гӧгӧрво, мыйӧн тайӧ бур. Ме эг вежӧрт, мый бурыс лоӧ мегӧпиянӧн кустъяс йирӧмсьыс. Я не понял, почему это так важно, что барашки едят кусты.
Mais le petit prince ajouta: Но Ичӧтик принц содтіс: Дзоля принс сэки содтіс: Но Маленький принц прибавил:
— Par conséquent ils mangent aussi les baobabs? — Сідзкӧ, найӧ и баобабъястӧ сёйӧны? — Сідзкӧ, найӧ баобабъяссӧ тшӧтш йирӧны? — Значит, они и баобабы тоже едят?
Je fis remarquer au petit prince que les baobabs ne sont pas des arbustes, mais des arbres grand comme des églises et que, si même il emportait avec lui tout un troupeau d'éléphants, ce troupeau ne viendrait pas à bout d'un seul baobab. Ме вочавидзи, мый баобабъяс абу кустъяс, а кызсьыс-кыз пуяс, кӧлӧкӧльня джудждаӧсь, и весиг слӧн чукӧр кӧ вайӧдан, найӧ весиг ӧтиӧдз оз вермыны сёйны. Ме паныд шуаси, мый баобабъяс — абу кустъяс, а гырысь пуяс, кӧлӧкӧльнича джудждаӧсь, да сійӧ кӧ вайӧдас весигтӧ слӧн чукӧр, налы оз артмы йирны-сёйны весиг ӧти баобаб пу. Я возразил, что баобабы — не кусты, а огромные деревья, вышиной с колокольню, и, если даже он приведет целое стадо слонов, им не съесть и одного баобаба.
L'idée du troupeau d'éléphants fit rire le petit prince: Слӧнъяс йывсьыд кылігӧн Ичӧтик принц серӧктіс: Слӧнъяс йылысь кывлӧм мысти Дзоля принс серӧктіс: Услыхав про слонов, Маленький принц засмеялся:
— Il faudrait les mettre les uns sur les autres... — Найӧс эськӧ ӧта-мӧд выланыс сувтӧдны ковмис... — Найӧс ковмис эськӧ сувтӧдавны ӧта-мӧд вылас... — Их пришлось бы поставить друг на друга...
Mais il remarqua avec sagesse: А сэсся мӧвпалӧмӧн содтіс: А сэсся висьталіс лючки мӧвпалӧмӧн: А потом сказал рассудительно:
— Les baobabs, avant de grandir, ça commence par être petit. — Баобабъясыд ӧд быдмиганыс ичӧтӧсь. — Водзассӧ баобабъяс лючки быдмытӧдзныс овлӧны дзик посниӧсь. — Баобабы сперва, пока не вырастут, бывают совсем маленькие.
— C'est exact! — Ичӧтӧсь. — Тайӧ збыль. — Это верно.
Mais pourquoi veux-tu que tes moutons mangent les petits baobabs? Но мыйла баляыдлы быть баобабъяс сёйны? А мыйла тэнад мегӧпиыдлы колӧ сёйны посни баобабъяссӧ? Но зачем твоему барашку есть маленькие баобабы?
Il me répondit: « Ben! Voyons!» comme il s'agissait là d'une évidence. — А мӧд ногыс некыдз! — горӧдіс сійӧ, быттьӧ сёрниыс муніс быдӧнлы тӧдсатор йылысь. — А кыдз нӧ мӧд ног! — горӧдіс сійӧ, быттьӧ сёрниыс мунӧ вӧлі дзик нин быдлунъяторъяс йылысь. — А как же! — воскликнул он, словно речь шла о самых простых, азбучных истинах.
Et il me fallut un grand effort d'intelligence pour comprendre à moi seul ce problème. И ковмис меным юрӧс жуглыштны, кытчӧдз ме эг гӧгӧрво ставсӧ. Та понда ковмис мем юрӧс жуглыштны, кытчӧдз эг гӧгӧрво, мыйсяматор тайӧ вӧлӧма. И пришлось мне поломать голову, пока я додумался, в чем тут дело.
Et en effet, sur la planète du petit prince, il y avait comme sur toutes les planètes, de bonnes herbes et de mauvaises herbes. Ичӧтик принцлӧн планета вылын, кыдзи и мукӧдлаас, быдмӧ и колана, и ковтӧм турун. Дзоля принслӧн енэжмуас, кыдзи быд мукӧд енэжмуын, быдмӧны турунъяс — колана да ковтӧм, ёгтурун. На планете Маленького принца, как на любой другой планете, растут травы полезные и вредные.
Par conséquent de bonnes graines de bonnes herbes et de mauvaises graines de mauvaises herbes. Сідзкӧ, сэні и бур турунлӧн кӧйдысыс эм, и ёгыслӧн. Сідзкӧ сэні эм бур, колана турунлӧн да ковтӧм ёгтурунъяслӧн кӧйдыс. А значит, есть там хорошие семена хороших, полезных трав и вредные семена дурной, сорной травы.
Mais les graines sont invisibles. Но ӧд найӧ оз тыдавны. Сӧмын ӧд сійӧ тыдавтӧм. Но ведь семена невидимы.
Elles dorment dans le secret de la terre jusqu'à ce qu'il prenne fantaisie à l'une d'elles de se réveiller. Найӧ узьӧны пыді муас, кытчӧдз ӧтилы оз ло окота садьмыны. Тусьясыс му пытшкас пыдын узьӧны кутшӧмкӧ ӧтилӧн садьмытӧдз. Они спят глубоко под землей, пока одно из них не вздумает проснуться.
Alors elle s'étire, et pousse d'abord timidement vers le soleil une ravissante petite brindille de radis ou de rosier, on peut la laisser pousser comme elle veut. Сэки сійӧ чужӧ, мыччысьӧ да нюжӧдчӧ шонділаньыс, видзӧдӧмпырысь сэтшӧм мусаник, шань. Бур, редис кӧ тайӧ либӧ роза. Сэки сійӧ мыччӧдӧ петассӧ: веськалӧ да нюжӧдчӧ шонділань, медводз сэтшӧм мусаник да бур. Тайӧ кӧ редислӧн либӧ розалӧн петас, мед и быдмас бур вылӧ. Тогда оно пускает росток; он расправляется и тянется к солнцу, сперва такой милый и безобидный. Если это будущий редис или розовый куст, пусть его растет на здоровье.
Mais s'il s'agit d'une mauvaise plante, il faut arracher la plante aussitôt, dès qu'on a su la reconnaître. А ёг турун кӧ? Ёг турунсӧ, мыйӧн казялан, пыр и вужнас нетшыштны колӧ. Но петасыс кӧ кутшӧмкӧ ёгтурунлӧн, сійӧс колӧ нетшыштны вужнас тайӧс тӧдмалӧм мысти дзик пыр. Но если это какая-нибудь дурная трава, надо вырвать ее с корнем, как только ее узнаешь.
Or il y avait des graines terribles sur la planète du petit prince... c'étaient les graines de baobabs. Вӧлӧмкӧ, Ичӧтик принцлӧн планета вылас эм лёк кӧйдыс... баобаб кӧйдыс. И вот вӧлӧмкӧ Дзоля принслӧн енэжму вылас эм лёквӧчана да ковтӧм кӧйдыс тусьяс... тайӧ баобаб пуяслӧн тусьяс. И вот на планете Маленького принца есть ужасные, зловредные семена... это семена баобабов.
Le sol de la planète en était infesté. Муас сэтшӧм кӧйдысыс шӧтӧма. Енэжмуыс дзоньнас тайӧн нёрпалӧ. Почва планеты вся заражена ими.
Or un baobab, si l'on s'y prend trop tard, on ne peut jamais plus s'en débarrasser. А баобабтӧ кӧ ас кадӧ он казяв, сэсся сыысь он нин мын. Он кӧ баобаб петассӧ дзик пыр казяв, сыысь сэсся он мын. А если баобаб не распознать вовремя, потом от него уже не избавишься.
Il encombre toute la planète. Сійӧ планетатӧ ставнас шымыртас. Пуыс босьтас енэжмусӧ ставнас. Он завладеет всей планетой.
Il la perfore de ses racines. Быдлаӧ вужсӧ лэдзас. Сійӧ аслас вужъяснас ставсӧ розьӧдлас. Он пронижет ее насквозь своими корнями.
Et si la planète est trop petite, et si les baobabs sont trop nombreux, ils la font éclater. А планетаыд кӧ ичӧт, баобабъяс вермасны сійӧс шӧри поткӧдны. Да нӧшта енэжмуыс кӧ ичӧт да баобабыс уна, найӧ мусӧ дзоньнас нетшкасны торпыригъясӧ. И если планета очень маленькая, а баобабов много, они разорвут ее на клочки.
« C'est une question de discipline, me disait plus tard le petit prince. — Колӧ овны тадз, — шуис меным коркӧ Ичӧтик принц. — Эм татшӧм чорыд индӧд, — висьталіс бӧрыннас мем Дзоля принс. — Есть такое твердое правило, — сказал мне позднее Маленький принц.
Quand on a terminé sa toilette du matin, il faut faire soigneusement la toilette de la planète. — Асывнас чеччин, мыссин, пелькӧдчин — и пырысь-пыр колӧ пелькӧдны планетатӧ. — Асывнас чеччин, мыссин, асьтӧ лючки пелькӧдін — и дзик пыр идрав ассьыд енэжмутӧ. — Встал поутру, умылся, привел себя в порядок — и сразу же приведи в порядок свою планету.
Il faut s'astreindre régulièrement à arracher les baobabs dès qu'on les distingue d'avec les rosiers auxquels ils se rassemblent beaucoup quand ils sont très jeunes. Баобабъястӧ быд лун колӧ нетшкыны, казялан кӧ, мый тайӧ абу роза кустъяс: ичӧтнас ӧд найӧ пӧшти ӧткодьӧсь. Дзик быть колӧ баобабъяссӧ мусьыс нетшкыны, кыдз сӧмын позяс найӧс торйӧдны роза петасъясысь: вож коръясыс налӧн ӧткодьсямаӧсь. Непременно надо каждый день выпалывать баобабы, как только их уже можно отличить от розовых кустов: молодые ростки у них почти одинаковые.
C'est un travail très ennuyeux, mais très facile. » Уджыс тайӧ ӧтинога, но кокни. Тайӧ зэв гажтӧм удж, но абу сьӧкыд. Это очень скучная работа, но совсем не трудная.
Et un jour il me conseilla de m'appliquer à réussir un beau dessin, pour bien faire entrer ça dans la tête des enfants de chez moi. Мӧдысь Ичӧтик принц корис менсьым сэтшӧм серпас, мед и татчӧс челядь сійӧс гӧгӧрвоасны. Ӧтчыд сійӧ вӧзйис мем зільыштны да серпасавны сідз, медым миянӧс бура гӧгӧрвоасны челядь. Однажды он посоветовал мне постараться и нарисовать такую картинку, чтобы и у нас дети это хорошо поняли.
« S'ils voyagent un jour, me disait-il, ça pourra leur servir. — Мӧдӧдчасны кӧ найӧ ылі туйӧ, — шуис сійӧ, — серпасыс налы ковмас. — Найӧс кӧ суас мог коркӧ ветлыны мукӧд муясӧ, то тайӧ ныв-пилы ковмас. — Если им когда-нибудь придется путешествовать, — сказал он, — это им пригодится.
Il est quelquefois sans inconvénient de remettre à plus tard son travail. Мукӧд уджыс вермас виччывны, Мукӧд уджсӧ позяс эновтлыны, таысь лёкыс оз ло. Иная работа может и подождать немного, вреда не будет.
Mais, s'il s'agit des baobabs, c'est toujours une catastrophe. а баобабъяслы кӧ вӧля сетан, лёк лоӧ. Но сетан кӧ вӧля баобабъяслы, шогысь он мын. Но если дашь волю баобабам, беды не миновать.
J'ai connu une planète, habitée par un paresseux. Il avait négligé trois arbustes... » Ме тӧдлі ӧти планета, сэні оліс дыш зонка, коді ас кадӧ куим баобаб эз нетшышт. Ме тӧда ӧти енэжму, сэні овліс дышпоз. Сійӧ ас кадӧ абу нетшыштӧма куим петас... Я знал одну планету, на ней жил лентяй. Он не выполол вовремя три кустика...
Et, sur les indications du petit prince, j'ai dessiné cette planète-là. Ичӧтик принц лӧсьыда меным ставсӧ висьталіс, и ме серпасалі сійӧ планетасӧ. Дзоля принс зэв стӧча мем ставсӧ висьталіс, да ме серпасалі тайӧ енэжмусӧ. Маленький принц подробно мне все описал, и я нарисовал эту планету.
Je n'aime guère prendre le ton d'un moraliste. Ме терпитны ог вермы велӧдны кодӧскӧ. Вир оз лӧсяв мем велӧдны йӧзӧс бур олӧмӧ. Я терпеть не могу читать людям нравоучения.
Mais le danger des baobabs est si peu connu, et les risques courus par celui qui s'égarerait dans un astéroïde sont si considérables, que, pour une fois, je fais exception à ma réserve. Но этшаӧн тӧдӧны, мый баобабъясысь колӧ видзчысьны. Но этшаӧн тӧдӧны, кутшӧм лёктор вайӧны баобабъяс, а астероид вылӧ быд воысьӧс вермас суны ыджыд шог, — та пӧрйӧ ме ог нин кут кутчысьны. Но мало кто знает, чем грозят баобабы, а опасность, которой подвергается всякий, кто попадет на астероид, очень велика — вот почему на сей раз я решаюсь изменить своей обычной сдержанности.
Je dis: « Enfants! Faites attention aux baobabs! » И та вӧсна ме водзвыв висьтала со мый. «Челядь! Видзчысьӧй баобабъясысь!» «Челядьӧй! — шуа ме. — Видзӧй асьнытӧ баобабъясысь!» «Дети! — говорю я. — Берегитесь баобабов!»
C'est pour avertir mes amis du danger qu'ils frôlaient depuis longtemps, comme moi-même, sans le connaître, que j'ai tant travaillé ce dessin-là. La leçon que je donnais en valait la peine. Ёртъясӧй ӧнӧдз на оз тӧдны, кутшӧм неминуча найӧс вермас суны. Ме ӧд эг жӧ тӧд. Со мый вӧсна ме кадӧс ни вынӧс эг жалит, мед серпасыс менам бура артмас. Ме кӧсъя водзвыв видзны ассьым ёртъясӧс найӧс важӧн нин кыйӧдысь лёкторйысь, а найӧ весигтӧ оз и чайтны тайӧс лоиг, кыдзи эг тӧдлы водзвыв тайӧс и ме. Та вӧсна ме сэтшӧм зільӧмӧн ставсӧ серпасалі, да та йылысь немся ог жалит. Я хочу предупредить моих друзей об опасности, которая давно уже их подстерегает, а они даже не подозревают о ней, как не подозревал прежде и я. Вот почему я так трудился над этим рисунком, и мне не жаль потраченного труда.
Vous vous demanderez peut-être: Pourquoi n'y a-t-il pas dans ce livre, d'autres dessins aussi grandioses que le dessin des baobabs? Ті, гашкӧ, юаланныд: мыйла тайӧ, баобабъяса, серпасыс небӧгас медся ыджыд? Вермас лоны, ті юаланныд: мыйла тайӧ небӧгас сэсся абу татшӧм мӧрччана мӧд серпасыс, баобабъясаысь кындзи? Быть может, вы спросите: отчего в этой книжке нет больше таких внушительных рисунков, как этот, с баобабами?
La réponse est bien simple: J'ai essayé mais je n'ai pas pu réussir. (-) Вочакывйыс зэв кокни: ме зіли, сӧмын менам немтор эз артмы. Ответ очень прост: я старался, но у меня ничего не вышло.
Quand j'ai dessiné les baobabs j'ai été animé par le sentiment de l'urgence. А сы вӧсна, мый баобабъяссӧ серпасалігӧн ме тӧді, мый тайӧ вывті коланатор. А со баобабъясӧс серпасалігӧн менӧ ышӧдіс ӧтитор — тайӧ вир ёна колантор да эновтны позьтӧмтор. А когда я рисовал баобабы, меня вдохновляло сознание, что это страшно важно и неотложно.
CHAPITRE VI VI VI
Ah! petit prince, Ой, Ичӧтик принц! Ок, Дзоля принс! О Маленький принц!
j'ai compris, peu à peu, ainsi, ta petite vie mélancolique. Ме эг и тӧд, кутшӧм гажтӧм да ӧтипӧлӧс вӧлӧма тэнад олӧмыд. Вочасӧн ме сідзжӧ гӧгӧрвои, кутшӧм гажтӧм да ӧтпертаса вӧлӧма тэнад олӧмыд. Понемногу я понял также, как печальна и однообразна была твоя жизнь.
Tu n'avais eu longtemps pour ta distraction que la douceur des couchers du soleil. Дыр кад чӧж тэнӧ гажӧдӧма сӧмын ӧтитор: шонді пуксьӧм. Зэв дыр тэнад вӧлӧма сӧмын ӧти гажӧдчантор: тэ нимкодясьӧмыд шонді пуксьӧмӧн. Долгое время у тебя было лишь одно развлечение: ты любовался закатом.
J'ai appris ce détail nouveau, le quatrième jour au matin, quand tu m'as dit: Ме тӧдмалі та йылысь нёльӧд асывнас, кор тэ шуин: Та йылысь ме тӧдмалі нёльӧд лунӧ асывнас, шуин тэ кор: Я узнал об этом наутро четвертого дня, когда ты сказал:
— J'aime bien les couchers de soleil. — Ме зэв ёна радейта шонділысь пуксьӧмсӧ. — Ме зэв ёна радейта рытъя кыа. — Я очень люблю закат.
Allons voir un coucher de soleil... Лок кыкӧн видзӧдам сійӧс! Мунам видзӧдлам шонді пуксьӧмсӧ. Пойдем посмотрим, как заходит солнце.
— Mais il faut attendre... — Ковмас либӧ виччысьлыны. — Сӧмын ковмас виччысьыштны. — Ну, придется подождать.
— Attendre quoi? — Мый виччысьлыны? — Мый виччысьны? — Чего ждать?
— Attendre que le soleil se couche. — Мед шондіыс лэччас. — Медым шондіыс пуксяс. — Чтобы солнце зашло.
Tu as eu l'air très surpris d'abord, et puis tu as ri de toi-même. Et tu m'as dit: Тэ шемӧсмылін, а сэсся серӧктін да шуин: Водзассӧ тэ ёна шемӧсмин, а сэсся серӧктін ас вылад да шуин: Сначала ты очень удивился, а потом засмеялся над собою и сказал:
— Je me crois toujours chez moi! — Меным пыр чайтсьӧ, мый ме гортын! — Менам аскылӧмӧй сэтшӧм, быттьӧ ме ас гортам! — Мне все кажется, что я у себя дома!
En effet. И збыль. И збыльысь ӧд. И в самом деле.
Quand il est midi aux Etats-Unis, le soleil, tout le monde sait, se couche sur la France. Быдӧн тӧдӧ: кор Америкаын лун шӧр кад, Францияын шондіыс пуксьӧ нин. Быдӧн тӧдӧ: Америкаын кодыр лун шӧр кад, Францияын шондіыс пуксьӧ нин. Все знают, что, когда в Америке полдень, во Франции солнце уже заходит.
Il suffirait de pouvoir aller en France en une minute pour assister au coucher de soleil. И здукӧн кӧ лэбыштны Францияӧ, позяс нимкодясьыштны шонді пуксьӧмӧн. Да верман кӧ ӧти здукӧн лэбзьыштны Францияӧ, позис эськӧ нимкодясьны рытъя кыаӧн. И если бы за одну минуту перенестись во Францию, можно было бы полюбоваться закатом.
Malheureusement la France est bien trop éloignée. Жаль, мый Францияӧдз зэв-зэв ылын. Зэв жаль, Францияӧдз зэв-зэв ылын. К несчастью, до Франции очень, очень далеко.
Mais, sur ta si petite planète, il te suffirait de tirer ta chaise de quelques pas. А тэнад планета вылад улӧстӧ неуна вештыштан, и ставыс. А аслад ичӧтик енэжмуад тэныд позьӧ вештыны улӧстӧ некымын воськов вылӧ. А на твоей планете тебе довольно было передвинуть стул на несколько шагов.
Et tu regardais le crépuscule chaque fois que tu le désirais... И тэ дугдывтӧг видзӧдӧмыд рытъя кыа вылӧ сэк, кор аслыд окота... И тэ бара видзӧдан рытъя кыаа кодзулӧсь енэжӧ, дерт, кӧсъян кӧ... И ты снова и снова смотрел на закатное небо, стоило только захотеть...
— Un jour, j'ai vu le soleil se coucher quarante-trois fois! — Коркӧ ӧти лунӧ ме аддзылі шонділысь пуксьӧмсӧ быдса нелямын куимысь! — Ӧтчыдысь ме ӧти лунӧ аддзылі шонді пуксьӧмсӧ нелямын куимысь! — Однажды я за один день видел заход солнца сорок три раза!
Et un peu plus tard tu ajoutais: А сэсся чӧв олыштін да содтін: Да неуна виччысьыштӧмӧн тэ содтін: И немного погодя ты прибавил:
— Tu sais... quand on est tellement triste on aime les couchers de soleil... — Тӧдан... кор гажтӧм босьтӧ, лӧсьыд видзӧдны шонділысь пуксьӧмсӧ... — Тӧдан... кор тэныд лоас зэв гажтӧм, лӧсьыд видзӧдлыны шонді пуксьӧмсӧ... — Знаешь... когда станет очень грустно, хорошо поглядеть, как заходит солнце...
— Le jour des quarante-trois fois tu étais donc tellement triste? — Сідзкӧ, сійӧ луннас, кор тэ нелямын куимысь аддзылін шонді лэччӧмсӧ, тэныд вӧлі зэв гажтӧм? — Сідзкӧ сійӧ луннас, кор тэ аддзылін нелямын куим рытъя кыа, тэныд вӧлі зэв гажтӧм? — Значит, в тот день, когда ты видел сорок три заката, тебе было очень грустно?
Mais le petit prince ne répondit pas. Но Ичӧтик принц эз вочавидз. Сӧмын Дзоля принс чӧв оліс. Но Маленький принц не ответил.
CHAPITRE VII VII VІІ VII
Le cinquième jour, toujours grâce au mouton, ce secret de la vie du petit prince me fut révélé. Витӧд луннас, бара на баля отсӧгӧн, ме тӧдмалі Ичӧтик принцлысь гусяторсӧ. Витӧд лунӧ мегӧпи отсӧгӧн ме бара тӧдмалі Дзоля принслысь гусяторсӧ. На пятый день, опять-таки благодаря барашку, я узнал секрет Маленького принца.
Il me demanda avec brusquerie, sans préambule, comme le fruit d'un problème longtemps médité en silence: Сійӧ друг юаліс, кытшлавтӧг, быттьӧ важӧн нин та йылысь мӧвпалӧма: Сійӧ юаліс виччысьтӧг, водзвыв та йылысь кыв шутӧг, быттьӧ дыр мӧвпалӧм бӧрын кывкӧрталіс: Он спросил неожиданно, без предисловий, точно пришел к этому выводу после долгих молчаливых раздумий:
— Un mouton, s'il mange les arbustes, il mange aussi les fleurs? — Баляыс кӧ кустъяс йирӧ, дзоридзьяссӧ йирӧ жӧ? — Мегӧпиыс кӧ йирӧ кустъяс, сійӧ тшӧтш и дзоридзьяс сёйӧ? — Если барашек есть кусты, он и цветы ест?
— Un mouton mange tout ce qu'il rencontre. — Йирӧ ставсӧ, мый син улас веськалӧ. — Сійӧ ставсӧ сёйӧ, мый веськалас. — Он есть все, что попадется.
— Même les fleurs qui ont des épines? — Весиг бытшкасьысь дзоридзьяссӧ? — Весиг ёсь емъяса дзоридзьяссӧ? — Даже такие цветы, у которых шипы?
— Oui. Même les fleurs qui ont des épines. — Весиг бытшкасьысьяссӧ. — Да, тшӧтш и ёсь емъяссасӧ. — Да, и те, у которых шипы.
— Alors les épines, à quoi servent-elles? — А мый налы, сідзкӧ, емъяссьыс? — Мыйла сэк колӧны ёсь емъясыс? — Тогда зачем шипы?
Je ne le savais pas. Ме эг куж вочавидзны. Тайӧс ме эг тӧд. Этого я не знал.
J'étais alors très occupé à essayer de dévisser un boulon trop serré de mon moteur. Меным вӧлі некор: моторын вӧлі сибдӧма ӧти болт, и ме зіли сійӧс бергӧдны. Ме ёна нокси: моторас сибдӧма вӧлі ӧти гайка, да ме зіли сійӧс разьны. Я был очень занят: в моторе заел один болт, и я старался его отвернуть.
J'étais très soucieux car ma panne commençait de m'apparaître comme très grave, et l'eau à boire qui s'épuisait me faisait craindre le pire. А майшасьнысӧ вӧлі, мыйысь: ваӧй пӧшти бырис, и менӧ полӧм босьтіс, мый лэбзьыны татысь оз артмы. Ме дӧзми, ставыс лёк вӧлі да: ваыс быран выйын, та понда повны куті сыысь, мый тыртӧминӧ бытьӧн пуксьӧмысь нинӧм шогманаыс оз артмы. Мне было не по себе, положение становилось серьезным, воды почти не осталось, и я начал бояться, что моя вынужденная посадка плохо кончится.
— Les épines, à quoi servent-elles? — Мый налы емъяссьыс? — Мыйла колӧны ёсь емъясыс? — Зачем нужны шипы?
Le petit prince ne renonçait jamais à une question, une fois qu'il l'avait posée. Мыйкӧ юасигӧн Ичӧтик принц некор эз ӧвсьыв, кытчӧдз эз кыв вочакывсӧ. Мыйкӧ кӧ юалас, Дзоля принс вочакыв кывтӧдз некор эз ӧвсьывлы. Задав какой-нибудь вопрос, Маленький принц никогда не отступался, пока не получал ответа.
J'étais irrité par mon boulon et je répondis n'importe quoi: Сибдӧм болтыс эз сетчы, и ме вочавидзи сьӧдас: Сибдӧм гайкаыс менӧ куысь петкӧдіс, да та вӧсна ме вочавидзи сьӧдас: Неподатливый болт выводил меня из терпенья, и я ответил наобум:
— Les épines, ça ne sert à rien, c'est de la pure méchanceté de la part des fleurs! — Дзик нинӧм, дзоридзьясыс тадзи лёксӧ песӧны. — Ёсь йывъясыс некодлы оз ковны, дзоридзьяс найӧс лэдзалӧны скӧрысла. — Шипы ни зачем не нужны, цветы выпускают их просто от злости.
— Oh! — А-а! — Со кыдз! — Вот как!
Mais après un silence il me lança, avec une sorte de rancune: Пуксис чӧв. Сэсся сійӧ дӧзмӧмпырысь шуис: Пуксис чӧв-лӧнь. Та бӧрын сійӧ шуис скӧрпырысь: Наступило молчание. Потом он сказал почти сердито:
— Je ne te crois pas! — Ме тэныд ог эскы! — Ог эскы ме тэныд! — Не верю я тебе!
les fleurs sont faibles. Дзоридзьясыс жебӧсь. Дзоридзьяс слабиникӧсь. Цветы слабые.
Elles sont naïves. Быдӧнлы эскысьӧсь. И зэв эскысьӧсь. И простодушные.
Elles se rassurent comme elles peuvent. Elles se croient terribles avec leurs épines... Найӧ кӧсйӧны збоймӧдчыны. Чайтӧны, емаӧсь кӧ, ставныс наысь полӧны... Найӧ чайтӧны — налӧн кӧ лоасны ёсь йывъяс, наысь ставныс пондасны повны... И они стараются придать себе храбрости. Они думают — если у них шипы, их все боятся...
Je ne répondis rien. Ме нинӧм эг шу. Ме эг вочавидз. Я не ответил.
A cet instant-là je me disais: « Si ce boulon résiste encore, je le ferai sauter d'un coup de marteau. » Тайӧ здукас ме мӧвпалі со мый: «Ӧні кӧ болтыс оз сетчы, ме сійӧс мӧлӧтӧн руз-раз вӧча». Сійӧ здукас шуи аслым: гайкаыс кӧ ӧні оз вӧрзьы да ме лӧсышта мӧлӧтӧн, сійӧ жугалас-киссяс. В ту минуту я говорил себе: «Если этот болт и сейчас не поддастся, я так стукну по нему молотком, что он разлетится вдребезги».
Le petit prince dérangea de nouveau mes réflexions: Ичӧтик принц бара торкис менсьым мӧвпъясӧс: Дзоля принс бара торкис менсьым мӧвпъясӧс: Маленький принц снова перебил мои мысли:
— Et tu crois, toi, que les fleurs... — А тэ чайтан, мый дзоридзьясыс... — А тэ чайтан, мый дзоридзьяс... — А ты думаешь, что цветы...
— Mais non! Mais non! — Да ог! — Да немся ог! — Да нет же!
Je ne crois rien! Нинӧм ме ог чайт! Немтор ме ог чайт! Ничего я не думаю!
J'ai répondu n'importe quoi. Мый юрӧ воис, сійӧс и шуи! Ме шуи тэд, юрӧ мый медводз воис. Я ответил тебе первое, что пришло в голову.
Je m'occupe, moi, des choses sérieuses! Аддзан, кутшӧм коланаторйӧн ме нокся. Он ӧмӧй аддзы, кутшӧм сьӧкыд удж ӧні вӧча. Ты видишь, я занят серьезным делом.
Il me regarda stupéfiait. Сійӧ шемӧса видзӧдліс ме вылӧ: Сійӧ видзӧдліс ме вылӧ шензьӧмӧн: Он посмотрел на меня в изумлении:
— De choses sérieuses! — Коланаторйӧн?! — Сьӧкыд удж?! — Серьезным делом?!
Il me voyait, mon marteau à la main, et les doigts noirs de cambouis, penché sur un objet qui lui semblait très laid. Сійӧ пыр видзӧдіс и видзӧдіс ме вылӧ: сьӧд выйӧн няйтчӧм, киын мӧлӧта, ме копыртчӧмӧн сулалі, сы ногӧн кӧ, мисьтӧм мотор весьтын. Сійӧ век видзӧдіс ме вылӧ: мавтасӧ лякӧссьӧм, киын мӧлӧта, тӧдтӧм эмтор дорӧ копыртчӧм, ме сы синъясын вӧлі сэтшӧм мисьтӧм. Он все смотрел на меня: перепачканный смазочным маслом, с молотком в руках, я наклонился над непонятным предметом, который казался ему таким уродливым.
— Tu parles comme les grandes personnes! — Тэ верстьӧяс моз сёрнитан! — шуис сійӧ. — Те сёрнитан верстьӧяс моз! — шуис сійӧ. — Ты говоришь, как взрослые! — сказал он.
Ça me fit un peu honte. Меным лои яндзим. Мем лои яндзим. Мне стало совестно.
Mais, impitoyable, il ajouta: А сійӧ ньӧти жалиттӧг содтіс: А сійӧ жальлун тӧдтӧг содтіс: А он беспощадно прибавил:
— Tu confonds tout... tu mélanges tout! — Гудрасян... нинӧм он гӧгӧрво! — Ставсӧ тэ сорлалан... нинӧм он гӧгӧрво! — Все ты путаешь... ничего не понимаешь!
Il était vraiment très irrité. Да, сійӧ збыльысь скӧрмис. Да, сійӧ чорыда скӧрмис. Да, он не на шутку рассердился.
Il secouait au vent des cheveux tout dorés: Пыркнитіс юрнас, и тӧлыс дзугис сылысь зарни юрсисӧ. Зонка пыркнитіс юрнас, да тӧлыс ӧвтыштіс сылысь зарни юрсисӧ. Он тряхнул головой, и ветер растрепал его золотые волосы.
— Je connais une planète où il y a un Monsieur cramoisi. — Ме тӧда ӧти планета, сэні олӧ гӧрд чужӧма дядьӧ. — Ме тӧда ӧти енэжму, сэні олӧ ӧгралан чужӧма сэтшӧм жӧ ӧксай. — Я знаю одну планету, там живет такой господин с багровым лицом.
Il n'a jamais respiré une fleur. Дядьӧыс дзоридзлысь кӧрсӧ нэмнас эз тӧдлы. Сійӧ став олӧм чӧжыс абу исыштлӧма ни ӧти дзоридз. Он за всю свою жизнь ни разу не понюхал цветка.
Il n'a jamais regardé une étoile. Ньӧтчыдысь эз видзӧдлы кодзув вылӧ. Ньӧтчыдысь абу видзӧдлӧма кодзув вылӧ. Ни разу не поглядел на звезду.
Il n'a jamais aimé personne. Некор некодӧс эз радейт. Сійӧ некор некодӧс абу радейтлӧма. Он никогда никого не любил.
Il n'a jamais rien fait d'autre que des additions. И нинӧм некор эз вӧчлы. Сійӧ ноксьӧ сӧмын ӧтиторйӧн: содталӧ лыдпасъяс. Да некор немтор абу вӧчлӧма. И никогда ничего не делал.
Et toute la journée il répète comme toi: Асывсяньыс войӧдзыс сӧмын ӧтитор шуалӧ: Сійӧ ноксьӧ сӧмын ӧтиторйӧн: сійӧ содталӧ-чинталӧ лыдпасъяс. Он занят только одним: он складывает цифры.
« Je suis un homme sérieux! «Ме вӧча коланатор! Да асывсяньыс войӧдзыс дольӧ ӧтитор: «Мортыс ме серъёзнӧй! И с утра до ночи твердит одно: «Я человек серьезный!
Je suis un homme sérieux! » Ме вӧча коланатор!» — дзик тэ моз. Ме мортыс серъёзнӧй!» — но дзик тэ моз. Я человек серьезный!» — совсем как ты.
et ça le fait gonfler d'orgueil. И польдчӧма нин аслас коланаторйысь. Да веськыда пӧльтчӧ асьсӧ вылӧ пуктӧмсьыс. И прямо раздувается от гордости.
Mais ce n'est pas un homme, А збыльвылас кӧ, сійӧ абу морт. А збыльысьсӧ сійӧ абу морт. А на самом деле он не человек.
c'est un champignon! Сійӧ тшак. Сійӧ тшак. Он гриб.
— Un quoi? — Мый? — Мый? — Что?
— Un champignon! — Тшак! — Тшак! — Гриб!
Le petit prince était maintenant tout pâle de colère. Ичӧтик принцлӧн скӧрысла весиг чужӧмыс кельдӧдіс. Дзоля принслӧн чужӧмыс весиг скӧрысла кельдӧдіс. Маленький принц даже побледнел от гнева.
— Il y a des millions d'années que les fleurs fabriquent des épines. — Миллион во дзоридзьяслӧн быдмӧны емъяс. — Уна миллион во дзоридзьяслӧн быдмӧны ёсь емъяс. — Миллионы лет у цветов растут шипы.
Il y a des millions d'années que les moutons mangent quand même les fleurs. И миллион во баляяс найӧс йирӧны. Да уна миллион во мегӧпиян век жӧ сёйӧны дзоридзьяс. И миллионы лет барашки все-таки едят цветы.
Et ce n'est pas sérieux de chercher à comprendre pourquoi elles se donnent tant de mal pour se fabriquer des épines qui ne servent jamais à rien? И абу али мый колана удж — гӧгӧрвоны, мыйла найӧ мый вынсьыныс быдтӧны емъяссӧ, некутшӧм кӧ тӧлк сыысь абу? Да абу ӧмӧй тайӧ тӧдчанатор — гӧгӧрвоны, мыйла найӧ мый вынсьыныс зільӧны быдтыны ёсь йывъяссӧ, наысь кӧ некутшӧм водзӧс абу? Так неужели же это не серьезное дело — понять, почему они изо всех сил стараются отрастить шипы, если от шипов нет никакого толку?
Ce n'est pas important la guerre des moutons et des fleurs? Веськодь али мый, мыйла баляяс тышкасьӧны дзоридзьясыскӧд? Абу ӧмӧй тӧдчана сійӧ, мый мегӧпиян да дзоридзьяс тышкасьӧны ӧта-мӧдныскӧд? Неужели это не важно, что барашки и цветы воюют друг с другом?
Ce n'est pas sérieux et plus important que les additions d'un gros Monsieur rouge? Абу али мый тайӧ сэтшӧм жӧ колана удж, кутшӧм эсійӧ гӧрд чужӧма кыз дядьӧыслӧн артасьӧмыс? Да абу ӧмӧй тайӧ тӧдчанаджык да серъёзнӧйджыктор гӧрд чужӧма кыз ӧксайыслӧн арипметика дорысь? Да разве это не серьезнее и не важнее, чем арифметика толстого господина с багровым лицом?
Et si je connais, moi, une fleur unique au monde, qui n'existe nulle part, sauf dans ma planète, et qu'un petit mouton peut anéantir d'un seul coup, comme ça, un matin, sans se rendre compte de ce qu'il fait, ce n'est pas important ça? А ме кӧ тӧда мирас дзик ӧти дзоридзӧс, коді быдмӧ сӧмын менам планета вылын, сэсся некытӧн оз, а ичӧтик баляыс ӧти мича асылӧ босьтас да сёяс сійӧс и весиг оз кут тӧдны, мый вӧчис? И тайӧ ставыс, тэ серти, ковтӧмтор? А ме кӧ тӧда муюгыдын дзик ӧти дзоридз (сійӧ быдмӧ менам енэжму вылын), и татшӧм мӧдыс некӧні сэсся абу, а ичӧтик мегӧпиыс друг ӧти мича асылӧ босьтас дай сёяс сійӧс да весиг оз тӧдмав, мый вӧчис? Да тайӧ, тэ ног, абу тӧдчана? А если я знаю единственный в мире цветок, он растет только на моей планете, и другого такого больше нигде нет, а маленький барашек в одно прекрасное утро вдруг возьмет и съест его и даже не будет знать, что он натворил? И это все, по-твоему, не важно?
Il rougit, puis reprit: Ичӧтик принц гӧрдӧдіс. Но эз на ӧвсьы: Сійӧ ёна гӧрдӧдіс. Сэсся бара сёрни паніс: Он сильно покраснел. Потом снова заговорил:
— Si quelqu'un aime une fleur qui n'existe qu'à un exemplaire dans les millions d'étoiles, ça suffit pour qu'il soit heureux quand il les regarde. — Радейтан кӧ ӧти дзоридз, сэтшӧмӧс, кутшӧм весиг сё миллион кодзув вылысь оз сюр — сэсся нинӧм оз ков: видзӧдан енэжас и кылан асьтӧ шудаӧн. — Радейтан кӧ дзоридзӧс, кутшӧм сэсся абу некӧні уна миллион кодзув вылын, тайӧ нин тырмымӧн: видзӧдан енэжас да кылан асьтӧ шуда мортӧн. — Если любишь цветок — единственный, какого больше нет ни на одной из многих миллионов звезд, этого довольно: смотришь на небо и чувствуешь себя счастливым.
Il se dit: « Ma fleur est là quelque part...» Mais si le mouton mange la fleur, c'est pour lui comme si, brusquement, toutes les étoiles s'éteignaient! И шуан аслыд: «Кӧнкӧ сэн менам дзоридзӧй олӧ...» Но баляыс кӧ сійӧс сёяс, быттьӧ ӧтпырйӧ став кодзулыс кусас! И шуан аслыд: «Кӧнкӧ сэні олӧ менам дзоридзӧй...» Но сійӧс кӧ мегӧпиыс сёяс, лоас сэтшӧмтор, быттьӧкӧ став кодзулыс ӧти здукӧ кусас! И говоришь себе: «Где-то там живет мой цветок...» Но если барашек его съест, это все равно, как если бы все звезды разом погасли!
Et ce n'est pas important ça! И тэ чайтан, мый тайӧ ковтӧмтор! И тайӧ, тэ ногӧн, абу тӧдчана! И это, по-твоему, не важно!
Il ne put rien dire de plus. Ичӧтик принц эз вермы водзӧ сёрнитны. Сійӧ эз нин вермы сёрнитны. Он больше не мог говорить.
Il éclata brusquement en sanglots. Сійӧ друг ырзӧмӧн бӧрддзис. Немвиччысьтӧг бӧрддзис. Он вдруг разрыдался.
La nuit était tombée. Ывлаын пемдіс. Пемдіс. Стемнело.
J'avais lâché mes outils. Ме эновтчи моторысь. Ме эновті уджӧс. Я бросил работу.
Je me moquais bien de mon marteau, de mon boulon, de la soif et de la mort. Мен веськодьӧсь лоины и болтыс, и мӧлӧтыс, пӧсь ни кӧдзыд лоис сыысь, мый ваӧй бырас, мый ме регыд кула. И дӧнзьӧдана гайкаыс да мӧлӧтыс, горш косьмӧмӧй да кулӧмысь полӧмӧй юрысь петіс, вуніс. Мне смешны были злополучный болт и молоток, жажда и смерть.
Il y avait sur une étoile, une planète, la mienne, la Terre, un petit prince à consoler! Менам дзоляник планета вылын, Му вылын, бӧрдіс Ичӧтик принц, и коліс сійӧс бурӧдны. Кодзув вылын, енэжмуын, — миян енэжмуын, Му нимаын — бӧрдіс Дзоля принс, и колӧ вӧлі сійӧс такӧдны. На звезде, на планете — на моей планете, по имени Земля — плакал Маленький принц, и надо было его утешить.
Je le pris dans les bras. Je le berçai. Ме босьті сійӧс ки вылӧ да босьтчи баййӧдлыны. Ме босьті сійӧс киам да понді баййӧдлыны. Я взял его на руки и стал баюкать.
Je lui disais: Ме шуалі сылы: Ме висьталі сылы: Я говорил ему:
« La fleur que tu aimes n'est pas en danger... «Тэнад радейтана дзоридзыд нинӧм оз ло... «Тэнад радейтана дзоридзлы некод лёксӧ оз вӧч... «Цветку, который ты любишь, ничто не грозит...
Je lui dessinerai une muselière, à ton mouton... Баляыдлы ме серпасала ичӧтик чуш... Ме серпасала тэнад мегӧпиыдлы нырдом... Я нарисую твоему барашку намордник...
Je te dessinerai une armure pour ta fleur... Дзоридзтӧ ёнмӧда кӧрт емъясӧн... серпасала тэнад дзоридзлы доръян кӧрт...». Нарисую для твоего цветка броню...
Je... » Ме...» Я...»
Je ne savais pas trop quoi dire. Ӧдвакӧ ме гӧгӧрвои, мый шуалі. Ме эг тӧд мый нӧшта шуны. Я плохо понимал, что говорил.
Je me sentais très maladroit. Ме кылі ачымӧс сэтшӧмӧн сямтӧмӧн. Ачымӧс кылі ӧшлӧпанӧн, дурк да кын мортӧн. Я чувствовал себя ужасно неловким и неуклюжим.
Je ne savais comment l'atteindre, où le rejoindre... Ме эг тӧд, кыдзи корны, мед сійӧ кыліс, эг тӧд, кыдзи суӧдны ылыстчысь ловсӧ... Кыдзи чуксавны-корны, мед сійӧ кылас, кыдзи вӧтӧдны ме дорысь ылыстчысь ловсӧ? Я не знал, как позвать, чтобы он услышал, как догнать его душу, ускользающую от меня...
C'est tellement mystérieux, le pays des larmes. Синваӧн ойдӧм муыс ӧд сэтшӧм тӧдтӧм да гӧгӧрвотӧм. Сійӧ ӧд сэтшӧм гусятор кутысь да тӧдмавтӧм, тайӧ синваа муыс... Ведь она такая таинственная и неизведанная, эта страна слез.
CHAPITRE VIII VIII VІІІ VIII
J'appris bien vite à mieux connaître cette fleur. Регыд ме унджык тӧдмалі тайӧ дзоридз йывсьыс. Зэв регыдӧн ме тӧдмалі бурджыка тайӧ дзоридзсӧ. Очень скоро я лучше узнал этот цветок.
Il y avait toujours eu, sur la planète du petit prince, des fleurs très simples, ornées d'un seul rang de pétales, et qui ne tenaient point de place, et qui ne dérangeaient personne. Ичӧтик принцлӧн планета вылын пыр быдмӧмаӧсь раминик, ичӧтик дзоридзьяс, уна места налы абу колӧма, некодлы абу дӧзмӧдчӧмаӧсь. Дзоля принслӧн енэжмуас век быдмылісны синмӧ шыбитчытӧм дзоридзьяс — сырйыс налӧн вӧлӧма этша, уна ин найӧ абу босьтлӧмаӧсь да некодӧс абу майшӧдлӧмаӧсь. На планете Маленького принца всегда росли простые, скромные цветы — у них было мало лепестков, они занимали совсем мало места и никого не беспокоили.
Elles apparaissaient un matin dans l'herbe, et puis elles s'éteignaient le soir. Воссьылӧмаӧсь найӧ асывнас, турун пӧвстӧ, а рытланьыс нярмылӧмаӧсь. Асывнас турун пиас дзоридзьяс воссьывлӧмны да рытъявылас пӧдласьлӧмны. Они раскрывались поутру в траве и под вечер увядали.
Mais celle-là avait germé un jour, d'une graine apportée d'on ne sait où, et le petit prince avait surveillé de très près cette brindille qui ne ressemblait pas aux autres brindilles. А тайӧ мыччысьӧма кытыськӧ вайӧм кӧйдысысь, нырсялӧма, быдмыштӧма. Ичӧтик принц сы вылысь синсӧ абу вештылӧма: вывті ёна сійӧ торъялӧма мукӧдсьыс. А этайӧыс ӧтчыд быдмӧма код тӧдас кытысь лэбзьӧм кӧйдысысь, и Дзоля принс синсӧ эз вештыв ичӧтик петасысь, коді торъяліс став мукӧд вож да сіысь. А этот пророс однажды из зерна, занесенного неведомо откуда, и Маленький принц не сводил глаз с крохотного ростка, не похожего на все остальные ростки и былинки.
Ça pouvait être un nouveau genre de baobab. А друг сыысь выль пӧлӧс баобаб петас? А друг тайӧ баобаблӧн кутшӧмкӧ выль сикас? Вдруг это какая-нибудь новая разновидность баобаба?
Mais l'arbuste cessa vite de croître, et commença de préparer une fleur. Но быдмӧгыс регыд дугдӧма вывлань нюжӧдчӧмысь, а недыр мысти гӧрддзасьӧма дзоридз. Сӧмын петасыс ӧдйӧ дугдіс нюжӧдчыны вывлань да сы помӧ быдмис гӧрддзым. Но кустик быстро перестал тянуться ввысь, и на нем появился бутон.
Le petit prince, qui assistait à l'installation d'un bouton énorme, sentait bien qu'il en sortirait une apparition miraculeuse, Ичӧтик принц некор на абу аддзылӧма татшӧмсӧ и кылӧма, мый мыччысяс дивӧ. Дзоля принс некор на эз аддзывлы татшӧм ыджыд гӧрддзымсӧ да водзвыв воис мӧвпӧ, мый аддзас шемӧсмӧдантор. Маленький принц никогда еще не видал таких огромных бутонов и предчувствовал, что увидит чудо.
mais la fleur n'en finissait pas de se préparer à être belle, à l'abri de sa chambre verte. А тӧдтӧм гӧстяыд, веж жыръяс дзебсьӧмӧн, пыр баситчӧма-лӧсьӧдчӧма. А тӧдтӧм воысьыс, аслас турунвиж вежӧсторйӧ дзебсьӧмӧн век дасьтысис, век мичмӧдчис. А неведомая гостья, еще скрытая в стенах своей зеленой комнатки, все готовилась, все прихорашивалась.
Elle choisissait avec soin ses couleurs. Сійӧ тэрмасьтӧг бӧрйӧма лӧсялана рӧмъяс. Сійӧ тӧждысьӧмӧн бӧрйис рӧмъяс. Она заботливо подбирала краски.
Elle s'habillait lentement, elle ajustait un à un ses pétales. Пасьтасьӧма лабутнӧя, кышалӧма коръяссӧ ӧта-мӧд дорас ладмӧдӧмӧн. Сійӧ мичмӧдчис тэрмасьтӧг, ӧти-мӧд бӧрся видлаліс ас вылас дзоридз сыръяс. Она наряжалась неторопливо, один за другим примеряя лепестки.
Elle ne voulait pas sortir toute fripée comme les coquelicots. Сійӧ абу кӧсйӧма петны шонді водзас мак кодь лёзьӧн. Сійӧ эз кӧсйы петны лунъюгыдас лясьӧ моз, кутшӧмкӧ мак моз. Она не желала явиться на свет встрепанной, точно какой-нибудь мак.
Elle ne voulait apparaître que dans le plein rayonnement de sa beauté. Сылы окота вӧлӧм петкӧдчыны медся мичаӧн. Сійӧ кӧсйӧ вӧлі петкӧдчыны став мичлуннас дзирдалӧмӧн. Она хотела показаться во всем блеске своей красоты.
Eh! oui. Elle était très coquette! Да, сылы кажитчӧма тшапитчыштны! Да, тайӧ вӧлі ок кутшӧм тшапитчысь дзирня! Да, это была ужасная кокетка!
Sa toilette mystérieuse avait donc duré des jours et des jours. Лун-лун сійӧ дзебсьӧмӧн баситчӧма. Гусяторъя татшӧм дасьтысьӧмыс нюжаліс лун бӧрся лун. Таинственные приготовления длились день за днем.
Et puis voici qu'un matin, justement à l'heure du lever du soleil, elle s'était montrée. А ӧти асылӧ, шонді петігӧн, дзоридзыс воссьӧма. И со ӧтчыд асывнас, сӧмын на шондіыс петӧма вӧлі, сыръясыс воссисны. И вот наконец, однажды утром, едва взошло солнце, лепестки раскрылись.
Et elle, qui avait travaillé avec tant de précision, dit en bâillant: И рочаканьыд, коді сэтшӧма зілис лоны мичаӧн, очсыштӧмӧн шуис: И мичныв, коді сымда вын пуктӧма вӧлі тайӧ здук кежлас дасьтысьӧмӧ, очсалігмоз шуис: И красавица, которая столько трудов положила, готовясь к этой минуте, сказала, позевывая:
— Ah! Je me réveille à peine... — Ак, ӧдва сорӧн садьми жӧ... — Ок, ме ӧдва садьми... — Ах, я насилу проснулась...
Je vous demande pardon... Энӧ дивитӧй... Энӧ дивитӧй... Прошу извинить...
Je suis encore toute décoiffée... Эг удит баситчыны... Ме дзик на сынасьтӧм... Я еще совсем растрепанная...
Le petit prince, alors, ne put contenir son admiration: Ичӧтик принц нимкодьысла горӧдіс: Дзоля принс эз вермы кутны гажаа нимкодясьӧмсӧ: Маленький принц не мог сдержать восторга:
— Que vous êtes belle! — Ті сэтшӧм мичаӧсь! — Кутшӧм ті мичасьыс-мичаӧсь! — Как вы прекрасны!
— N'est-ce pas, répondit doucement la fleur. — Збыль? — гусьӧникӧн юаліс мӧдыс. — Да? Збыль-ӧ? — лӧня воча кыліс. — Да, правда? — был тихий ответ.
Et je suis née en même temps que le soleil... — А нӧшта ме чужи шондіыскӧд тшӧтш. — Да, казялӧй ӧтитор, ме чужи шондікӧд ӧттшӧтш. — И заметьте, я родилась вместе с солнцем.
Le petit prince devina bien qu'elle n'était pas trop modeste, mais elle était si émouvante! Ичӧтик принц, дерт, казяліс, мый чуймӧдана гӧстяыд абу ёна рам, но ӧд сійӧ вӧлі сэтшӧм мича, мый сьӧлӧмыд топавлӧ! Дзоля принс, дерт, казявтӧг эз ов: шензьӧдана воысьыс ыджыд вежавидзӧмӧн ошйысьны оз вермы, сӧмын сійӧ вӧлі сэтшӧм мича, сьӧлӧм топӧдмӧн мича! Маленький принц, конечно, догадался, что удивительная гостья не страдает избытком скромности, зато она была так прекрасна, что дух захватывало!
(-) А мӧдыс эз кут виччысьны да казьтыштіс: А она вскоре заметила:
— C'est l'heure, je crois, du petit déjeuner, avait-elle bientôt ajouté, — Чайта да, колӧ нин нуръясьыштны. — Ме серти, пуксис кад нуръясьыштны. — Кажется, пора завтракать.
auriez-vous la bonté de penser à moi... Тӧждысьыштӧй ме понда... Лоӧй бур сьӧлӧмаӧсь, тӧждысьӧй ме бӧрся... Будьте так добры, позаботьтесь обо мне...
Et le petit prince, tout confus, ayant été chercher un arrosoir d'eau fraîche, avait servi la fleur. Ичӧтик принц яндзимысла падмыліс, сэсся корсис лейка да киськаліс дзоридзсӧ ключ ваӧн. Дзоля принс зэв ёна шай-паймунліс, корсис лейка да киськаліс дзоридзсӧ ӧшмӧс ваӧн. Маленький принц очень смутился, разыскал лейку и полил цветок ключевой водой.
Ainsi l'avait-elle bien vite tourmenté par sa vanité un peu ombrageuse. Недыр мысти тыдовтчӧма, мый рочаканьыд вывті вылӧ асьсӧ пуктӧ да быдторсьыс лӧгасьӧ, Ичӧтик принцлы ёна и дӧнзьӧма тетенитчыны сыкӧд. Регыд лои гӧгӧрвоана, мый мичнылыс вылын ныра да дӧзмысь, да Дзоля принс дзикӧдз сыкӧд матайтчис. Скоро оказалось, что красавица горда и обидчива, и Маленький принц совсем с нею измучился.
Un jour, par exemple, parlant de ses quatre épines, elle avait dit au petit prince: Дзоридзлӧн вӧлі нёль ем, ӧтчыд сійӧ шуис принцлы: Дзоридзлӧн вӧлі нёль ем, да ӧтчыд сійӧ шуис принслы: У нее было четыре шипа, и однажды она сказала ему:
— Ils peuvent venir, les tigres, avec leurs griffes! — Мед, колӧкӧ, тигръяс локтасны, налӧн гыжъясыс мен тшаква! — Мед воласны тигръяс, ог пов ме налӧн ёсь гыжъясысь! — Пусть приходят тигры, не боюсь я их когтей!
— Il n'y a pas de tigres sur ma planète, avait objecté le petit prince, et puis les tigres ne mangent pas l'herbe. — Тигръяс тані абуӧсь, вочавидзис Ичӧтик принц. — И найӧ турунтӧ оз сёйны. — Менам енэжмуын тигръяс абуӧсь, — паныд шуис Дзоля принс. — Да нӧшта ӧтитор — тигръяс турунсӧ оз сёйны. — На моей планете тигры не водятся, — возразил Маленький принц. — И потом, тигры не едят траву.
— Je ne suis pas une herbe, avait doucement répondu la fleur. — Ме абу турун, — ыпнитіс дзоридз. — Ме абу турун, — лӧня чӧвтіс дзоридз. — Я не трава, — обиженно заметил цветок.
— Pardonnez-moi... — Энӧ дӧзмӧй... — Прӧшша кора. — Простите меня...
— Je ne crains rien des tigres, mais j'ai horreur des courants d'air. — Ог, тигръясысь ме ог пов, ме пола тӧвруясысь. — Ог, тигрысь ме ог пов, но ме вир ёна пола гурйыв ветлан тӧлысь. — Нет, тигры мне не страшны, но я ужасно боюсь сквозняков.
Vous n'auriez pas un paravent? Тіян эм, мыйӧн позьӧ сайӧдчыны? Эм-ӧ тіян сайӧд? У вас нет ширмы?
« Horreur des courants d'air... ce n'est pas de chance, pour une plante, avait remarqué le petit prince. Cette fleur est bien compliquée... » «Быдмӧг, а тӧвруысь полӧ... сэтшӧм тешкодь... — мӧвпыштіс Ичӧтик принц. — Кутшӧм сьӧкыд тайӧ дзоридзыскӧд». «Быдмӧг ачыс, а полӧ гурйыв ветлан тӧлысь... зэв тешкодь... — мӧвпыштіс Дзоля принс. — Кутшӧм сьӧкыд ӧбичаа тайӧ дзоридзыс». «Растение, а боится сквозняков... очень странно... — подумал Маленький принц. — Какой трудный характер у этого цветка».
— Le soir vous me mettrez sous un globe. — Рытнас менӧ колпакӧн вевттьӧй. — Рытыс пуксяс да вевттьӧй менӧ юркышӧдӧн. — Когда настанет вечер, накройте меня колпаком.
Il fait très froid chez vous. Тані тіян вывті кӧдзыд. Тіян тані вывті кӧдзыд. У вас тут слишком холодно.
C'est mal installé. Зэв шуштӧм планета. Зэв абу пельк енэжму. Очень неуютная планета.
Là d'ou je viens... Сэні, кытысь ме вои... Кытысь ме вои, сэні… Там, откуда я прибыла...
Mais elle s'était interrompue. Сійӧ эз помав висьталӧмсӧ. Помӧдз сійӧ эз висьтав. Она не договорила.
Elle était venue sous forme de graine. Ӧд тӧлыс вайис сійӧс татчӧ кӧйдысӧн на. Сійӧс ӧд татчӧ нӧбӧдӧма сэк, кор дзоридзыс вӧлі кӧйдыс тусь на. Ведь ее занесло сюда, когда она была еще зернышком.
Elle n'avait rien pu connaître des autres mondes. Сійӧ войт мында эз тӧд мукӧд планетаяс йылысь. Сійӧ немтор эз тӧдлы мукӧд муюгыдъяс йылысь. Она ничего не могла знать о других мирах.
Humiliée de s'être laissé surprendre à préparer un mensonge aussi naïf, elle avait toussé deux ou trois fois, pour mettre le petit prince dans son tort: Мыйла и ылӧдчан, кор пырысь-пыр вермасны кыйны? Рочаканьыд шай-паймуніс, сэсся гоз-мӧдысь кызӧктіс, мед Ичӧтик принц кылас асьсӧ мыжаӧн: Дзик нинӧмла ылӧдчыны, тэнӧ кӧ зэв кокниа вермасны эрдӧдны? Мичныв падмыштліс, сэсся кыкысь кымын кызӧктіс, медым Дзоля принс кыліс асьсӧ сы водзын мыжаӧн: Глупо лгать, когда тебя так легко уличить! Красавица смутилась, потом кашлянула раз-другой, чтобы Маленький принц почувствовал, как он перед нею виноват:
— Ce paravent?... — Кӧні нӧ сайӧдныд? — А кӧні нӧ сайӧдыс? — Где же ширма?
— J'allais le chercher mais vous me parliez! — Ме кӧсйи сійӧс вайны, но эг вермы сёрнитігкостіныд мунны! — Ме кӧсйи ветлыны сыла, сӧмын эг вермы кольны тіянӧс помӧдз кывзытӧг. — Я хотел пойти за ней, но не мог же я вас не дослушать!
Alors elle avait forcé sa toux pour lui infliger quand même des remords. Сэки дзоридзыд кызӧктіс нӧшта на гораджыка, мед Ичӧтик принцлы яндзим лоас! Сэки дзоридз пондіс кызны ёнджыка: мед принсӧс яндзимыс топӧдас! Тогда она закашляла сильнее: пускай его все-таки помучит совесть!
Ainsi le petit prince, malgré la bonne volonté de son amour, avait vite douté d'elle. Ичӧтик принцлы кӧть и мусмӧма мичаник дзоридзыс, кӧть и окотапырысь ставсӧ сылы вӧчӧма, но регыд кутӧма кывны асьсӧ шудтӧмӧн. Дзоля принс кӧть и радейтчис мича дзоридзӧ да рад вӧлі сылы кесъявны, век жӧ регыд лов пытшкас сылӧн чужис падъялӧм. Хотя Маленький принц и полюбил прекрасный цветок и рад был ему служить, но вскоре в душе его пробудились сомнения.
Il avait pris au sérieux des mots sans importance, et il est devenu très malheureux. Сійӧ вывті матӧ сибӧдӧма дзоридзлысь кывъяссӧ. Тыртӧм кывъяссӧ сійӧ имитліс сьӧлӧм дорас да недыр мысти кутіс кывны асьсӧ зэв шудтӧмӧн. Пустые слова он принимал близко к сердцу и стал чувствовать себя очень несчастным.
« J'aurais dû ne pas l'écouter, me confia-t-il un jour, il ne faut jamais écouter les fleurs. — Весьшӧрӧ ме сійӧс кывзі, — сьӧлӧмсяньыс шуис сійӧ меным. — Оз ков кывзыны дзоридзьяслысь сёрнияссӧ. — Весьшӧрӧ ме сійӧс кывзі, — эскӧдӧмӧн висьталіс меным ӧтчыд. — Некор оз ков кывзыны дзоридзьяслысь сёрнисӧ. — Напрасно я ее слушал, — доверчиво сказал он мне однажды. — Никогда не надо слушать, что говорят цветы.
Il faut les regarder et les respirer. Колӧ видзӧдны на вылӧ да чӧсмасьны кӧрнас. Колӧ сӧмын видзӧдны на вылӧ да исавны налысь чӧскыд кӧрсӧ. Надо просто смотреть на них и дышать их ароматом.
La mienne embaumait ma planète, mais je ne savais pas m'en réjouir. Менам дзоридзлӧн кӧрыс кыліс планета пасьтала, а ме сылы эг радлы. Менам дзоридзӧй тыртіс зына кӧрнас жырйӧс дзоньнас, а ме эг куж таӧн нимкодясьны. Мой цветок напоил благоуханием всю мою планету, а я не умел ему радоваться.
Cette histoire de griffes, qui m'avait tellement agacé, eût dû m'attendrir... » Гыжъяс да тигръяс йылысь сёрниясыс падмӧдісны менӧ... Колӧ вӧлі жалитны дзоридзсӧ, а ме скӧрми... Дай тайӧ сёрниясыс гыжъяс да тигръяс йылысь... Наысь эськӧ мем коліс нормыны, а ме скӧрми... Эти разговоры о когтях и тиграх... Они должны бы меня растрогать, а я разозлился...
Il me confia encore: И нӧшта сійӧ висьталіс со мый: Да нӧшта сійӧ восьтіс сьӧлӧмсӧ: И еще он признался:
« Je n'ai alors rien su comprendre! — Нинӧм ме сэки эг гӧгӧрво! — Нинӧм ме сэки эг гӧгӧрволы! — Ничего я тогда не понимал!
J'aurais dû la juger sur les actes et non sur les mots. Эз ков ылавны кывъяснас, коліс видзӧдны, мый сійӧ вӧчӧ. Колӧ эскыны оз кывъяслы, а вӧчӧмторъяслы. Надо было судить не по словам, а по делам.
Elle m'embaumait et m'éclairait. Сійӧ козьналіс меным ассьыс кӧрсӧ, югзьӧдіс менсьым олӧмӧс. Сійӧ козьналіс ассьыс чӧскыд кӧрсӧ, олӧмӧс югзьӧдіс. Она дарила мне свой аромат, озаряла мою жизнь.
Je n'aurais jamais dû m'enfuir! Оз вӧлі ков меным пышйыны. Эз ков мем пышйыны. Я не должен был бежать.
J'aurais dû deviner sa tendresse derrière ses pauvres ruses. Сійӧ мудераліс да вежнясис, мед кажитчыны меным. Этайӧ омӧлик мудеритчӧм да дзуг кывъяс сайсьыс мем коліс казявны мелілун. За этими жалкими хитростями и уловками я должен был угадать нежность.
Les fleurs sont si contradictoires! Дзоридзьясыд ӧд талун сэтшӧмӧсь, аски татшӧмӧсь! Дзоридзьяс сэтшӧм вежласьысьӧсь! Цветы так непоследовательны!
Mais j'étais trop jeune pour savoir l'aimer. » Но ме вӧлі вывті на ичӧт, эг на куж радейтны. Сӧмын ме вӧлі вывті том, ме эг на кужлы радейтны. Но я был слишком молод, я еще не умел любить.
CHAPITRE IX IX ІX IX
Je crois qu'il profita, pour son évasion, d'une migration d'oiseaux sauvages. Кыдзи ме гӧгӧрвои, сійӧ шуӧма лэбны лунвылын тӧвйысь лэбачьяскӧд. Кыдзи ме гӧгӧрвои, принс шуӧма ветлыны-мунны ылі муясӧ лэбавлысь лэбачьяскӧд. Как я понял, он решил странствовать с перелетными птицами.
Au matin du départ il mit sa planète bien en ordre. Бӧръя асывнас сійӧ быдлунъяысь зільджыка пелькӧдӧма планетасӧ. Мунан асывнас сійӧ мукӧд лун дорысь зільӧмӧнджык пелькӧдӧма ассьыс енэжмусӧ. В последнее утро он старательней обычного прибрал свою планету.
Il ramona soigneusement ses volcans en activité. Весалӧма ломзьысь вулканъяссӧ. Лючки-бура весалӧма пӧсь вулканъяссӧ. Он заботливо прочистил действующие вулканы.
Il possédait deux volcans en activité. Татшӧмыс сылӧн вӧлӧма кык. Сылӧн вӧлӧма кык пӧсь вулкан. У него было два действующих вулкана.
Et c'était bien commode pour faire chauffer le petit déjeuner du matin. На весьтын асывъяснас позьӧ шонтыны сёян. На вылын зэв лӧсьыд асывъяснас пӧсьӧдны асъя нурсӧ. На них очень удобно по утрам разогревать завтрак.
Il possédait aussi un volcan éteint. Та кындзи сылӧн вӧлӧма на ӧти кусӧм вулкан. Таысь кындзи, сылӧн вӧлӧма ӧти кусӧм кӧдзыд вулкан. Кроме того, у него был еще один потухший вулкан.
Mais, comme il disait, « On ne sait jamais! » Но, шуӧма сійӧ, мыйыс оз вермы лоны! Мӧвпыштӧма: гашкӧ мыйя на вермас лоны! Но, сказал он, мало ли что может случиться!
Il ramona donc également le volcan éteint. И весалӧма кусӧмасӧ тшӧтш. Та понда весалӧма тшӧтш и кусӧм вулкансӧ. Поэтому он прочистил и потухший вулкан тоже.
S'ils sont bien ramonés, les volcans brûlent doucement et régulièrement, sans éruptions. Кор вулканъястӧ бура весалан, найӧ ӧзйӧны лӧня, изъясӧн шыбласьтӧг. Кор найӧс бура-лючкиа весалан, вулканъяс сотчӧны лӧня, шытӧг, оз письтыны-сыркмунавны. Когда вулканы аккуратно чистишь, они горят ровно и тихо, без всяких извержений.
Les éruptions volcaniques sont comme des feux de cheminée. Вулканлӧн шызьӧмыс пач трубаын ӧзйылӧм кодь, кор сэні саыс ыпнитӧ. Вулканлӧн письтӧмыс дзик сійӧ мый пач трубаын са сотчӧм. Извержение вулкана — это все равно что пожар в печной трубе, когда там загорится сажа.
Evidemment sur notre terre nous sommes beaucoup trop petits pour ramoner nos volcans. Дерт, ми, му выв олысьяс, вывті ичӧтӧсь да огӧ вермӧй весавны вулканъяснымӧс. Дерт, ми, мувывса йӧз, вывті ичӧтӧсь да огӧ вермӧй весавны ассьыным вулканъясӧс. Конечно, мы, люди на земле, слишком малы и не можем прочищать наши вулканы.
C'est pourquoi ils nous causent tant d'ennuis. Та понда и наысь уна лёкыс овлӧ. Та вӧсна найӧ и вӧчлӧны миянлы сымда лёктор. Вот почему они доставляют нам столько неприятностей.
Le petit prince arracha aussi, avec un peu de mélancolie, les dernières pousses de baobabs. Нор сьӧлӧмӧн Ичӧтик принц нетшыштӧма баобабъяслысь неважӧнся петасъяссӧ. Сэсся гажтӧма аскыліг Дзоля принс нетшыштӧма баобабъяслысь бӧръя петасъяссӧ. Не без грусти Маленький принц вырвал также последние ростки баобабов.
Il croyait ne plus jamais devoir revenir. Сійӧ чайтӧма, мый некор бӧрсӧ оз во. Сійӧ чайтӧма, мый некор нин оз лок бӧр. Он думал, что никогда не вернется.
Mais tout ces travaux familiers lui parurent, ce matin-là, extrêmement doux. Но тайӧ асывнас быдлунся уджыс вӧчсьӧма кокньыда. Сӧмын сы асылӧ уджсьыс сьӧлӧмыс вӧвлытӧм ногӧн бурмӧма. Но в это утро привычная работа доставляла ему необыкновенное удовольствие.
Et, quand il arrosa une dernière fois la fleur, et se prépara à la mettre à l'abri sous son globe, il se découvrit l'envie de pleurer. А кор сійӧ бӧръяысь киськаліс да кӧсйис вевттьыштны мичаник дзоридзсӧ, муртса эз бӧрддзы. А шемӧстана дзоридзсӧ бӧръяысь киськалігас да сійӧс юркышӧдӧн тупкигас принслӧн весиг синваыс доршасьӧма. А когда он в последний раз полил и собрался накрыть колпаком чудесный цветок, ему даже захотелось плакать.
— Adieu, dit-il à la fleur. — Бура кольччыны, — шуис сійӧ. — Бура олӧй, — шуӧма сійӧ. — Прощайте, — сказал он.
Mais elle ne lui répondit pas. Рочаканьыд эз вочавидз. Мичныв абу вочавидзӧма. Красавица не ответила.
— Adieu, répéta-t-il. — Бура кольччыны, — мӧдысь шуис Ичӧтик принц. — Видза колянныд, — мӧдысь шуас Дзоля принс. — Прощайте, — повторил Маленький принц.
La fleur toussa. Mais ce n'était pas à cause de son rhume. Дзоридзыд кызӧктыштіс, но эз горш висьӧм понда. Мичныв кызӧктӧма. Сӧмын абу кынмӧм вӧснаыс. Она кашлянула. Но не от простуды.
— J'ai été sotte, lui dit-elle enfin. — Ме вӧлі дзик йӧй, — недыр мысти шуис сійӧ. — Ме вӧлі йӧюк, — шуӧма дзоридз вӧлисти. — Я была глупая, — сказала она наконец. — Прости меня.
Je te demande pardon. — Прӧстит менӧ. — Эн дивит менӧ. И постарайся быть счастливым.
Tâche d'être heureux. И ло шудаӧн. Ло шуда. И ни слова упрека.
Il fut surpris par l'absence de reproches. И ни ӧти дивитана кыв. Да некутшӧм кӧритан кывтӧг. Дзоля принс зэв ёна шензьӧма. Маленький принц был очень удивлен.
Il restait là tout déconcentré, le globe en l'air. Ичӧтик принц шемӧсмис. Джӧм сувтіс, югыд вевттьӧдсӧ киас кутӧмӧн. Сійӧ джӧм сувтӧма, шай-паймунӧм да падмыштӧм, киас кляничаысь вӧчӧм колпака. Он застыл, смущенный и растерянный, со стеклянным колпаком в руках.
Il ne comprenait pas cette douceur calme. Мыйла дзоридзыс талун сэтшӧм мелі? Откуда эта тихая нежность?
— Mais oui, je t'aime, lui dit la fleur. — Да, ме тэнӧ радейта, — шуис дзоридз. — Да, да, ме радейта тэнӧ, — кыліс принс. — Да, да, я люблю тебя, — услышал он.
Tu n'en a rien su, par ma faute. — Ме мыжаыс, мый тэ тайӧс эн тӧд. — Ме мыжа сыысь, мый тэ тайӧс эн тӧд. — Моя вина, что ты этого не знал.
Cela n'a aucune importance. Но мед кӧ. Да тайӧ и абу тӧдчана. Да это и не важно.
Mais tu as été aussi sot que moi. Тэа-меа кык йӧй. Но тэ вӧлін сэтшӧм йӧюк, ме кодь жӧ. Но ты был такой же глупый, как и я.
Tâche d'être heureux... Ло шудаӧн... Видлы лоны шудаӧн... Постарайся быть счастливым...
Laisse ce globe tranquille. Je n'en veux plus. А колпакыд мен сэсся оз ковмы. Юркышӧдсӧ коль, сійӧ меным сэсся оз ковмы. Оставь колпак, он мне больше не нужен.
— Mais le vent... — А тӧлыс нӧ... — Но тӧлыс ӧд... — Но ветер...
— Je ne suis pas si enrhumée que ça... — Оз ӧд сы выйӧдз горшӧй вись... — Абу нин ме сэтшӧм кынмалысь... — Не так уж я простужена...
L'air frais de la nuit me fera du bien. Войся сынӧдсьыс меным лӧсьыдджык лоас. Дай войся ыркыдыс лоас меным бур вылӧ. Ночная свежесть пойдет мне на пользу.
Je suis une fleur. Ме ӧд дзоридз. Ме ӧд — дзоридз. Ведь я — цветок.
— Mais les bêtes... — Но зверыс, гут-гагыс... — А вӧрпаяс, гут-гаг... — Но звери, насекомые...
— Il faut bien que je supporte deux ou trois chenilles si je veux connaître les papillons. — Кык-куим номыртӧ терпитыштны ковмас, бобувъяскӧд кӧ тӧдмасьны кӧсъян. — Колӧ жӧ мем терпитны кык-ӧ-куим лёльӧӧс, кӧсъя кӧ ме тӧдмасьны бобувъяскӧд. — Должна же я стерпеть двух-трех гусениц, если хочу познакомиться с бабочками.
Il paraît que c'est tellement beau. Найӧ, кӧнкӧ, зэв мичаӧсь. Найӧ, тӧдӧмысь, мичасьыс мичаӧсь. Они, должно быть, прелестны.
Sinon qui me rendra visite? А код нӧ сэсся ме дінӧ кутас волывлыны? А то коді нӧ ме дорӧ кутас волывны? А то кто же станет меня навещать?
Tu seras loin, toi. Тэ ылын лоан. Тэ ӧд ылын лоан. Ты ведь будешь далеко.
Quant aux grosses bêtes, je ne crains rien. А ыджыд зверъясысь ме ог пов. Ыджыд вӧрпаясысь ме ог пов. А больших зверей я не боюсь.
J'ai mes griffes. Менам гыжйӧй эм. Менам ӧд эмӧсь гыжъяс. У меня тоже есть когти.
Et elle montrait naïvement ses quatre épines. И сійӧ петкӧдліс ассьыс нёль емсӧ. И мичныв кокньыд сьӧлӧмӧн мыччӧдлӧма ассьыс нёльнан ёсь йывсӧ. И она в простоте душевной показала свои четыре шипа.
Puis elle ajouta: Сэсся содтіс: Сэсся содтӧма: Потом прибавила:
— Ne traîne pas comme ça, c'est agaçant. — Да эн нюжмась сэні! — Да эн нин кыскы, тайӧ терпиттӧмтор! — Да не тяни же, это невыносимо!
Tu as décidé de partir. Va-t'en. Шуин мунны — мун. Шуин мунны — мун. Решил уйти — так уходи.
Car elle ne voulait pas qu'il la vît pleurer. Сійӧ эз кӧсйы, мед Ичӧтик принц аддзылас сылысь бӧрдӧмсӧ. Сійӧ абу кӧсйӧма петкӧдлыны Дзоля принслы ассьыс бӧрдӧмсӧ. Она не хотела, чтобы Маленький принц видел, как она плачет.
C'était une fleur tellement orgueilleuse... Тайӧ вӧлі вывті тшап дзоридз... Сійӧ вӧлі асьсӧ зэв вылӧ пуктысь дзоридз. Это был очень гордый цветок...
CHAPITRE X X X X
Il se trouvait dans la région des astéroïdes 325, 326, 327, 328, 329 et 330. Ичӧтик принцлӧн планетасянь медматын вӧліны 325, 326, 327, 328, 329 да 330 астероидъяс. Дзоля принслӧн енэжму дорӧ медматыссаясыс вӧліны 325-ӧд, 326-ӧд, 327-ӧд, 328-ӧд, 329-ӧд да 330-ӧд астероидъяс. Ближе всего к планете Маленького принца были астероиды 325, 326, 327, 328, 329 и 330.
Il commença donc par les visiter pour y chercher une occupation et pour s'instruire. Со сійӧ и шуис заводитны насянь: колӧ жӧ мыйкӧ вӧчны да и мыйӧкӧ велӧдчыштны. Со и шуис сійӧ медводз волыны сэтчӧ: колӧ ӧд аслыд корсьлыны кутшӧмкӧ удж да мыйӧкӧ велӧдчыштны. Вот он и решил для начала посетить их: надо же найти себе занятие, да и поучиться чему-нибудь.
La première était habitée par un roi. Медводдза астероид вылас оліс король. Медводдза енэжмуас олӧ вӧлі король. На первом астероиде жил король.
Le roi siégeait, habillé de pourpre et d'hermine, sur un trône très simple et cependant majestueux. Сьӧдбӧж куясысь вурӧм да гӧрд шӧвкӧн мичмӧдӧм кышӧда, сійӧ пукаліс баситтӧм, но кыпыд трон вылын. Чимгӧрд рӧма вывтыра да сьӧдбӧж куясӧ пасьтасьӧм, сійӧ пукаліс трон вылын — зэв прӧст да ӧттшӧтш торъялана ыджыд пуклӧс вылын. Облаченный в пурпур и горностай, он восседал на троне — очень простом и все же величественном.
— Ah! Voilà un sujet, s'écria le roi quand il aperçut le petit prince. — А-а, со и кесйӧгӧй менам! — Ичӧтик принцӧс казялӧммысьт горӧдіс король. — А, со и менам канмортӧй! — горӧдіс король Дзоля принцӧс казявмысьт. — А, вот и подданный! — воскликнул король, увидав Маленького принца.
Et le petit prince se demanda: — Comment peut-il me connaître puisqu'il ne m'a encore jamais vu! «Кыдз нӧ сійӧ менӧ тӧдмаліс? — мӧвпыштіс Ичӧтик принц. — Сійӧ ӧд менӧ медводдзаысь аддзӧ!» «Кыдзи нӧ сійӧ менӧ тӧдмаліс? — мӧвпыштіс Дзоля принс. — Сійӧ ӧд аддзӧ менӧ медводдзаысь!» «Как же он меня узнал? — подумал Маленький принц. — Ведь он видит меня в первый раз!»
Il ne savait pas que, pour les rois, le monde est très simplifié. Tous les hommes sont des sujets. Сійӧ эз тӧд, мый корольяс оз сьӧктӧдны ассьыныс олӧмнысӧ: налы быдӧн — кесйӧг. Зонка эз тӧдлы, мый корольяс ставтор вылас видзӧдӧны зэв прӧстнога: налы став йӧзыс — канмортъяс. Он не знал, что короли смотрят на мир очень упрощенно: для них все люди — подданные.
— Approche-toi que je te voie mieux, lui dit le roi qui était tout fier d'être roi pour quelqu'un. — Матыстчы, ме кӧсъя тэ вылӧ видзӧдлыны, — тшапа шуис король, ышнясьӧмӧн сыысь, мый кодлыкӧ вермӧ лоны корольӧн. — Матыстчы, ме тэнӧ кӧсъя лючкиа видзӧдлыны, — шуис король, асьсӧ зэв вылӧ пуктӧмӧн сыысь, мый вермӧ лоны кодлыкӧ корольӧн. — Подойди, я хочу тебя рассмотреть, — сказал король, ужасно гордый тем, что он может быть для кого-то королем.
Le petit prince chercha des yeux où s'asseoir, mais la planète était toute encombrée par le magnifique manteau d'hermine. Ичӧтик принц бергӧдчыліс, оз-ӧ позь кытчӧкӧ пуксьыштны, но сьӧдбӧж куысь вурӧм кышӧдыс вӧлі вевттьӧма ставнас планетасӧ. Дзоля принс видзӧдліс гӧгӧр — оз-ӧ позь кытчӧкӧ пуксьыштны, — но сьӧдбӧж куясысь зэв мичаа вурӧм кузь плашыс тупкӧ вӧлӧм енэжмусӧ дзоньнас. Маленький принц оглянулся — нельзя ли где-нибудь сесть, но великолепная горностаевая мантия покрывала всю планету.
Il resta donc debout, et, comme il était fatigué, il bâilla. Ковмис сулавны. А сійӧ сэтшӧма мудзис... да тӧдлытӧг очсыштіс. Ковмис кольны сулалан, кӧть сійӧ сэтшӧма мудзис... да друг принс очсыштіс. Пришлось стоять, а он так устал... и вдруг он зевнул.
— Il est contraire à l'étiquette de bâiller en présence d'un roi, lui dit le monarque. — Этикет серти, монарх дырйи очсавны оз позь, — шуис король. — Этикет оз лэдз очсавны король дорын сулаліг, — шуис король. — Этикет не разрешает зевать в присутствии монарха, — сказал король.
Je te l'interdis. — Ме ог лэдз тэныд очсавны. — Ме ӧлӧда тэнӧ очсавны. — Я запрещаю тебе зевать.
— Je ne peux pas m'en empêcher, répondit le petit prince tout confus. — Тӧдлытӧг артмис, — яндысьӧмӧн вочавидзис Ичӧтик принц. — Ме тӧдлытӧг, — вочавидзис Дзоля принс, зэв ёна родӧмӧн. — Я нечаянно, — ответил Маленький принц, очень смущенный.
J'ai fait un long voyage et je n'ai pas dormi... — Ме кузь туй вуджи, узьтӧм... — Ме зэв дыр вӧлі туйын да ньӧти эг узь... — Я долго был в пути и совсем не спал...
— Alors, lui dit le roi, je t'ordonne de bâiller. — Сідзкӧ, ме лэдза тэнӧ очсавны, — шуис король. — Но, сідзкӧ, сета индӧд тэныд узьны, — шуис король. — Ну, тогда я повелеваю тебе зевать, — сказал король.
Je n'ai vu personne bâiller depuis des années. — Уна во нин эг аддзыв кодлыськӧ очсалӧмсӧ. — Уна во чӧж эг аддзывлы некодлысь очсалӧмсӧ. — Многие годы я не видел, чтобы кто-нибудь зевал.
Les bâillements sont pour moi des curiosités. Гажӧй бырӧма. Мем весиг любӧ таысь. Мне это даже любопытно.
Allons! bâille encore. C'est un ordre. И сідз, очсав! Пырысьтӧм-пыр! Но мый, очсав! Татшӧм менам тшӧктӧмӧй. Итак, зевай! Таков мой приказ.
— Ça m'intimide... je ne peux plus... fit le petit prince tout rougissant. — Но мен яндзим... ме сэсся ог вермы... — Ичӧтик принц яндзимысла гӧрдӧдіс. — Но ме рода... водзӧ ог вермы, — кевмис Дзоля принс да гӧрдӧдіс. — Но я робею... я больше не могу... — вымолвил Маленький принц и весь покраснел.
— Hum! Hum! répondit le roi. — Хм, хм... — Гм, гм... — Гм, гм...
Alors je... je t'ordonne tantôt de bâiller et tantôt de... Сідзкӧ... Сідзкӧ ме тшӧкта тэныд либӧ очсавны, либӧ... Сідзкӧ... сідзкӧ ме тшӧкта тэнӧ то очсавны, то... Тогда... Тогда я повелеваю тебе то зевать, то...
Il bredouillait un peu et paraissait vexé. Король дзугсис и, буракӧ, весиг скӧрмыштіс. Король сорсис да, тыдалӧ, весиг неуна дӧзмыштіс. Король запутался и, кажется, даже немного рассердился.
Car le roi tenait essentiellement à ce que son autorité fût respectée. Корольлы ӧд медсяыс, мед сылысь вӧлі кывзысьӧма. Ӧд корольлы медся тӧдчанаторйыс мый? — медым сыысь кывзысисны кыв шутӧг. Ведь для короля самое важное — чтобы ему повиновались беспрекословно.
Il ne tolérait pas le désobéissance. Кывзысьтӧмсӧ сійӧ терпитны оз вермы. Кывзысьтӧмлунсӧ сійӧ эз терпит. Непокорства он бы не потерпел.
C'était un monarque absolu. Тайӧ вӧлі сӧмын асьсӧ тӧдысь монарх. Тайӧ вӧлі дзик тырвыйӧ юралысь-монарх. Это был абсолютный монарх.
Mais comme il était très bon, il donnait des ordres raisonnables. Но век жӧ сійӧ вӧлі шань да эз вывтіась аслас тшӧктӧмъяснас. Сійӧ вӧлі зэв бур морт, та вӧсна сеталіс сӧмын лючки-бура мӧвпыштӧм тшӧктӧмъяс. Но он был очень добр, а потому отдавал только разумные приказания.
« Si j'ordonnais, disait-il couramment, si j'ordonnais à un général de se changer en oiseau de mer, et si le général n'obéissait pas, ce ne serait pas la faute du général. Ce serait ma faute. » «Ме кӧ тшӧкта аслам генераллы лоны каляӧн, — шулывліс сійӧ, — а генералыс кӧ оз вӧч тшӧктӧмасӧ, таысь мыжаӧн лоас оз сійӧ, а ме». «Ме кӧ тшӧкта аслам генераллы пӧрны каляӧ, — шуавліс сійӧ, — да генералыс кӧ тшӧктӧмӧс оз пӧрт олӧмӧ, тайӧ лоӧ оз сылӧн, а менам мыжӧй». «Если я повелю своему генералу обернуться морской чайкой, — говаривал он, — и если генерал не выполнит приказа, это будет не его вина, а моя».
— Puis-je m'asseoir? s'enquit timidement le petit prince. — Позьӧ-ӧ меным пуксьыны? — рама юаліс Ичӧтик принц. — Позьӧ-ӧ меным пуксьыны? — родӧмӧн юаліс Дзоля принс. — Можно мне сесть? — робко спросил Маленький принц.
— Je t'ordonne de t'asseoir, lui répondit le roi, qui ramena majestueusement un pan de son manteau d'hermine. — Тшӧкта: пуксьы! — вочавидзис король да тшапа кыскыштіс сьӧдбӧж кышӧдсӧ. — Тшӧкта тэд: пуксьы! — вочавидзис король да кыпыда павкнитіс аслас сьӧдбӧж куысь вурӧм плашыслысь пӧласӧ. — Повелеваю: сядь! — отвечал король и величественно подобрал одну полу своей горностаевой мантии.
Mais le petit prince s'étonnait. Ичӧтик принц шемӧса видзӧдіс гӧгӧр. Сӧмын Дзоля принс немтор эз вежӧрт. Но Маленький принц недоумевал.
La planète était minuscule. Планетаыс сэтшӧм ичӧтик. Енэжмуыс вӧлі зэв нин ичӧтик. Планетка такая крохотная.
Sur quoi le roi pouvait-il bien régner? Кодлы тшӧкталӧ тайӧ корольыс? Кӧні тані верман канавны? Чем же правит этот король?
— Sire, lui dit-il... je vous demande pardon de vous interroger... — Пыдди пуктана король, — заводитіс сійӧ, — позяс-ӧ тіянлысь юавны... — Тіян ыджыдлунныд, — паніс сёрнисӧ сійӧ, — позьӧ-ӧ тіянлысь юавны... — Ваше величество, — начал он, — могу ли я вас спросить...
— Je t'ordonne de m'interroger, se hâta de dire le roi. — Тшӧкта: юав! — котӧрӧн вочавидзис король. — Тшӧкта тэд, юась! — тэрыба шуис король. — Повелеваю: спрашивай! — поспешно сказал король.
— Sire... sur quoi régnez-vous? — Пыдди пуктана король... Кодӧн нӧ ті веськӧдланныд? — Тіян ыджыдлунныд... кӧні нӧ тіян королевство-канмуныд? — Ваше величество... чем вы правите?
— Sur tout, répondit le roi, avec une grande simplicité. — Ставнас, — дженьыда шуис король. — Быдлаын, — ӧти кывйӧн вочавидзис король. — Всем, — просто ответил король.
— Sur tout? — Ставнас? — Быдлаын? — Всем?
Le roi d'un geste discret désigna sa planète, les autres planètes et les étoiles. Король индіс аслас ичӧтик планета вылӧ, сэсся мукӧд планета вылӧ, сэсся кодзувъяс вылӧ. Король кинас индаліс, лӧня гӧгӧр петкӧдліс ас да мукӧд енэжмуяс, кодзувъяс. Король повел рукою, скромно указывая на свою планету, а также и на другие планеты, и на звезды.
— Sur tout ça? dit le petit prince. — И тайӧн ставнас ті веськӧдланныд? — выльысь юаліс Ичӧтик принц. — И тайӧ ставыс тіян? — выльысь юаліс Дзоля принс. — И всем этим вы правите? — переспросил Маленький принц.
— Sur tout ça... répondit le roi. — Да, — вочавидзис король. — Да, — воча чӧвтіс король. — Да, — отвечал король.
Car non seulement c'était un monarque absolu mais c'était un monarque universel. Сійӧ ӧд вӧлі сӧмын асьсӧ тӧдысь король да эз тӧд некутшӧм пом ни дор. Сы понда мый каналысьыс вӧлі ставсӧ ас киас кутысь монарх, некутшӧм помтшупӧд ни ӧлӧдӧм эз тӧдлы. Ибо он был поистине полновластный монарх и не знал никаких пределов и ограничений.
— Et les étoiles vous obéissent? — И кодзувъясыс тіянлысь кывзысьӧны? — юаліс Ичӧтик принц. — И кодзувъясыс тіянӧс кывзысьӧны? — юаліс Дзоля принс. — И звезды вам повинуются? — спросил Маленький принц.
— Bien sûr, lui dit le roi. Elles obéissent aussitôt. — Дерт, — вочавидзис король. — Дзик пыр кывзысьӧны. — Дерт жӧ, вочавидзис король. — Кодзувъяс дзик пыр кывзысьӧны. — Ну конечно, — отвечал король. — Звезды повинуются мгновенно.
Je ne tolère pas l'indiscipline. Кывзысьтӧмъястӧ ме терпитны ог кут. Терпитны ог вермы кывзысьтӧмлунсӧ. Я не терплю непослушания.
Un tel pouvoir émerveilla le petit prince. Ичӧтик принц вӧлі шемӧс. Дзоля принсӧс тыртіс шемӧс. Маленький принц был восхищен.
S'il l'avait détenu lui-même, il aurait pu assister, non pas à quarante-quatre, mais à soixante-douze, ou même à cent, ou même à deux cents couchers de soleil dans la même journée, sans avoir jamais à tirer sa chaise! Сылы кӧ эськӧ тадзи ыджыдавны! Сэки эськӧ сійӧ шонді пуксьӧмнас эз нелямын нёльысь любуйтчы, а сизимдас кыкысь, а, гашкӧ, и сёысь, и кыксёысь, и та вылӧ весиг эз ков вештавны улӧссӧ ӧтарӧ-мӧдарӧ. Вот эськӧ сылы татшӧм вынйӧрыс! Сійӧ эськӧ сэки нимкодясис рытъя кыаӧн эз нелямын кыкысь луннас, а сизимдас кыкысь, а гашкӧ и сёысь, кыксёысь, та дырйи эз ков вештавны улӧссӧ инысь инӧ! Вот бы ему такое могущество! Он бы тогда любовался закатом солнца не сорок четыре раза в день, а семьдесят два, а то и сто, и двести раз, и при этом ему даже не приходилось бы передвигать стул с места на место!
Et comme il se sentait un peu triste à cause du souvenir de sa petite planète abandonnée, il s'enhardit à solliciter une grâce du roi: Татчӧ сійӧ бара жугыльмис, ассьыс эновтӧм планетасӧ казьтыштіс да, и збоймӧдчӧмӧн корис корольлысь: Сэк сійӧ бара гажтӧммис, ассьыс енэжмусӧ казьтыштіг. Сэсся смелмӧдчӧмӧн корис корольӧс: Тут он снова загрустил, вспоминая свою покинутую планету, и набравшись храбрости, попросил короля:
— Je voudrais voir un coucher de soleil... — Меным эськӧ окота видзӧдыштны шонді пуксьӧм вылӧ... — Меным зэв окота видзӧдны рытъя кыа... — Мне хотелось бы поглядеть на заход солнца...
Faites-moi plaisir... Ordonnez au soleil de se coucher... Пӧжалуйста, тшӧктӧй шондіыслы лэччыны... Кора тіянӧс, вӧчӧй буртор, тшӧктӧй шондіыслы пуксьыны. Пожалуйста, сделайте милость, повелите солнцу закатиться...
— Si j'ordonnais à un général de voler une fleur à l'autre à la façon d'un papillon, ou d'écrire une tragédie, ou de se changer en oiseau de mer, et si le général n'exécutait pas l'ordre reçu, qui, de lui ou de moi, serait dans son tort? — Ме кӧ тшӧкта кутшӧмкӧ генераллы бобув моз жбыръявны дзоридзсянь дзоридзӧ, либӧ гижны трагедия, либӧ каляӧ пӧрны, а генералыс оз вӧч тшӧктӧмасӧ, коді таысь лоас мыжа — сійӧ али ме? — Ме кӧ тшӧкта кутшӧмкӧ генераллы бобув моз лэбавны дзоридзысь дзоридзӧ, либӧ гижны трагедия, либӧ пӧрны саридзса каляӧ, да генералыс тшӧктӧмсӧ оз пӧрт олӧмӧ, коді лоас таысь мыжа — сійӧ али ме? — Если я прикажу какому-нибудь генералу порхать бабочкой с цветка на цветок, или сочинить трагедию, или обернуться морской чайкой и генерал не выполнит приказа, кто будет в этом виноват — он или я?
— Ce serait vous, dit fermement le petit prince. — Ті, пыдди пуктана король, — падмывтӧг вочавидзис Ичӧтик принц. — Ті, тіян ыджыдлунныд, — здук мысти падъявтӧг вочавидзис Дзоля принс. — Вы, ваше величество, — ни минуты не колеблясь, ответил Маленький принц.
— Exact. Il faut exiger de chacun ce que chacun peut donner, reprit le roi. — Сідз, — кайтыштіс король. — Быдӧнсянь колӧ корны сійӧс, мый сійӧ вермас вӧчны. — Дзик сідз, — ошкис тайӧс король. — Быдӧнӧс колӧ корны вӧчны сійӧс, мый мортыс вермӧ вӧчны. — Совершенно верно, — подтвердил король. — С каждого надо спрашивать то, что он может дать.
L'autorité repose d'abord sur la raison. Ыджыдавны колӧ садьтӧ тӧдӧмӧн. Веськӧдлӧмыс медым вӧлі вежӧра. Власть прежде всего должна быть разумной.
Si tu ordonnes à ton peuple d'aller se jeter à la mer, il fera la révolution. Тэ кӧ йӧзыслы тшӧктан саридзӧ вӧйтчыны, найӧ асьтӧ чӧвтасны. Тэ кӧ тшӧктан аслад войтырлы шыбитчыны саридзӧ, сійӧ вӧчас революция. Если ты повелишь своему народу броситься в море, он устроит революцию.
J'ai le droit d'exiger l'obéissance parce que mes ordres sont raisonnables. А ме тшӧкта сійӧс, мый позьӧ вӧчны, и быдӧнлы колӧ кывзысьны менӧ. Менам эм инӧд чорыда корны менӧ кывзысьны, сы понда мый менам тшӧктӧмъясӧй вежӧраӧсь. Я имею право требовать послушания, потому что веления мои разумны.
— Alors mon coucher de soleil? rappela le petit prince qui jamais n'oubliait une question une fois qu'il l'avait posée. — А шонді пуксьӧмыс нӧ? — казьтыштіс Ичӧтик принц: ӧтчыдысь юалӧм бӧрын сійӧ некор эз ӧвсьыв вочакывсӧ кывтӧдз. — А шонді пуксьӧмкӧд кыдзи? — выльысь юаліс Дзоля принс: ӧтчыд кӧ юавліс сійӧ, вочакывсӧ кывтӧдзыс сэсся эз ӧвсьывлы. — А как же заход солнца? — напомнил Маленький принц: раз о чем-нибудь спросив, он уже не отступался, пока не получал ответа.
— Ton coucher de soleil, tu l'auras. — Некытчӧ тэнад шонді пуксьӧмыд оз вош. — Лоас тэныд и шонді пуксьӧм. — Будет тебе и заход солнца.
Je l'exigerai. Ме тшӧкта шондіыслы пуксьыны. Ме чорыда кора, медым шондіыс пуксяс. Я потребую, чтобы солнце зашло.
Mais j'attendrai, dans ma science du gouvernement, que les conditions soient favorables. Но медводз виччысьла лӧсялан кадсӧ, сюся веськӧдлысьлы пыр тадзи колӧ вӧчны. Сӧмын виччысьла лӧсялана эськӧлунсӧ, ӧд таын и эм юралысьлӧн мудерлуныс. Но сперва дождусь благоприятных условий, ибо в этом и состоит мудрость правителя.
— Quand ça sera-t-il? s'informa le petit prince. — А лӧсялана кадыс кор? — юаліс Ичӧтик принц. — А кор эськӧлуныс лоӧ лӧсялана? — тӧдмавны кӧсйис Дзоля принс. — А когда условия будут благоприятные? — осведомился Маленький принц.
— Hem! Hem! lui répondit le roi, qui consulta d'abord un gros calendrier, hem! hem! — Хм, хм, — кыз календар листалігӧн нурбыльтіс король. — Гм, гм, — вочавидзис король, кыз календар листаліг. — Гм, гм, — ответил король, листая толстый календарь.
ce sera, vers... vers... ce sera ce soir vers sept heures quarante! — Лӧсялана кадыс... Хм, хм... Талун сійӧ лоас рытнас, сизим час да нелямын минутӧ. — Тайӧ лоӧ... гм, гм... талун сизим час нелямын минутын рытнас. — Это будет... Гм, гм... Сегодня это будет в семь часов сорок минут вечера.
Et tu verras comme je suis bien obéi. Сэки тэ аддзылан, кутшӧм стӧча менам тшӧктӧмӧй збыльмас. И сэки тэ аддзылан, кутшӧм стӧча менам тшӧктӧмӧй лоӧ пӧртӧма олӧмӧ. И тогда ты увидишь, как точно исполнится мое повеление.
Le petit prince bâilla. Ичӧтик принц очсыштіс. Дзоля принс очсыштіс. Маленький принц зевнул.
Il regrettait son coucher de soleil manqué. Жаль, тані он видзӧдлы шонді пуксьӧмсӧ, кор аслыд окота! Жаль, тані он вермы шонді пуксьӧмсӧ видзӧдны кор кӧсъян! Жаль, что тут не поглядишь на заход солнца, когда хочется!
Et puis il s'ennuyait déjà un peu: И, веськыда кӧ шуны, сылы лоис гажтӧм. Дай збыльысьсӧ сылы лои гажтӧмкодь нин. И, по правде говоря, ему стало скучновато.
— Je n'ai plus rien à faire ici, dit-il au roi. Je vais repartir! — Мӧдӧдча кӧ-а, — шуис сійӧ корольлы. — Меным тані нинӧм вӧчны. — Мунан кадӧй нин воӧ, — шуис сійӧ корольлы. — Тані мем сэсся вӧчнысӧ нинӧм. — Мне пора, — сказал он королю. — Больше мне здесь нечего делать.
— Ne pars pas, répondit le roi qui était si fier d'avoir un sujet. — Кольччы! — шызис король: сійӧ ышнясис сыысь, мый сылӧн лоис ӧти кесйӧг да эз кӧсйы сійӧс лэдзны. — Кольччы! — шуис король: сылы вӧлі зэв нимкодь, мый кыськӧ лои канморт, да эз кӧсйы сыысь торйӧдчыны. — Останься! — сказал король: он был очень горд тем, что у него нашелся подданный, и не хотел с ним расставаться.
Ne pars pas, je te fais ministre! — Кольччы, инда тэнӧ министрӧ. — Кольччы, ме пукта тэнӧ министрӧ. — Останься, я назначу тебя министром.
— Ministre de quoi? — Кутшӧм министрӧ? — Кутшӧм министрӧ? — Министром чего?
— De... de la justice! — Но... юстиция министрӧ. — Шуам, юстициясаӧ... — Ну... юстиции.
— Mais il n'y a personne à juger! — Кодӧс тані судитнысӧ! — Но ӧд тані некодӧс ёрднысӧ. — Но ведь здесь некого судить!
— On ne sait pas, lui dit le roi. Je n'ai pas fait encore le tour de mon royaume. — Код тӧдас, — паныдаліс король. — Ме эг на быдлаті кытшовт ассьым королевствоӧс. — Кыдзи сідзи, — паныд шуис король. — Ме став ассьым королевствоӧс эг на лючкиа видзӧдлы. — Как знать, — возразил король. — Я еще не осмотрел всего моего королевства.
Je suis très vieux, je n'ai pas de place pour un carrosse, et ça me fatigue de marcher. Ме пӧрысь нин, кареталы местаыс абу, а подӧн ветлӧдлыны сьӧкыд... Ме зэв пӧрысь, каретаӧс сувтӧдны некытчӧ, а подӧн ветлӧмсьыс сэтшӧма мудза... Я очень стар, для кареты у меня нет места, а ходить пешком так утомительно...
— Oh! Mais j'ai déjà vu, dit le petit prince qui se pencha pour jeter encore un coup d'oeil sur l'autre côté de la planète. Ичӧтик принц копыртчыліс да нӧшта ӧтчыдысь видзӧдліс планеталӧн мӧдар бокас. — Но ме видзӧдлі нин! — горӧдіс сійӧ. — Сэні некод абу. Дзоля принс копыртчыліс да нӧшта видзӧдліс енэжмулӧн мӧд джынъяс. — Ме видзӧдлі нин! — горӧдіс сійӧ. Маленький принц наклонился и еще раз заглянул на другую сторону планеты. — Но я уже смотрел! — воскликнул он.
Il n'y a personne là-bas non plus... — Сідзкӧ, судит ачыд асьтӧ, — шуис король. — Сэні тшӧтш некод абу. — Там тоже никого нет.
— Tu te jugeras donc toi-même, lui répondit le roi. C'est le plus difficile. Il est bien plus difficile de se juger soi-même que de juger autrui. — Тайӧ медся сьӧкыдыс. Асьтӧ мыждыны мукӧд дорсьыс ёна сьӧкыдджык. — Сідзкӧ, ачыд асьтӧ ёрд, — шуис король. — Тайӧ медся сьӧкыдторйыс. Асьтӧ судитны мукӧд дорсьыс ёна сьӧкыдджык. — Тогда суди сам себя, — сказал король. — Это самое трудное. Себя судить куда трудней, чем других.
Si tu réussis à bien te juger, c'est que tu es un véritable sage. Кужан кӧ асьтӧ колана ногӧн судитны, сідзкӧ, тэ мывкыда морт. Тэ кӧ сямман асьтӧ бура веськыда ёрдны, сідзкӧ, тэ збыльысь мудер. Если ты сумеешь правильно судить себя, значит, ты поистине мудр.
— Moi, dit le petit prince, je puis me juger moi-même n'importe où. — Ачым ачымӧс ме кӧть кӧні судита, — шуис Ичӧтик принц. — Ачым ачымӧс ме верма ёрдны кӧть кӧні, — воча чӧвтіс Дзоля принс. — Сам себя я могу судить где угодно, — сказал Маленький принц.
Je n'ai pas besoin d'habiter ici. — Абу быть тіян дорӧ кольччыны. — Та могысь меным нинӧмла тіянӧ кольччыны. — Для этого мне незачем оставаться у вас.
— Hem! Hem! dit le roi, je crois bien que sur ma planète il y a quelque part un vieux rat. — Хм, хм... — нурбыльтіс король. — Чайта, менам планета вылын дзебсясьӧ пӧрысь крыса. — Гм, гм... — шуис король. — Ме чайта, кӧнкӧ менам енэжмуын олӧ пӧрысь крыса. — Гм, гм... — сказал король. — Мне кажется, где-то на моей планете живет старая крыса.
Je l'entends la nuit. Войяснас ме кыла сылысь гыжгӧмсӧ. Кывла, войяснас сійӧ гирскӧдчӧ. Я слышу, как она скребется по ночам.
Tu pourras juger ce vieux rat. Тэ эськӧ сійӧс вермин судитны. Тэ эськӧ вермин ёрдны тайӧ пӧрысь крысасӧ. Ты мог бы судить эту старую крысу.
Tu le condamneras à mort de temps en temps. Кадысь кадӧ кутан тшӧктыны сійӧс вины. Кадысь кадӧ ёрд сійӧс начкӧм вылӧ. Время от времени приговаривай ее к смертной казни.
Ainsi sa vie dépendra de ta justice. Сылӧн олӧмыс тэ киын лоас. Тэ сайын лоас сылӧн олӧмыс. От тебя будет зависеть ее жизнь.
Mais tu le gracieras chaque fois pour économiser. Но быд пӧрйӧ кутан сійӧс бӧр лэдзны. Сэсся быд пӧрйӧ ковмас сійӧс мылыштны, мыжсӧ вештыны. Но потом каждый раз надо будет ее помиловать.
Il n'y en a qu'un. Миян сӧмын ӧти пӧрысь крыса. Колӧ видзны пӧрысь крысаӧс, сійӧ ӧд миян ӧти. Надо беречь старую крысу, она ведь у нас одна.
— Moi, répondit le petit prince, je n'aime pas condamner à mort, et je crois bien que je m'en vais. — Ог ме радейт тшӧктыны вины кодӧскӧ, — шуис Ичӧтик принц. — Да и мунысь нин ме. — Ог ме радейт ёрдны кодӧскӧ начкӧм вылӧ, — шуис Дзоля принс. — Дай мем кад мунны. — Не люблю я выносить смертные приговоры, — сказал Маленький принц. — И вообще мне пора.
— Non, dit le roi. — Абу, абу на мунысь, — паныдаліс король. — Абу, абу на кад, — паныд шуис король. — Нет, не пора, — возразил король.
Mais le petit prince, ayant achevé ses préparatifs, ne voulut point peiner le vieux monarque: Ичӧтик принц мӧдӧдчыліс нин, но сылы эз вӧв окота шогӧдны пӧрысь корольӧс. Дзоля принс эськӧ дзикӧдз нин лӧсьӧдчис туйӧ, сӧмын сылы эз вӧв окота шогӧ уськӧдны монархӧс. Маленький принц уже совсем собрался в дорогу, но ему не хотелось огорчать старого монарха.
— Si votre majesté désirait être obéie ponctuellement, elle pourrait me donner un ordre raisonnable. — Тіян величестволы кӧ окота, мед тшӧктӧмъясныд збыльмисны, — шуис сійӧ, — позьӧ тшӧктыны мыйкӧ лӧсьыдӧс. — Тіян ыджыдлунныд кӧ кӧсйӧ, мед став тіян индӧдъястӧ кыв шутӧг пӧртісны олӧмӧ, — шуис сійӧ, — тіянлы колӧ сетны бура мӧвпыштӧм индӧд. — Если вашему величеству угодно, чтобы ваши повеления беспрекословно исполнялись, — сказал он, — вы могли бы отдать благоразумное приказание.
Elle pourrait m'ordonner, par exemple, de partir avant une minute. Шуам, тшӧктӧй меным дзик пыр туйӧ петны... Шуам, ті эськӧ верминныд тшӧктыны меным мӧдӧдчыны туйӧ нюжмасьтӧг... Например, повелите мне пуститься в путь, не мешкая ни минуты...
Il me semble que les conditions sont favorables... Чайта да, кадыс лӧсялӧ. Чайта, эськӧлунъясыс та вылӧ лючки лӧсяланаӧсь... Мне кажется, условия для этого самые что ни на есть благоприятные.
Le roi n'ayant rien répondu, Король эз вочавидз. Король эз вочавидз. Король не отвечал,
le petit prince hésita d'abord, puis, avec un soupir, pris le départ. Ичӧтик принц виччысьыштіс, сэсся ышловзис да мӧдӧдчис туйӧ. Дзоля принс недыр педзыштіс, сэсся ышловзьӧмӧн петіс туйӧ. и Маленький принц немного помедлил в нерешимости, потом вздохнул и отправился в путь.
— Je te fais mon ambassadeur, se hâta alors de crier le roi. — Инда тэнӧ посолӧ! — бӧрсяньыс горӧдіс король. — Ме пукта тэнӧ посолӧ, торъямортӧ! — тэрыба горӧдіс сы бӧрся король. — Назначаю тебя послом! — поспешно крикнул вдогонку ему король.
Il avait un grand air d'autorité. А чужӧм сертиыс тыдаліс, мый некутшӧм пыксьӧм ли паныдалӧм сійӧ инӧ оз пукты. Чужӧмыс сэк вӧлі корольӧн сэтшӧм, быттьӧкӧ сійӧ эз кӧсйы кывны некутшӧм паныда кыв. И вид у него при этом был такой, точно он не потерпел бы никаких возражений.
Les grandes personnes sont bien étranges, se dit le petit prince, en lui même, durant son voyage. «Верстьӧяс сэтшӧм тешкодьӧсь», — шуис аслыс Ичӧтик принц да мӧдӧдчис водзӧ. «Тешкодь йӧз тайӧ верстьӧясыс», — аслыс шуис Дзоля принс, водзӧ лэбиг. «Странный народ эти взрослые», — сказал себе Маленький принц, продолжая путь.
CHAPITRE XI XI XI
La seconde planète était habitée par un vaniteux. Мӧд планета вылын оліс ышнясьысь морт. Мӧд енэжмуас оліс ыджыдӧ пуксьысь. На второй планете жил честолюбец.
— Ah! Ah! Voilà la visite d'un admirateur! s'écria de loin le vaniteux dès qu'il aperçut le petit prince. — О, со кӧн менӧ пӧчитайтысьыс вӧлӧма! — ылысянь горӧдіс сійӧ, кор казяліс Ичӧтик принцӧс. — О, со и менӧ пӧчитайтысь воӧма! — горӧдіс сійӧ, ылісянь на Дзоля принсӧс аддзӧмӧн. — О, вот и почитатель явился! — воскликнул он, еще издали завидев Маленького принца.
Car, pour les vaniteux, les autres hommes sont des admirateurs. Ышнясьысь йӧзлы ӧд чайтсьӧ, мый ставныс наӧн нимкодясьӧны. Ӧд ыджыдӧ пуксьысь йӧзлы чайтсьӧ, мый ставныс наӧн нимкодясьӧны. Ведь тщеславным людям кажется, что все ими восхищаются.
— Bonjour, dit le petit prince. Vous avez un drôle de chapeau. — Бур лун, — шуис Ичӧтик принц. — Кутшӧм тіян шляпаныд тешкодь. — Бур лун, — шуис Дзоля принс. — Кутшӧм тіян шляпаныд тешкодь. — Добрый день, — сказал Маленький принц. — Какая у вас забавная шляпа.
— C'est pour saluer, lui répondit le vaniteux. C'est pour saluer quand on m'acclame. — Тайӧ менам копрасян шляпа, — гӧгӧрвоӧдіс ыджыдӧ пуксьысь морт. — Мед копрасьны, кор менӧ пыдди пуктӧны. — Тайӧ медым копрасьны. — Медым копыртчывлыны, кодыр менӧ чолӧмалӧны. — Это чтобы раскланиваться, — объяснил честолюбец. — Чтобы раскланиваться, когда меня приветствуют.
Malheureusement il ne passe jamais personne par ici. Сӧмын некод татчӧ оз кежав-а. Шог сӧмын сыысь, мый татчӧ некод нырсӧ оз сюйлы. К несчастью, сюда никто не заглядывает.
— Ah oui? dit le petit prince qui ne comprit pas. — Со мый вӧлӧма — шуыштіс Ичӧтик принц: сійӧ нинӧмсӧ эз гӧгӧрво. — Со кыдз? — чӧвтіс Дзоля принс: сійӧ нинӧм эз гӧгӧрво. — Вот как? — промолвил Маленький принц: он ничего не понял.
— Frappe tes mains l'une contre l'autre, conseilla donc le vaniteux. — Но-ко, клопайтышт кинад — тшӧктіс сылы ышнясьысь. — А ноко, кекӧначав, — шуис сылы ыджыдӧ пуксьысь. — Похлопай-ка в ладоши, — сказал ему честолюбец.
Le petit prince frappa ses mains l'une contre l'autre. Ичӧтик принц клопайтыштіс. Дзоля принс кекӧначаліс. Маленький принц захлопал в ладоши.
Le vaniteux salua modestement en soulevant son chapeau. Мӧдыс пӧрччис шляпасӧ да рама копыртчыліс. Ыджыдӧ пуксьысь лэптыштліс шляпасӧ да рам чужӧмӧн копыртчыліс. Честолюбец снял шляпу и скромно раскланялся.
— Ça c'est plus amusant que la visite du roi, se dit en lui même le petit prince. «Тані пӧрысь король дорсьыд гажаджык», — мӧвпыштіс Ичӧтик принц. «Тані тай гажаджык пӧрысь король дорысь вӧлӧма», — мӧвпыштіс Дзоля принс. «Здесь веселее, чем у старого короля», — подумал Маленький принц.
Et il recommença de frapper ses mains l'une contre l'autre. И бара босьтчис клопайтны. Да бара пондіс кекӧначасьны. И опять стал хлопать в ладоши.
Le vaniteux recommença de saluer en soulevant son chapeau. А мортыс бара кутіс копрасьны шляпасӧ пӧрччӧмӧн. А ыджыдӧ пуксьысь, шляпасӧ лэптышталӧмӧн, бара кутіс копрасьны. А честолюбец опять стал раскланиваться, снимая шляпу.
Après cinq minutes d'exercice le petit prince se fatigua de la monotonie du jeu: Вит минут мысти Ичӧтик принцлы дышӧдіс. Тадзи минут вит вӧчалісны ӧтиторсӧ, да Дзоля принслы тайӧ дышӧдіс. Так минут пять подряд повторялось одно и то же, и Маленькому принцу это наскучило.
— Et, pour que le chapeau tombe, demanda-t-il, que faut-il faire? — А мый колӧ вӧчны, мед шляпаыс усис? — юаліс сійӧ. — А мый колӧ вӧчны, медым тіян шляпаныд усяс? — юаліс сійӧ. — А что надо сделать, чтобы шляпа упала? — спросил он.
Mais le vaniteux ne l'entendit pas. Но ыджыдӧ пуксьысь быттьӧ эз кывлы. Сӧмын ыджыдӧ пуксьысь немтор эз кыв. Но честолюбец не слышал.
Les vaniteux n'entendent jamais que des louanges. Ышнясьысьяс ошкӧм кындзи нинӧм оз кывны. Ошкӧм радейтысь йӧзыд ӧд нинӧм оз кывны, ошканкывъясысь кындзи. Тщеславные люди глухи ко всему, кроме похвал.
— Est-ce que tu m'admires vraiment beaucoup? demanda-t-il au petit prince. — Тэ збыльысь менӧ ставсьыс ёна пыдди пуктан? — юаліс сійӧ Ичӧтик принцлысь. — Тэ збыльысь менӧ радпырысь пӧчитайтысь? — юаліс сійӧ Дзоля принслысь. — Ты и в самом деле мой восторженный почитатель? — спросил он Маленького принца.
— Qu'est-ce que signifie admirer? — А мый сійӧ — пыдди пуктыны? — А кыдзи тайӧ — пӧчитайтны? — А как это — почитать?
— Admirer signifie reconnaître que je suis l'homme le plus beau, le mieux habillé, le plus riche et le plus intelligent de la planète. — Сідзкӧ, шуавны, мый тайӧ планета вылас ме медся мича, медся вӧччӧм, медся озыр да медся сюсь. — Пӧчитайтны — сідзкӧ тӧдны, мый тайӧ енэжмуас ме ставсьыс медся мича, медся тшап, медся озыр да медся вежӧра. — Почитать значит признавать, что на этой планете я всех красивее, всех наряднее, всех богаче и всех умней.
— Mais tu es seul sur ta planète! — Но ӧд тэнад планета вылад сэсся некод абу! — Да ӧд тэнад енэжмуад сэсся некод абу! — Да ведь на твоей планете больше и нет никого!
— Fais-moi ce plaisir. Admire-moi quand-même! — Но, вӧч меным буртор, нимкодясьышт меӧн! — Но вӧч, вӧч меным сэтшӧм лӧсьыдлун, нимкодясь меӧн! — Ну, доставь мне удовольствие, все равно восхищайся мною!
— Je t'admire, dit le petit prince, en haussant un peu les épaules, mais en quoi cela peut-il bien t'intéresser? — Ме нимкодяся, — шуыштіс Ичӧтик принц пельпомъяссӧ лэптыштлӧмӧн, — но тэныд таысь лӧсьыд ӧмӧй? — Ме нимкодяся, — шуис Дзоля принс, пельпомсӧ кыпӧдыштӧмӧн, — сӧмын кутшӧм радлун тэныд таысь? — Я восхищаюсь, — сказал Маленький принц, слегка пожав плечами, — но что тебе от этого за радость?
Et le petit prince s'en fut. И сійӧ ӧдйӧджык пышйис ыджыдӧ пуксьысь мортысь. И сійӧ пышйис ыджыдӧ пуксьысь дорысь. И он сбежал от честолюбца.
Les grandes personnes sont décidément bien bizarres, se dit-il en lui-même durant son voyage. «Збыль, верстьӧяс сэтшӧм тешкодьӧсь», — шензьыштіс сійӧ да мӧдӧдчис водзӧ. «Збыльысь тай, верстьӧяс — зэв тешкодь йӧз», — сӧмын удитіс сійӧ мӧвпыштны туйӧ петігас. «Право же, взрослые — очень странные люди», — простодушно подумал он, пускаясь в путь.
CHAPITRE XII ХІІ XІІ ХII
La planète suivante était habitée par un buveur. Мӧд планета вылын оліс вина юысь. Водзӧ воана енэжмуас оліс винагаг. На следующей планете жил пьяница.
Cette visite fut très courte, mais elle plongea le petit prince dans une grande mélancolie. Ичӧтик принц олыштіс сэні зэв регыдик, но и тайӧ вӧлі тырмымӧн, мед шогӧ усьны. Дзоля принс олыштіс сэні недыр, сӧмын та бӧрын сылы лои зэв гажтӧм. Маленький принц пробыл у него совсем недолго, но стало ему после этого очень невесело.
— Que fais-tu là? dit-il au buveur, qu'il trouva installé en silence devant une collection de bouteilles vides et une collection de bouteilles pleines. Кор Ичӧтик принц воис тайӧ планета вылас, вина юысь чӧла пукаліс да видзӧдіс сы водзын сярвидзысь тыра да тыртӧм дозъяс вылӧ. — Мый тэ вӧчан? — юаліс Ичӧтик принц. Тайӧ енэжмуас воигӧн винагаг чӧла пукаліс да видзӧдіс сы водзын визьӧн-визьӧн сувтӧдалӧм штоп чукӧр вылӧ — тыртӧм да тыраяс вылӧ. — Мый нӧ тэ вӧчан? — юаліс Дзоля принс. Когда он явился на эту планету, пьяница молча сидел и смотрел на выстроившиеся перед ним полчища бутылок — пустых и полных. — Что это ты делаешь? — спросил Маленький принц.
— Je bois, répondit le buveur, d'un air lugubre. — Юа, — зумыша вочавидзис мӧдыс. — Юа, — зэв гажтӧма вочавидзис винагаг. — Пью, — мрачно ответил пьяница.
— Pourquoi bois-tu? lui demanda le petit prince. — Мыйла? — Мыйла? — Зачем?
— Pour oublier, répondit le buveur. — Мед вунӧдны. — Медым вунӧдны. — Чтобы забыть.
— Pour oublier quoi? s'enquit le petit prince qui déjà le plaignait. — Мый вунӧдны? — юаліс Ичӧтик принц: сылы жаль лоис мортыс. — Мый вунӧдны? — юаліс Дзоля принс; сылы жаль лои тӧкаритысьыс. — О чем забыть? — спросил Маленький принц; ему стало жаль пьяницу.
— Pour oublier que j'ai honte, avoua le buveur en baissant la tête. — Кӧсъя вунӧдны, мый меным яндзим, — веськыда висьталіс юысь да лэдзис юрсӧ. — Кӧсъя вунӧдны, мый мем яндзим, — веськыда шуис винагаг да ӧшӧдіс юрсӧ. — Хочу забыть, что мне совестно, — признался пьяница и повесил голову.
— Honte de quoi? s'informa le petit prince qui désirait le secourir. — Мыйысь тэныд яндзим? — юаліс Ичӧтик принц, сійӧ зэв ёна кӧсйис отсыштны коньӧрлы. — Мыйысь тэныд яндзим? — юаліс Дзоля принс: сылы лои окота отсавны коньӧрлы. — Отчего же тебе совестно? — спросил Маленький принц, ему очень хотелось помочь бедняге.
— Honte de boire! acheva le buveur qui s'enferma définitivement dans le silence. — Юнысӧ яндзим! — гӧгӧрвоӧдіс мӧдіс, а сэсся кыв ни джын эз лэдзлы. — Яндзим юны! — гӧгӧрвоӧдіс винагаг, та бӧрын сылысь ни ӧти кыв эз нин позь пычкыны. — Совестно пить! — объяснил пьяница, и больше от него нельзя было добиться ни слова.
Et le petit prince s'en fut, perplexe. Ичӧтик принц муніс тайӧ планета вывсьыс шӧйӧвошӧмаӧн, сійӧ немтор эз гӧгӧрво. И Дзоля принс шӧйӧвошӧм да гӧгӧрвотӧм мортӧн мӧдӧдчис водзӧ. И Маленький принц отправился дальше, растерянный и недоумевающий.
Les grandes personnes sont décidément très très bizarres, se disait-il en lui-même durant le voyage. «Збыль, верстьӧяс — зэв тешкодь йӧз», — мӧвпаліс сійӧ мунігас. «Да, падъявтӧг збыль, верстьӧяс зэв, зэв тешкодь йӧз», — мӧвпаліс сійӧ туй вуджиг. «Да, право же, взрослые очень, очень странный народ», — думал он, продолжая путь.
CHAPITRE XIII XIII XІІІ XIII
La quatrième planète était celle du businessman. Нёльӧд планетаыс вӧлі ноксьысь-мырсьысь мортлӧн. Нёльӧд енэжмуыс вӧлі уджӧн ноксьысь мортлӧн. Четвертая планета принадлежала деловому человеку.
Cet homme était si occupé qu'il ne leva même pas la tête à l'arrivée du petit prince. Сійӧ сы выйӧдз вӧлі тырӧма уджнас, мый весиг эз казяв Ичӧтик принцлысь воӧмсӧ. Сійӧ век мыйӧнкӧ ноксис, весигтӧ Дзоля принс воигӧн юрсӧ эз лэптыв. Он был так занят, что при появлении Маленького принца даже головы не поднял.
— Bonjour, lui dit celui-ci. Votre cigarette est éteinte. — Бур лун, — шыасис Ичӧтик принц. — Тіян папиросныд кусӧма. — Бур лун, — шуис сылы Дзоля принс. — Тіян чигарканыд кусӧма. — Добрый день, — сказал ему Маленький принц. — Ваша папироса погасла.
— Trois et deux font cinq. — Куим да кык — вит. — Куим дорӧ содтам кык — вит. — Три да два — пять.
Cinq et sept douze. Вит да сизим — дас кык. Вит дорӧ сизим — дас кык. Пять да семь — двенадцать.
Douze et trois quinze. Дас кык да куим — дас вит. Дас кык да куим — дас вит. Двенадцать да три — пятнадцать.
Bonjour. Бур лун. Бур лун. Добрый день.
Quinze et sept vingt-deux. Дас вит да сизим — кызь кык. Дас вит дорӧ сизим — кызь кык. Пятнадцать да семь — двадцать два.
Vingt-deux et six vingt-huit. Кызь кык да квайт — кызь кӧкъямыс. Кызь кык да квайт — кызь кӧкъямыс. Двадцать два да шесть — двадцать восемь.
Pas de temps de la rallumer. Некор истӧгсӧ пестыны. Кадӧй абу истӧгсӧ ӧзтывны. Некогда спичкой чиркнуть.
Vingt-six et cinq trente et un. Кызь квайт да вит — комын ӧти. Кызь квайт дорӧ вит — комын ӧти. Двадцать шесть да пять — тридцать один.
Ouf! Уп! Упп! Уф!
Ça fait donc cinq cent un millions six cent vingt-deux mille sept cent trente et un. И ставыс, сідзкӧ, витсё ӧти миллион квайтсё кызь кык сюрс сизимсё комын ӧти. Ставнассӧ, сідзкӧ лоӧ, витсё ӧти миллион квайтсё кызь кык сюрс сизимсё комын ӧти. Итого, стало быть, пятьсот один миллион шестьсот двадцать две тысячи семьсот тридцать один.
— Cinq cents millions de quoi? — Витсё миллион мый? — Витсё миллионыссӧ мый? — Пятьсот миллионов чего?
— Hein? Tu es toujours là? — А? Тэ тані на? — А? Тэ тані на? — А? Ты еще здесь?
Cinq cent un million de... Витсё миллион... Витсё миллион... Пятьсот миллионов...
je ne sais plus... Ог нин тӧд, мый... Ог нин тӧд мый... Уж не знаю, чего...
J'ai tellement de travail! Менам сы мында уджыс! Сымда уджыс менам! У меня столько работы!
Je suis sérieux, moi, je ne m'amuse pas à des balivernes! Некор бызгыны! Ме мортыс серъёзнӧй, мем больгынысӧ немла! Я человек серьезный, мне не до болтовни!
Deux et cinq sept... Кык да вит — сизим... Кык дорӧ вит — сизим... Два да пять — семь...
— Cinq cent millions de quoi, répéta le petit prince qui jamais de sa vie, n'avait-il renoncé à une question, une fois qu'il l'avait posée. — Витсё миллион мый? — выльысь юаліс Ичӧтик принц: сійӧ кӧ мый йылысь кӧ юавліс, эз ӧвсьыв, кытчӧдз эз кыв вочакывсӧ. — Витсё миллионыссӧ мый? — выльысь юаліс Дзоля принс: мыйкӧ кӧ юалас сійӧ вӧлі, эз ӧвсьыв колана вочакыв кывтӧдз. — Пятьсот миллионов чего? — повторил Маленький принц: спросив о чем-нибудь, он не успокаивался, пока не получал ответа.
Le businessman leva la tête: Уджӧн тырӧм морт лэптіс юрсӧ. Уджӧн век ноксьысь морт лэптіс юрсӧ: Деловой человек поднял голову.
— Depuis cinquante-quatre ans que j'habite cette planète-ci, je n'ai été dérangé que trois fois. — Ме ветымын нёль во нин ола тайӧ планета вылас и став тайӧ каднас меным дӧзмӧдчылісны сӧмын куимысь. — Ветымын нёль во нин ме ола тайӧ енэжму вылас да тайӧ каднас менӧ торклісны уджысь сӧмын куимысь. — Уже пятьдесят четыре года я живу на этой планете, и за все время мне мешали только три раза.
La première fois ç'a été, il y a vingt-deux ans, par un hanneton qui était tombé Dieu sait d'où. Медводдзаысьсӧ, кызь кык во сайын, ме дорӧ кытыськӧ локтіс кальӧзур. Медводдзаысьсӧ, кызь кык во сайын ме дорӧ кытыськӧ лэбзис мӧс сітув гаг. В первый раз, двадцать два года тому назад, ко мне откуда-то залетел майский жук.
Il répandait un bruit épouvantable, et j'ai fait quatre erreurs dans une addition. Сійӧ сэтшӧма тан жуньгис, мый ме содтасигӧн нёльысь дзугси. Сійӧ сэтшӧм гораа дзизгис, мый сэки ме лыдпасъяс содталіг нёльысь шыбӧлясьлі. Он поднял ужасный шум, и я тогда сделал четыре ошибки в сложении.
La seconde fois ç'à été, il y a onze ans, par une crise de rhumatisme. Мӧдысьсӧ, дас ӧти во сайын, меным пукалӧмысь коскӧ кочкис. Мӧдысьсӧ, дас ӧти во сайын, менӧ йӧзви юкалан висьӧм, ревматизм матайтліс. Пукалана оласногысь... Во второй раз, одиннадцать лет тому назад, у меня был приступ ревматизма. От сидячего образа жизни.
Je suis sérieux, moi. Меным ӧд шландайтнытӧ некор. Ме мортыс лабутнӧй. Меным гуляйтнысӧ некор. Ме мортыс серъёзнӧй. Мне разгуливать некогда. Я человек серьезный.
La troisième fois... la voici! Je disais donc cinq cent un millions... Коймӧдысьсӧ... тэ! И сідз, артмӧ, витсё миллион... Коймӧдысьсӧ... со сійӧ! Сідзкӧ артмӧ, витсё миллион... Третий раз... вот он! Итак, стало быть, пятьсот миллионов...
— Millions de quoi? — Миллион мый? — Миллионыс мый? — Миллионов чего?
Le businessman comprit qu'il n'était point d'espoir de paix: Уджӧн тырӧм морт гӧгӧрвоис, мый вочавидзнысӧ быть, мӧд ногыс он мын. Уджӧн ноксьысьлы юрас воис, мый колӧ вочавидзны, а то таысь он мын. Деловой человек понял, что надо ответить, а то не будет ему покоя.
— Millions de ces petites choses que l'on voit quelquefois dans le ciel. — Витсё миллион этайӧ ичӧтикторъясыс, кодъяс лэбалӧны сынӧдас. — Витсё миллион этійӧ посниторйыс, сынӧдас тай корсюрӧ тыдалӧны. — Пятьсот миллионов этих маленьких штучек, которые иногда видны в воздухе.
— Des mouches? — Гутъяс? — Мый нӧ тайӧ, гутъяс? — Это что же, мухи?
— Mais non, des petites choses qui brillent. — Абу, дерт, сэтшӧм ичӧтикӧсь тай, дзирдалысьӧсь. — Да абу, сэтшӧм поснияс, югъялысьяс. — Да нет же, такие маленькие, блестящие.
— Des abeilles? — Мазіяс? — Мазіяс. — Пчелы?
— Mais non. — Абу. — Да немся абу. — Да нет же.
Des petites choses dorées qui font rêvasser les fainéants. Сэтшӧм ичӧтикӧсь тай, эзысьӧсь, быд лодыр мыйӧн видзӧдлӧ на вылӧ, сідзи и заводитӧ мӧвпавны нинӧм абусӧ. Сэтшӧм посньыдикӧсь, зарни кодьӧсь. Быд дышпоз на вылӧ кӧ сӧмын видзӧдлас, сылӧн чужӧны гуся кӧсйӧмъяс. Такие маленькие, золотые, всякий лентяй как посмотрит на них, так и размечтается.
Mais je suis sérieux, moi! А менам уджыс тыр. А ме мортыс серьёзнӧй. А я человек серьезный.
Je n'ai pas le temps de rêvasser. Меным мӧвпавнысӧ некор. Меным гуся кӧсйӧмъясӧн овны некор. Мне мечтать некогда.
— Ah! des étoiles? — А, кодзувъяс. — А-а, кодзувъяс? — А, звезды?
— C'est bien ça. Des étoiles. — Сідз-сідз, кодзувъяс. — Сідз-сідз. Кодзувъяс. — Вот-вот. Звезды.
— Et que fais-tu des cinq cent millions d'étoiles? — Витсё миллион кодзув? Мый тэ накӧд вӧчан? — Витсё миллион кодзув? А мый тэ накӧд вӧчан? — Пятьсот миллионов звезд? Что же ты с ними делаешь?
— Cinq cent un millions six cent vingt-deux mille sept cent trente et un. — Витсё ӧти миллион квайтсё кызь кык сюрс сизимсё комын ӧти. — Витсё ӧти миллион квайтсё кызь кык сюрс сизимсё комын ӧти. — Пятьсот один миллион шестьсот двадцать две тысячи семьсот тридцать одна.
Je suis un homme sérieux, moi, je suis précis. Ме мортыс лабутнӧй, ме радейта, мед ставыс стӧч вӧлі. Ме мортыс серъёзнӧй, ме стӧчлун радейта. Я человек серьезный, я люблю точность.
— Et que fais-tu de ces étoiles? — Но мый нӧ тэ вӧчан та мында кодзувнас? — Но мый нӧ тэ вӧчан став тайӧ кодзувнас? — Так что же ты делаешь со всеми этими звездами?
— Ce que j'en fais? — Мый вӧча? — Мый вӧча? — Что делаю?
— Oui. — Да. — Да. — Да.
— Rien. — Нинӧм ог вӧч. — Нинӧм ог вӧч. — Ничего не делаю.
Je les possède. Менамӧсь найӧ. Тайӧ менам эмбурӧй. Я ими владею.
— Tu possèdes les étoiles? — Тэнадӧсь? — Кодзувъясыс тэнад эмбур? — Владеешь звездами?
— Oui. — Да. — Да.
— Mais j'ai déjà vu un roi qui... — Но ме аддзылі нин корольӧс, коді вӧлі... Но ме аддзылі нин корольӧс, коді... — Но я уже видел короля, который...
— Les rois ne possèdent pas. — Корольяслӧн нинӧм абу. — Корольяслӧн нинӧмыс абу. — Короли ничем не владеют.
Ils « règnent» sur. Найӧ сӧмын веськӧдлӧны. Найӧ сӧмын каналӧны, саралӧны. Они только правят.
C'est très différent. Тайӧ дзик мӧдтор. Тайӧ дзик мӧдтор. Это совсем другое дело.
— Et à quoi cela te sert-il de posséder les étoiles? — А мый тэныд кодзувъяссьыс? — А мыйла тэныд колӧны кодзувъясыс эмбурад? — А для чего тебе владеть звездами?
— Ça me sert à être riche. — Мед лоны озырӧн. — Медым лоны озырӧн. — Чтоб быть богатым.
— Et à quoi cela te sert-il d'être riche? — А мыйла озырнас лоны? — А мыйла колӧ лоны озырӧн? — А для чего быть богатым?
— A acheter d'autres étoiles, si quelqu'un en trouve. — Мед нӧшта выль кодзувъяс ньӧбавны, кодкӧ кӧ найӧс восьтас. — Медым ньӧбавны выль кодзувъяс, найӧс кӧ кодкӧ восьтас. — Чтобы покупать еще новые звезды, если их кто-нибудь откроет.
Celui-là, se dit en lui-même le petit prince, il raisonne un peu comme mon ivrogne. «Тайӧ мӧвпалӧ эсійӧ юысь морт мозыс», — казяліс Ичӧтик принц. «Сійӧ мӧвпалӧ дзик нин винагагыс моз», — мӧвпыштіс Дзоля принс. «Он рассуждает почти как пьяница», — подумал Маленький принц.
Cependant il posa encore des questions: Да водзӧ кутіс юасьны: Сэсся пондіс юасьны водзӧ: И стал спрашивать дальше:
— Comment peut-on posséder les étoiles? — А мыйла кодзувъясыс тэнад? — Кыдзи позьӧ кутны эмбурын дзоридзьяс? — А как можно владеть звездами?
— A qui sont-elles? riposta, grincheux, le businessman. — А кодлӧн нӧ? — ропкыштіс ноксьысь мортыд. — Кодзувъясыс кодлӧн? — броткигмоз юаліс век ноксьысь морт. — Звезды чьи? — ворчливо спросил делец.
— Je ne sais pas. — Ог тӧд. — Ог тӧд. — Не знаю.
A personne. Некодлӧн. Некодлӧн. Ничьи.
— Alors elles sont à moi, car j'y ai pensé le premier. — Менамӧсь, сы вӧсна мый ме удиті найӧс асавны. — Сідзкӧ, менам, ӧд ме медводдзаӧн тайӧторсӧ мӧвпышті. — Значит, мои, потому что я первый до этого додумался.
— Ça suffit? — И тайӧ тырмымӧн? — И тайӧ тырмымӧн? — И этого довольно?
— Bien sûr. — Дерт. — Дерт жӧ. — Ну конечно.
Quand tu trouves un diamant qui n'est à personne, il est à toi. Тэныд кӧ сюрас кӧзяинтӧм дона из, сідзкӧ, сійӧ тэнад. Тэд кӧ сюрас алмаз донаиз (сійӧ некодлӧн), то сійӧ тэнад. Если ты найдешь алмаз, у которого нет хозяина, — значит, он твой.
Quand tu trouves une île qui n'est à personne, elle est à toi. Тэ кӧ аддзан кӧзяинтӧм ді, сійӧ тэнад. Если ты найдешь остров, у которого нет хозяина, он твой.
Quand tu as une idée le premier, tu la fais breveter: elle est à toi. Тэнад юрад кӧ ставсьыс водзджык воас кутшӧмкӧ мӧвп, тэ сы вылӧ босьтан патент: мӧвпыс тэнад. Тэныд кӧ медводдзаӧн юрад воас кутшӧмкӧ мӧвп, тэ сы вылӧ босьтан патент: сійӧ тэнад. Если тебе первому придет в голову какая-нибудь идея, ты берешь на нее патент: она твоя.
Et moi je possède les étoiles, puisque jamais personne avant moi n'a songé à les posséder. Тайӧ кодзувъясыс менам, сы вӧсна мый некод меӧдз эз гӧгӧрво асавны найӧс. Кодзувъясыс менам, ӧд меӧдз некоді эз и мӧвпыштлы сюйны найӧс эмбурӧ, асэмбуравны. Я владею звездами, потому что до меня никто не догадался ими завладеть.
— Ça c'est vrai, dit le petit prince. Et qu'en fais-tu? — Збыль ӧд, — шуис Ичӧтик принц. — И мый тэ накӧд вӧчан? — Тайӧ збыльтор, — шуис Дзоля принс. — И мый тэ накӧд вӧчан? — Вот это верно, — сказал Маленький принц. — И что же ты с ними делаешь?
— Je les gère. Je les compte et je les recompte, dit le businessman. — Мый окота, сійӧс и вӧча, — вочавидзис писькӧс морт. — Лыддя да бара. — Ас вӧляысь наӧн вӧдитча, — вочавидзис век уджӧн ноксьысь. — Лыддяла найӧс да выльысь лыддя. — Распоряжаюсь ими, — ответил делец. — Считаю их и пересчитываю.
C'est difficile. Сьӧкыд удж. Тайӧ зэв сьӧкыдтор. Это очень трудно.
Mais je suis un homme sérieux! Но ме мортыс лабутнӧй. Ме мортыс серьёзнӧй. Но я человек серьезный.
Le petit prince n'était pas satisfait encore. Ичӧтик принцлы тайӧ вӧлі этша. Сӧмын татшӧм вочакывйыс Дзоля принслы вӧлі тырмытӧм. Однако Маленькому принцу этого было мало.
— Moi, si je possède un foulard, je puis le mettre autour de mon cou et l'emporter. — Менам кӧ эм шӧвк чышъян, ме верма гартыштны сійӧс голя гӧгӧр да нуны аскӧд, — шуис сійӧ. — Менам кӧ эм шӧвк чышъян, ме сійӧс верма чышъянавны сьылі гӧгӧр да нуны аскӧд, — шуис сійӧ. — Если у меня есть шелковый платок, я могу повязать его вокруг шеи и унести с собой, — сказал он.
Moi, si je possède une fleur, je puis cueillir ma fleur et l'emporter. — Менам кӧ эм дзоридз, ме верма сійӧс нетшыштны да нуны аскӧд. — Менам кӧ эм дзоридз, ме верма сійӧс нетшыштны да нуны аскӧд. — Если у меня есть цветок, я могу его сорвать и унести с собой.
Mais tu ne peux pas cueillir les étoiles! Но тэ ӧд он вермы кодзувъястӧ аскӧдыд босьтны! А тэ ӧд он вермы босьтны кодзувъяссӧ! А ты ведь не можешь забрать звезды!
— Non, mais je puis les placer en banque. — Ог, но верма пуктыны найӧс банкӧ. — Ог, но ме верма пуктыны найӧс банкӧ. — Нет, но я могу положить их в банк.
— Qu'est-ce que ça veut dire? — Кыдзи? — Кыдз сідз? — Как это?
— Ça veut dire que j'écris sur un petit papier le nombre de mes étoiles. — А сідзи: пасъя кабала вылӧ, кымын менам кодзув. — А тадзи: гижа кабалаӧ, кымын кодзув менам эм. — А так: пишу на бумажке, сколько у меня звезд.
Et puis j'enferme à clef ce papier-là dans un tiroir. Сэсся гижӧдӧс пукта ящикӧ да игнала. Сэсся пукта кабаласӧ кӧрткудйӧ да томнала восьтанӧн. Потом кладу эту бумажку в ящик и запираю его на ключ.
— Et c'est tout? — И сӧмын? — И ставыс? — И все?
— Ça suffit! — Тырмымӧн. — Тайӧ тырмымӧн. — Этого довольно.
C'est amusant, pensa le petit prince. C'est assez poétique. «Тешкодь! — мӧвпыштіс Ичӧтик принц. — Зэв лӧсьыд быттьӧ. «Вот тешкодьыс! — мӧвпыштіс Дзоля принс. — Быттьӧкӧ кывбур сяма артмӧ. «Забавно! — подумал Маленький принц. — И даже поэтично.
Mais ce n'est pas très sérieux. Но ньӧти абу збыль». Сӧмын абу нин тайӧ сэтшӧм серъёзнӧйтор». Но не так уж это серьезно».
Le petit prince avait sur les choses sérieuses des idées très différentes des idées des grandes personnes. Мый збыль да мый абу, ичӧтик принц гӧгӧрвоис ас ногыс, эз верстьӧяс моз. Мый сійӧ серъёзнӧйтор, а мый абу, — тайӧс Дзоля принс гӧгӧрволіс ас ногыс, немся эз верстьӧяс моз. Что серьезно, а что не серьезно, — это Маленький принц понимал по-своему, совсем не так, как взрослые.
— Moi, dit-il encore, je possède une fleur que j'arrose tous les jours. — Менам эм дзоридз, — шуис сійӧ, — и быд асыв ме сійӧс киськала. — Менам эм дзоридз, — шуис сійӧ, — да быд асыв ме сійӧс киськала. — У меня есть цветок, — сказал он, — и я каждое утро его поливаю.
Je possède trois volcans que je ramone toutes les semaines. Менам эм куим вулкан, ме быд вежон найӧс весала. Менам эм куим вулкан, да быд вежон ме найӧс весала. У меня есть три вулкана, я каждую неделю их прочищаю.
Car je ramone aussi celui qui est éteint. Куимнансӧ весала, и кусӧмасӧ тшӧтш. Куимнансӧ весала, кусӧмсӧ тшӧтш. Все три прочищаю, и потухший тоже.
On ne sait jamais. Быдсямаыс вермас лоны. Быдторйыс ӧд вермас лоны. Мало ли что может случиться.
C'est utile à mes volcans, et c'est aussi utile à ma fleur, que je les possède. И вулканъяслы, и дзоридзлы лӧсьыд, мый ме налӧн эм. И вулканъясӧйлы, и дзоридзӧйлы лоӧ бур, найӧ кӧ менам. И моим вулканам, и моему цветку полезно, что я ими владею.
Mais tu n'est pas utile aux étoiles... А кодзувъяслы некутшӧм пӧльза тэысь абу... А кодзувъяслы дзик веськодь, налы тэысь некутшӧм буртор ни тӧжд абу. А звездам от тебя нет никакой пользы...
Le businessman ouvrit la bouche mais ne trouva rien à répondre, Ноксьысь мортыд эськӧ вомсӧ восьтыліс, но эз куж нинӧм шуны. Уджӧн ноксьысь морт кӧсйис эськӧ вомсӧ восьтыны, но сідзи и эз аддзы шуана кывъяссӧ; Деловой человек открыл было рот, но так и не нашелся что ответить,
et le petit prince s'en fut. Ичӧтик принц мӧдӧдчис водзӧ. да Дзоля принс водзӧ петіс туйӧ. и Маленький принц отправился дальше.
Les grandes personnes sont décidément tout à fait extraordinaires, se disait-il en lui même durant son voyage. «Верстьӧяс збыльысь зэв тешкодь йӧз», — шензьӧмӧн шуаліс сійӧ водзӧ мунігмоз. «Збыль, верстьӧяс — сё збыль шемӧстана войтыр», — восьса сьӧлӧмӧн туй вуджигкості висьтавліс сійӧ аслыс. «Нет, взрослые и правда поразительный народ», — простодушно говорил он себе, продолжая путь.
CHAPITRE XIV XIV XІV XIV
La cinquième planète était très curieuse. Витӧд планетаыс вӧлі зэв тешкодь. Витӧд енэжмуыс ас дорас вӧлі зэв кыскана. Пятая планета была очень занятная.
C'était la plus petite de toutes. Сійӧ вӧлі ставсьыс ичӧт. Сійӧ вӧлі медся ичӧтик. Она оказалась меньше всех.
Il y avait là juste assez de place pour loger un réverbère et un allumeur de réverbères. Сы вылӧ тӧрис сӧмын пӧнар да пӧнарсӧ ӧзтысь-кусӧдысьыс. Сэтчӧ вермӧмаӧсь меститчыны сӧмын пӧнар да сійӧс ӧзталысьыс. На ней только и помещалось что фонарь да фонарщик.
Le petit prince ne parvenait pas à s'expliquer à quoi pouvaient servir, quelque part dans le ciel, sur une planète sans maison, ni population, un réverbère et un allumeur de réverbères. Ичӧтик принц некыдз эз вермы гӧгӧрвоны, мыйла та ыджданик, енэжас вошӧм планетатор вылын, кӧні абуӧсь ни керкаяс, ни олысьяс, колӧ пӧнарыс да пӧнарсӧ ӧзтысь-кусӧдысьыс. Дзоля принс некыдз эз вермы вежӧртны, мый вылӧ енкӧлаас вошӧм тайӧ ичӧтик енэжмуас, кытӧн керка ни олысьяс абу, колӧны пӧнар да сійӧс ӧзталысьыс. Маленький принц никак не мог понять, для чего на крохотной, затерявшейся в небе планетке, где нет ни домов, ни жителей, нужны фонарь и фонарщик.
Cependant il se dit en lui-même: Но сійӧ мӧвпыштіс: Сійӧ мӧвпаліс тадзи: Но он подумал:
— Peut-être bien que cette homme est absurde. «Гашкӧ, тайӧ мортыс и тешкодь. «Гашкӧ, тайӧ мортыс и серам петкӧдлӧ. «Может быть, этот человек и нелеп.
Cependant il est moins absurde que le roi, que le vaniteux, que le businessman et que le buveur. Но абу сы выйӧдз, кутшӧмӧсь король, ышнясьысь, уджӧн тырысь да юысь. Сӧмын сійӧ абу тыртӧм доз, кыдзи король, ыджыдӧ пуксьысь, уджӧн век ноксьысь да винагаг. Но он не так нелеп, как король, честолюбец, делец и пьяница.
Au moins son travail a-t-il un sens. Сылӧн уджас век жӧ эм кутшӧмкӧ тӧлк. Сылӧн уджыс мыйӧнкӧ да колана. В его работе все-таки есть смысл.
Quand il allume son réverbère, c'est comme s'il faisait naître une étoile de plus, ou une fleur. Кор сійӧ пӧнарсӧ ӧзтӧ — быттьӧ чужӧ нӧшта ӧти кодзув ли дзоридз. Кор сійӧ ӧзтӧ ассьыс пӧнарсӧ — быттьӧ чужӧ нӧшта ӧти кодзув либӧ дзоридз. Когда он зажигает свой фонарь — как будто рождается еще одна звезда или цветок.
Quand il éteint son réverbère ça endort la fleur ou l'étoile. А кор кусӧдӧ — быттьӧ кодзулыс ли дзоридзыс унмовсьӧны. А кор пӧнарсӧ кусӧдӧ — сэки кодзулыс либӧ дзоридзыс быттьӧ унмовсьӧны. А когда он гасит фонарь — как будто звезда или цветок засыпают.
C'est une occupation très jolie. Лӧсьыд удж. Зэв бур удж. Прекрасное занятие.
C'est véritablement utile puisque c'est joli. Збыльысь колана удж, сы вӧсна мый мича». Тайӧ збыльысь колантор, мича да». Это по-настоящему полезно, потому что красиво».
Lorsqu'il aborda la planète il salua respectueusement l'allumeur: И тайӧ планетаыскӧд ӧтвесьтасигӧн, сійӧ вежавидзӧмӧн копыртчыліс пӧнар ӧзтысьлы. Да, енэжмуыскӧд ӧтрӧвняасьӧмӧн, сійӧ пыдди пуктӧмпырысь копыртчыліс пӧнар ӧзталысьлы. И, поравнявшись с этой планеткой, он почтительно поклонился фонарщику.
— Bonjour. Pourquoi viens-tu d'éteindre ton réverbère? — Бур лун, — шыасис сійӧ. — Мыйла нӧ тэ пӧнартӧ кусӧдін? — Бур лун, — шуис сійӧ. — Мыйла тэ ӧні кусӧдін ассьыд пӧнартӧ? — Добрый день, — сказал он. — Почему ты сейчас погасил фонарь?
— C'est la consigne, répondit l'allumeur. Bonjour. — Тадзи сёрнитчӧма, — вочавидзис пӧнар ӧзталысь. — Бур лун. — Тадзи сёрнитчӧма, — вочавидзис ӧзталысь. — Бур лун. — Такой уговор, — ответил фонарщик. — Добрый день.
— Qu'est ce la consigne? — А мыйсяма сёрнитчӧм? — Мый йылысь сёрнитчӧма? — А что это за уговор?
— C'est d'éteindre mon réverbère. — Пӧнарсӧ кусӧдны. — Кусӧдны пӧнарсӧ. — Гасить фонарь.
Bonsoir. Бур рыт. Бур рыт. Добрый вечер.
Et il le ralluma. И сійӧ выльысь ӧзтіс пӧнарсӧ. Да бара ӧзтіс пӧнарсӧ. И он снова засветил фонарь.
— Mais pourquoi viens-tu de rallumer? — Мыйла тэ бара сійӧс ӧзтін? — Мыйла тэ бара сійӧс ӧзтін? — Зачем же ты опять его зажег?
— C'est la consigne, répondit l'allumeur. — Тадзи сёрнитчӧма, — мӧдысь шуис ӧзталысь. — Тадзи сёрнитчӧма, — выльысь вочавидзис ӧзталысьыс. — Такой уговор, — повторил фонарщик.
— Je ne comprends pas, dit le petit prince. — Ог гӧгӧрво, — чуймис Ичӧтик принц. — Ог гӧгӧрво, — веськыда шуис Дзоля принс. — Не понимаю, — признался Маленький принц.
— Il n'y a rien à comprendre, dit l'allumeur. La consigne c'est la consigne. — Нинӧм тан гӧгӧрвонысӧ, — шуис ӧзталысь, — сёрнитчӧма кӧ сёрнитчӧма. — Гӧгӧрвонысӧ тані нинӧм, — шуис ӧзталысь. — Сёрнитчӧма кӧ, сідзкӧ сёрнитчӧма. — И понимать нечего, — сказал фонарщик, — уговор есть уговор.
Bonjour. Бур лун. Бур лун. Добрый день.
Et il éteignit son réverbère. Да кусӧдіс пӧнарсӧ. Да пӧнарсӧ кусӧдіс. И погасил фонарь.
Puis il s'épongea le front avec un mouchoir à carreaux rouges. Сэсся клеткаа гӧрд чышъянӧн чышкис плешсьыс пӧсьсӧ да шуис: Сэсся гӧрд сера мича нырчышъянӧн чышкаліс пӧсьсӧ чужӧмсьыс да шуис: Потом красным клетчатым платком утер пот со лба и сказал:
— Je fais là un travail terrible. — Сьӧкыд менам уджӧй. — Сьӧкыд менам уджсикасӧй. — Тяжкое у меня ремесло.
C'était raisonnable autrefois. А коркӧ зэв колана вӧлі. Коркӧ тайӧ вӧлі коланатор. Когда-то это имело смысл.
J'éteignais le matin et j'allumais le soir. Асывнас ме пӧнарсӧ кусӧдлі, а рытнас ӧзтывлі. Ме кусӧдалі пӧнаръяс асывъяснас, а рытъяснас бара ӧзталі. Я гасил фонарь по утрам, а вечером опять зажигал.
J'avais le reste du jour pour me reposer, et le reste de la nuit pour dormir... Луннас ме шойччи, а войнас узи... Менам кольліс нӧшта лун шойччыны да вой узьны... У меня оставался день, чтобы отдохнуть, и ночь, что бы выспаться...
— Et, depuis cette époque, la consigne à changé? — А сэсся сёрнитчӧмыс вежсис? — А сэсся сёрнитчӧмсӧ лои вежӧма? — А потом уговор переменился?
— La consigne n'a pas changé, dit l'allumeur. C'est bien là le drame! — Сёрнитчӧмыс эз вежсьы, — шуис пӧнарщик. — Сійӧ ӧд и эм! — Сёрнитчӧмсӧ абу вежӧма, — шуис пӧнар ӧзталысь. — Сыын и шогыс! — Уговор не менялся, — сказал фонарщик. — В том-то и беда!
la planète d'année en année a tourné de plus en plus vite, et la consigne n'a pas changé! Менам планетаӧй бергалӧ воысь-во пыр ӧдйӧджык, а сёрнитчӧмыс коли важыс. Менам енэжмуӧй воысь воӧ бергалӧ век ӧдйӧджык, сёрнитчӧмыс кольӧ воддзаыс. Моя планета год от году вращается все быстрее, а уговор остается прежний.
— Alors? dit le petit prince. — И кыдзи сэсся? — А ӧні сэсся кыдзи? — юаліс Дзоля принс. — И как же теперь? — спросил Маленький принц.
— Alors maintenant qu'elle fait un tour par minute, je n'ai plus un seconde de repos. — Тадзи. Ас гӧгӧрыс планета бергӧдчӧ ӧти минутӧн, шойччыштны меным некор. — А вот сідзи. Енэжмуӧй тырвыйӧ бергӧдчӧ ӧти минутӧн, да менам ни ӧти минут абу лолыштны. — Да вот так. Планета делает полный оборот за одну минуту, и у меня нет ни секунды передышки.
J'allume et j'éteins une fois par minute! Быд минут ме пӧнарӧс кусӧда да бара ӧзта. Быд минутӧ ме кусӧда пӧнарӧс да бара сійӧс ӧзта. Каждую минуту я гашу фонарь и опять его зажигаю.
— Ça c'est drôle! — Но и тешкодь! — Со тешкодьторйыс! — Вот забавно!
les jours chez toi durent une minute! Сідзкӧ тэнад луныд ӧти минут и эм! Сідзкӧ тэнад луныд кыссьӧ сӧмын ӧти минут! Значит, у тебя день длится всего одну минуту!
— Ce n'est pas drôle du tout, dit l'allumeur. Ça fait déjà un mois que nous parlons ensemble. — Ньӧти абу тешкодь, — вомаліс ӧзталысь. — Ми тэкӧд быдса тӧлысь нин варовитам. — Нинӧм тешкодьыс тані абу, — паныд шуис пӧнар ӧзталысь. — Ми тэкӧд сёрнитам нин дзонь тӧлысь. — Ничего тут нет забавного, — возразил фонарщик. — Мы с тобой разговариваем уже целый месяц.
— Un mois? — Быдса тӧлысь? — Дзонь тӧлысь? — Целый месяц?!
— Oui. — Да. — Но да. — Ну да.
Trente minutes. Комын минут. Комын минут. Тридцать минут.
Trente jours! Комын лун. Тридцать дней.
Bonsoir. Бур рыт! Бур рыт! Добрый вечер!
Et il ralluma son réverbère. И сійӧ ӧзтіс пӧнарсӧ. Да сійӧ бара ӧзтіс пӧнарсӧ. И он опять засветил фонарь.
Le petit prince le regarda et il aima cet allumeur qui était si fidèle à sa consigne. Ичӧтик принц видзӧдіс пӧнарщик вылӧ, и тайӧ кывкутысь мортыс сылы кажитчис пыр ёнджыка и ёнджыка. Дзоля принс видзӧдіс пӧнар ӧзталысь вылӧ, да сылы сійӧ сьӧлӧм вылас воис пыр ёнджыка, ӧд мортыс чорыда кутчысьӧ сетӧм кывйӧ. Маленький принц смотрел на фонарщика, и ему все больше нравился этот человек, который был так верен своему слову.
Il se souvint des couchers de soleil que lui-même allait autrefois chercher, en tirant sa chaise. Ичӧтик принц казьтыліс, кыдзи сійӧ коркӧ вештавліс улӧссӧ ӧтарӧ-мӧдарӧ, мед нӧшта и нӧшта видзӧдыштны шонді пуксьӧмсӧ. Принс казьтыштіс, кыдз вештавліс ассьыс улӧссӧ инысь инӧ, медым видзӧдны нӧшта ӧтчыдысь шонді пуксьӧмсӧ. Маленький принц вспомнил, как он когда-то переставлял стул с места на место, чтобы лишний раз поглядеть на закат солнца.
Il voulut aider son ami: И сылы окота лоис отсыштны ёртыслы. Сылы лои окота отсыштны ёртыслы. И ему захотелось помочь другу.
— Tu sais... je connais un moyen de te reposer quand tu voudras... — Кывзы, — шуис сійӧ пӧнарщиклы, — ме тӧда, кыдзи тэныд позяс шойччыны, кор окота... — Кывзы, — шуис зонка ӧзталысьлы. — Ме тӧда ӧтитор: тэ верман шойччыны кор кӧсъян. — Послушай, — сказал он фонарщику, — я знаю средство: ты можешь отдыхать, когда только захочешь...
— Je veux toujours, dit l'allumeur. — Шойччынытӧ меным пыр окота, — шуис пӧнарщик. — Мем век окота шойччыштны, — шуис пӧнар ӧзталысь. — Мне все время хочется отдыхать, — сказал фонарщик.
Car on peut être, à la fois, fidèle et paresseux. Позьӧ ӧд ӧтпырйӧ и кывкутны, и дышӧдчыны. Ӧд позьӧ вӧлӧм ӧти кадӧ кутны сетӧм кыв да сэк жӧ и дышӧдчыны. Ведь можно быть верным слову и все-таки ленивым.
Le petit prince poursuivit: — Ta planète est tellement petite que tu en fais le tour en trois enjambées. — Тэнад планетаыд сэтшӧм ичӧтик, — водзӧ сёрнитіс Ичӧтик принц, — тэ верман куим воськолӧн сійӧс кытшовтны. — Тэнад енэжизйыд сэтшӧм ичӧтик, — водзӧ сёрнитіс Дзоля принс, — тэ верман сійӧс кытшовтны куим воськолӧн. — Твоя планетка такая крохотная, — продолжал Маленький принц, — ты можешь обойти ее в три шага.
Tu n'as qu'à marcher lentement pour rester toujours au soleil. Тэн колӧ мунны сы ӧдъяӧ, мед пыр кольны шонді улас. Колӧ сӧмын мунны сэтшӧм ӧдӧн, мед век лоны шонді водзын. И просто нужно идти с такой скоростью, чтобы все время оставаться на солнце.
Quand tu voudras te reposer tu marcheras... et le jour durera aussi longtemps que tu voudras. Окота лоас шойччыштны — водзӧ восьлав... И луныс лоӧ сы кузьта, мыйта кӧсъян. Кӧсъян кӧ шойччыштны, тэ век мун, мун... и луныс пондас кыссьыны сы дыра, мый дыра тэ кӧсъян. Когда захочется отдохнуть, ты просто все иди, иди... И день будет тянуться столько времени, сколько ты пожелаешь.
— Ça ne m'avance pas à grand chose, dit l'allumeur. Ce que j'aime dans la vie, c'est dormir. — Таысь меным некутшӧм тӧлк оз ло, — шуис пӧнарщик. — Ставсьыс медъёна ме радейта узьны. — Но таысь меным водзӧсыс ичӧт, — шуис пӧнар ӧзталысь. — Медся ёна олӧмам ме кӧсъя узьны. — Ну, от этого мне мало толку, — сказал фонарщик. — Больше всего на свете я люблю спать.
— Ce n'est pas de chance, dit le petit prince. — Лёк тай, сідзкӧ, — сьӧлӧмсӧ сетіс Ичӧтик принц. — Сідзкӧ, лёк тэнад олӧмыд, — сьӧлӧм сетіс Дзоля принс. — Тогда плохо твое дело, — посочувствовал Маленький принц.
— Ce n'est pas de chance, dit l'allumeur. Bonjour. — Лёк, — бӧрсяньыс шуис пӧнарщик. — Бур лун. — Лёк менам олӧмӧй, — ӧти кывйӧ воис пӧнар ӧзталысь. Бур лун. — Плохо мое дело, — подтвердил фонарщик. — Добрый день.
Et il éteignit son réverbère. Да кусӧдіс пӧнарсӧ. Да кусӧдіс пӧнарсӧ. И погасил фонарь.
Celui-là, se dit le petit prince, tandis qu'il poursuivait plus loin son voyage, celui-là serait méprisé par tous les autres, par le roi, par le vaniteux, par le buveur, par le businessman. «Тайӧ мортсӧ, — водзӧ восьлаліг шуис аслыс Ичӧтик принц, — тайӧ мортсӧ эськӧ ставныс зывӧктісны — и король, и ышнясьысь, и вина юысь, и ноксьысь-артасьысь. «Вот мортыс, — шуис аслыс Дзоля принс водзӧ лэбзигмоз, — тайӧ мортсӧ эськӧ ставныс пондісны кедзовтны — и король, и ыджыдӧ пуксьысь, и винагаг, и уджӧн ноксьысь. «Вот человек, — сказал себе Маленький принц, продолжая путь, — вот человек, которого все стали бы презирать — и король, и честолюбец, и пьяница, и делец.
Cependant c'est le seul qui ne me paraisse pas ridicule. А сійӧ ӧтнас абу тешкодь. А збыль вылас сійӧ сӧмын ӧтнас оз кай на пиысь серамвыв. А между тем из них всех он один, по-моему, не смешон.
C'est, peut-être, parce qu'il s'occupe d'autre chose que de soi-même. Гашкӧ, оз сӧмын ас йывсьыс мӧвпав да сійӧн». Гашкӧ, сы понда мый мӧвпалӧ оз сӧмын ас йывсьыс». Может быть, потому, что он думает не только о себе».
Il eut un soupir de regret et se dit encore: Ичӧтик принц ышловзис. Дзоля принс ышловзис. Маленький принц вздохнул.
— Celui-là est le seul dont j'eusse pu faire mon ami. Mais sa planète est vraiment trop petite. «Такӧд кӧ эськӧ ёртасьны, — нӧшта мӧвпыштіс сійӧ. — Но сылӧн планетаыс сэтшӧм ичӧтик. «Вот эськӧ ёртасьны кӧ сыкӧд, — мӧвпаліс принс. — Сӧмын сылӧн енэжмуыс вывті нин ичӧтик. «Вот бы с кем подружиться, — подумал он еще. — Но его планетка уж очень крохотная.
Il n'y a pas de place pour deux... Кыкӧн огӧ тӧрӧй...» Кыкӧнным сэтчӧ огӧ тӧрӧй...» Там нет места для двоих...»
Ce que le petit prince n'osait pas s'avouer, c'est qu'il regrettait cette planète bénie à cause, surtout, des mille quatre cent quarante couchers de soleil par vingt-quatre heures! Сійӧ весиг аслыс эз лысьт шуны, мый тайӧ планетасӧ жаль вӧлі кольны и сы вӧсна, мый сэні кызь нёль часнад позис нимкодясьны шонді пуксьӧмнас сюрс нёльсё нелямынысь! Сійӧ эз лысьт аслыс веськыда шуны, мый жалитӧ тайӧ шемӧс кодь енэжмуас кольччӧмысь нӧшта ӧти помкаысь: кызь нёль час чӧжӧн сэні позьӧ нимкодясьны рытъя кыаӧн сюрс нёльсё нёльысь! Он не смел себе признаться в том, что больше всего жалеет об этой чудесной планетке еще по одной причине: за двадцать четыре часа на ней можно любоваться закатом тысячу четыреста сорок раз!
CHAPITRE XV XV XV XV
La sixième planète était une planète dix fois plus vaste. Квайтӧд планетаыс вӧлі воддзасьыс дас пӧв ыджыдджык. Квайтӧд енэжму воддза дорсьыс вӧлі дас пӧв ыджыдджык. Шестая планета была в десять раз больше предыдущей.
Elle était habitée par un vieux Monsieur qui écrivait d'énormes livres. Сэні оліс кыз небӧгъяс гижысь пӧль. Сэні оліс кыз-кыз небӧгъяс гижысь пӧрысь айлов. На ней жил старик, который писал толстенные книги.
— Tiens! — Аттӧ! — Видзӧдлы со! — Смотрите-ка!
voilà un explorateur! s'écria-t-il, quand il aperçut le petit prince. Ветлысь-мунысь миян дорӧ воӧма! — горӧдіс сійӧ, кор казяліс Ичӧтик принцӧс. Ветлысь-мунысь воӧма! — горӧдіс сійӧ Дзоля принсӧс казялӧм мысти. Вот прибыл путешественник! — воскликнул он, заметив Маленького принца.
Le petit prince s'assit sur la table et souffla un peu. Ичӧтик принц пуксис пызан вылас, мед лолыштны. Принс пуксис пызан сайӧ лолыштны, Маленький принц сел на стол, чтобы отдышаться.
Il avait déjà tant voyagé! Сійӧ сы дыра нин ветлӧдліс! сійӧ ӧд сымда туй нин вуджис! Он уже столько странствовал!
— D'où viens-tu? lui dit le vieux Monsieur. — Кытысь нӧ тэ? — юаліс пӧль. — Кытысь тэ? — юаліс сійӧс пӧль. — Откуда ты? — спросил его старик.
— Quel est ce gros livre? dit le petit prince. Que faites-vous ici? — Тайӧ мыйсяма кыз небӧг? — юаліс Ичӧтик принц. — Мыйӧн ті тані ноксянныд? — Мыйсяма нӧ тайӧ ыджыд небӧгыс? — юаліс Дзоля принс. — Мый ті тані вӧчанныд? — Что это за огромная книга? — спросил Маленький принц. — Что вы здесь делаете?
— Je suis géographe, dit le vieux Monsieur. — Ме географ, — вочавидзис пӧль. — Ме — географ, — чӧвтіс пӧль. — Я географ, — ответил старик.
— Qu'est-ce un géographe? — А коді сійӧ географыс? — А коді сійӧ географыс? — А что такое географ?
— C'est un savant qui connaît où se trouvent les mers, les fleuves, les villes, les montagnes et les déserts. — Туялысь, коді тӧдӧ, кӧнӧсь саридзьяс, юяс, каръяс, гӧраяс да пустыняяс. — Тайӧ сэтшӧм туялысь, коді тӧдӧ, кӧнӧсь саридзьяс, юяс, каръяс, керӧсъяс да тыртӧминъяс. — Это ученый, который знает, где находятся моря, реки, города, горы и пустыни.
— Ça c'est bien intéressant, dit le petit prince. Ça c'est enfin un véritable métier! — Ой, лӧсьыд! — нимкодьмис Ичӧтик принц. — Вот тайӧ збыльысь колана удж! — Кутшӧма ышӧдӧ мӧвпӧс! — шемӧсмис Дзоля принс. — Со тайӧ збыльысь удж! — Как интересно! — сказал Маленький принц. — Вот это — настоящее дело!
Et il jeta un coup d'oeil autour de lui sur la planète du géographe. Сійӧ синмаліс географлысь планетасӧ. Та бӧрын чӧвтліс синсӧ географлӧн енэжму вылӧ. И он окинул взглядом планету географа.
Il n'avait jamais vu encore une planète aussi majestueuse. Татшӧм мича планетасӧ сійӧ эз на аддзыв! Некор на сійӧ эз аддзывлы татшӧм кыпыд-мича енэжмусӧ. Никогда еще он не видал такой величественной планеты!
— Elle est bien belle, votre planète. Est-ce qu'il y a des océans? — Тіян планетаныд зэв мича, — шуис сійӧ. — А океанъяс тіян эмӧсь? — Тіян енэжмуныд зэв мича, — шуис сійӧ. — А океанъяс тіян эмӧсь-ӧ? — Ваша планета очень красивая, — сказал он. — А океаны у вас есть?
— Je ne puis pas le savoir, dit le géographe. — Тайӧс ме ог тӧд, — вочавидзис географ. — Тайӧс ме ог тӧд, — воча шуис туялысь. — Этого я не знаю, — сказал географ.
— Ah! (Le petit prince était déçu.) Et des montagnes? — О-о-о... — жугыля нюжӧдіс Ичӧтик принц. — А гӧраяс эмӧсь? — О-о, — гажтӧма нюжӧдіс сёрнисӧ Дзоля принс. — А керӧсъяс эмӧсь? — О-о-о... — разочарованно протянул Маленький принц. — А горы есть?
— Je ne puis pas le savoir, dit le géographe. — Ог тӧд, — бара шуис географ. — Ог тӧд, — вочавидзис географ. — Не знаю, — повторил географ.
— Et des villes et des fleuves et des déserts? — А каръяс, юяс, пустыняяс? — А каръяс, юяс, тыртӧминъяс? — А города, реки, пустыни?
— Je ne puis pas le savoir non plus, dit le géographe. — И тайӧс ме ог тӧд. — Тайӧс ог жӧ тӧд. — И этого я тоже не знаю.
— Mais vous êtes géographe! — Но ті ӧд географ! — Но ӧд ті географ! — Но ведь вы географ!
— C'est exact, dit le géographe, mais je ne suis pas explorateur. — Сідз, — шуис пӧль. — Ме географ, а абу быдлаті ветлӧдлысь. — Вот сійӧ и эм, — воча шуис пӧльыс. — Ме географ, а абу ветлысь-мунысь. — Вот именно, — сказал старик. — Я географ, а не путешественник.
Je manque absolument d'explorateurs. Меным колӧны ветлысь-мунысьясыд. Меным вир ёна оз тырмыны ветлысь-мунысьяс. Мне ужасно не хватает путешественников.
Ce n'est pas le géographe qui va faire le compte des villes, des fleuves, des montagnes, des mers et des océans. Оз ӧд географъяс артавны каръяс, юяс, гӧраяс, саридзьяс, океанъяс, пустыняяс. Оз ӧд географъяс лыддявны каръяс, юяс, керӧсъяс, саридзьяс да тыртӧминъяс. Ведь не географы ведут счет городам, рекам, горам, морям, океанам и пустыням.
La géographe est trop important pour flâner. Географ — зэв тӧдчана морт, сылы некор быдлаті шӧйтны. Географ зэв тӧдчана морт, сылы ветлавнысӧ некор. Географ — слишком важное лицо, ему некогда разгуливать.
Il ne quitte pas son bureau. Сылы кабинетас колӧ пукавны. Сійӧ аслас уджвежӧссьыс оз петавлы. Он не выходит из своего кабинета.
Mais il reçoit les explorateurs. Il les interroge, et il prend note leurs souvenirs. Но географыд коралӧ ас ордас ветлысь-мунысьясӧс да гижалӧ налысь висьталӧмсӧ. Но сійӧ ас дорас лэдзлӧ ветлысь-мунысьясӧс да кывзӧ налысь висьтъяссӧ. Но он принимает у себя путешественников и записывает их рассказы.
Et si les souvenirs de l'un d'entre eux lui paraissent intéressants, le géographe fait une enquête sur la moralité de l'explorateur. И на пиысь кӧ кодкӧ зэв лӧсьыдтор висьталас, географ юасьӧ, прамӧй сійӧ мортыс либӧ абу. Да на пиысь кодкӧ кӧ висьталас мыйкӧ аслыспӧлӧстор, выльтор, географ кыпӧдас важ кабалаяссӧ, видлалас найӧс да видзӧдлас, лючки морт-ӧ тайӧ ветлысь-мунысьыс. И если кто-нибудь из них расскажет что-нибудь интересное, географ наводит справки и проверяет, порядочный ли человек этот путешественник.
— Pourquoi ça? — Мыйла? — А мыйла? — А зачем?
— Parce qu'un explorateur qui mentait entraînerait des catastrophes dans les livres de géographie. — Ветлысь-мунысьыс кӧ кутас ылӧдчыны, география небӧгъясын ставыс дзугсяс. — Да ӧд ветлысь-мунысьыс кӧ пондас ылӧдлыны, география велӧдан небӧгъясын ставыс сорсяс. — Да ведь если путешественник станет врать, в учебниках географии все перепутается.
Et aussi un explorateur qui boirait trop. И мортыс кӧ юышталӧ, тшӧтш абу ёна бур. А сійӧ кӧ нӧшта чорыда юӧ — тайӧ тшӧтш шог. И если он выпивает лишнее — тоже беда.
— Pourquoi ça? fit le petit prince. — Мыйла? — Мыйла? — А почему?
— Parce que les ivrognes voient double. — Мыйла юысьыдлӧн синмыс кымласьӧ. — Сы понда, мый винагагъясыслӧн видзӧдіганыс ставыс кыкпӧвъёвтчӧ. — Потому, что у пьяниц двоится в глазах.
Alors le géographe noterait deux montagnes, là où il n'y en a qu'un seule. И кӧні збыльвылас ӧти гӧра, географыд, сылы эскӧмӧн, пасъяс кыкӧс. Шуам, збыль вылас кӧні ӧти керӧс, географ пасъяс кыкӧс. И там, где на самом деле одна гора, географ отметит две.
— Je connais quelqu'un, dit le petit prince, qui serait mauvais explorateur. — Ме тӧдлі ӧти татшӧмӧс... Сійӧ эськӧ ветлысь-мунысяд эз шогмы, — шуис Ичӧтик принц. — Ме тӧдлі ӧти мортӧс... Сыысь эськӧ петіс некытчӧ туйтӧм ветлысь-мунысь, — пасйис Дзоля принс. — Я знал одного человека... Из него вышел бы плохой путешественник, — заметил Маленький принц.
— C'est possible. — Вермас лоны. — Вермас лоны. — Очень возможно.
Donc, quand la moralité de l'explorateur paraît bonne, on fait une enquête sur sa découverte. Тыдовтчас кӧ, мый ветлысьыс — прамӧй морт, сылысь восьтӧмасӧ кутасны туявны. А вот ветлысь-мунысьыс кӧ овлӧ лючки морт, сэки сылысь восьтӧмторсӧ прӧверитӧны. Так вот, если окажется, что путешественник — человек порядочный, тогда проверяют его открытие.
— On va voir? — Кыдзи туявны? Ветласны да видзӧдласны? — Кыдзи прӧверитӧны? Мунӧны сэтчӧ да выльысь видзӧдалӧны? — Как проверяют? Идут и смотрят?
— Non. — Оз. — Оз жӧ. — Ну нет.
C'est trop compliqué. Тайӧ вывті сьӧкыд. Тайӧ вывті сьӧкыдтор. Это слишком сложно.
Mais on exige de l'explorateur qu'il fournisse de preuves. Шуасны, мед ветлысьыс ваяс эскӧданатор. Прӧстӧ корӧны, медым ветлысь-мунысь петкӧдлас эскӧданторъяс. Просто требуют, чтобы путешественник представил доказательства.
Si'il s'agit par example de la découverte d'une grosse montagne, on exige qu'il en rapporte de grosses pierres. Шуам, джуджыд гӧра кӧ восьтіс, мед ваяс сэтысь ыджыд изъяс. Шуам, восьтӧма кӧ сійӧ джуджыд керӧс, мед ваяс сэтысь ыджыд изъяс. Например, если он открыл большую гору, пускай принесет с нее большие камни.
Le géographe soudain s'émut. Географ друг шызис: Географ друг кутіс майшасьны: Географ вдруг пришел в волнение:
— Mais toi, tu viens de loin! — Но тэ ӧд ачыд ветлысь-мунысь! — Тэ ӧд ачыд ветлысь-мунысь! — Но ты ведь и сам путешественник!
Tu es explorateur! Ылысь воин! Тэ ылісянь воӧмыд! Ты явился издалека!
Tu vas me décrire ta planète! Висьтав аслад планета йывсьыд! Висьталышт мем аслад енэжму йывсьыд! Расскажи мне о своей планете!
Et le géographe, ayant ouvert son registre, tailla son crayon. Сійӧ восьтіс кыз небӧгсӧ да ёсьтіс карандашсӧ. Сэсся туялысь восьтіс ассьыс кызсьыс-кыз небӧгсӧ да ёсьталіс карандаш. И он раскрыл толстенную книгу и очинил карандаш.
On note d'abord au crayon les récits des explorateurs. Ветлысь-мунысьяслысь висьтасьӧмсӧ медводз гижалӧны карандашӧн. Ветлысь-мунысьяслысь висьтъяссӧ ӧд медводз гижалӧны карандашӧн. Рассказы путешественников сначала записывают карандашом.
On attend, pour noter à l'encre, que l'explorateur ait fourni des preuves. И сӧмын сэк, кор ветлысьыс ваяс эскӧданаторсӧ, сылысь висьтасьӧмсӧ позяс гижны чернилаӧн. Да сӧмын ветлысь-мунысьыс кӧ эскӧданторъяссӧ ваяс, гижӧны саваӧн. И только после того как путешественник представит доказательства, можно записать его рассказ чернилами.
— Alors? interrogea le géographe. — Кывза тэнӧ, — шуис географ. — Ме тэнӧ кывза, — шуис географ. — Слушаю тебя, — сказал географ.
— Oh! chez moi, dit le petit prince, ce n'est pas très intéressant, c'est tout petit. — Но менам планета вылын нинӧм шензьӧданаыс абу, — шуыштіс Ичӧтик принц. — Менам сэні ставыс ичӧтик. — Но-о, менам сэн синмӧ шыбитчанторйыс абу нин и уна, — шы сетіс Дзоля принс. — Менам ставыс зэв ичӧт. — Ну, у меня там не так уж интересно, — промолвил Маленький принц. — У меня все очень маленькое.
J'ai trois volcans. Куим вулкан эм. Куим вулкан эм. Есть три вулкана.
Deux volcans en activité, et un volcan éteint. Кыкыс ӧзъялӧны, а ӧтиыс важӧн нин кусіс. Кыкыс уджалӧ, коймӧдыс важӧн кусӧма. Два действуют, а один давно потух.
Mais on ne sait jamais. Но быдсямаыс вермас лоны... Да быдторйыс ӧд вермӧ лоны... Но мало ли что может случиться...
— On ne sait jamais, dit le géographe. — Да, быдсямаыс вермас лоны, — шыасис географ. — Да, быдторйыс вермӧ лоны, — сыкӧд ӧти кывйӧ воис туялысь. — Да, все может случиться, — подтвердил географ.
— J'ai aussi une fleur. — Нӧшта менам эм дзоридз. — Сэсся менам эм дзоридз. — Потом у меня есть цветок.
— Nous ne notons pas les fleurs, dit le géographe. — Дзоридзьястӧ ми огӧ пасъялӧй, — шуис географ. — Дзоридзьяссӧ ми огӧ пасъялӧй, — шуис географ. — Цветы мы не отмечаем, — сказал географ.
— Pourquoi ça! — Мыйла?! — Мыйла?! — Почему?!
c'est le plus joli! Дзоридзьясыс ӧд сэтшӧм мичаӧсь! Тайӧ медся мичаторйыс! Это ведь самое красивое!
— Parce que les fleurs sont éphémères. — Дзоридзьяс дженьыд нэмаӧсь. — Сы понда, мый найӧ дженьыд нэмаӧсь, регыд быранаӧсь. — Потому, что цветы эфемерны.
— Qu'est ce que signifie: « éphémère » ? — Кыдзи дженьыд нэмаӧсь? — Кыдзи найӧ вежсьӧны-вошӧны? — Как это — эфемерны?
— Les géographies, dit le géographe, sont les livres les plus précieux de tous les livres. Elles ne se démodent jamais. — Географияысь небӧгъяс — медколана небӧгъяс, — гӧгӧрвоӧдіс географ. — Найӧ некор оз важмыны. — Географияысь небӧгъяс — му вылас медся дона небӧгъяс, — гӧгӧрвоӧдіс туялысь. — Найӧ некор оз важмыны. — Книги по географии — самые драгоценные книги на свете, — объяснил географ. — Они никогда не устаревают.
Il est rare qu'une montagne change de place. Ӧд некор на эз вӧвлы, мед гӧраыд места вывсьыс вешйис. Ӧд вывті шоча овлӧ татшӧмтор — медым керӧс вешйис ас инсьыс. Ведь это очень редкий случай, чтобы гора сдвинулась с места.
Il est très rare qu'un océan se vide de son eau. Либӧ мед океан косьмис. Либӧ медым саридз косьмис. Или чтобы океан пересох.
Nous écrivons des choses éternelles. Ми гижам сӧмын сійӧс, мый нэмнас оз вежсьы. Ми гижам кувтӧмторъяс да вежсьытӧмторъяс йылысь. Мы пишем о вещах вечных и неизменных.
— Mais les volcans éteints peuvent se réveiller, interrompit le petit prince. Qu'est-ce que signifie « éphémère » ? — Но кусӧм вулканыс вермас садьмыны, — торкис Ичӧтик принц. — А мый сэтшӧмыс «дженьыд нэма»? — Но ӧд кусӧм вулканыс вермас садьмыны, — торкис сійӧс Дзоля принс. — А «регыд бырана»… мый тайӧ? — Но потухший вулкан может проснуться, — прервал Маленький принц. — А что такое «эфемерный»?
— Que les volcans soient éteints ou soient éveillés, ça revient au même pour nous autres, dit le géographe. Ce qui compte pour nous, c'est la montagne. — Кусӧма вулканыс либӧ ӧзйӧ на, миянлы, географъяслы, дзик ӧткодь, — шуис мӧдыс. — Вулканыд — гӧра. — Кусӧма вулканыс али ловъя, тайӧ миянлы, географъяслы, дзик ӧткодь, — шуис туялысь. — Тӧдчанаыс ӧтитор — керӧс. — Потух вулкан или действует, это для нас, географов, не имеет значения, — сказал географ. — Важно одно: гора.
Elle ne change pas. Сійӧ оз вежсьы. Сійӧ оз вежсьы. Она не меняется.
— Mais qu'est-ce que signifie « éphémère » ? répéta le petit prince qui, de sa vie, n'avait renoncé à une question, une fois qu'il l'avait posée. — А мый сэтшӧмыс «дженьыд нэма»? — юаліс Ичӧтик принц, коді ӧтчыдысь юалӧм бӧрын некор эз ӧвсьыв, кытчӧдз эз кыв вочакывсӧ. — А мый сійӧ «регыд быранаыс»? — бара юаліс Дзоля принс, ӧд ӧтчыд кӧ сійӧ мыйкӧ юавліс, колана вочакыв кывтӧдз эз ӧвсьывлы. — А что такое «эфемерный»? — спросил Маленький принц, который, раз задав вопрос, не успокаивался, пока не получал ответа.
— Ça signifie « qui est menacé de disparition prochaine ». — Сідзкӧ, регыд бырас. — Кывйыс вежӧртӧ со мый: сійӧ регыд вошас-бырас. — Это значит: тот, что должен скоро исчезнуть.
— Ma fleur est menacée de disparition prochaine? — Менам дзоридзӧй тшӧтш регыд бырас? — И менам дзоридзӧй тшӧтш вошас-бырас? — И мой цветок должен скоро исчезнуть?
— Bien sûr. — Быртӧг оз ов. — Дерт. — Разумеется.
Ma fleur est éphémère, se dit le petit prince, et elle n'a que quatre épines pour se défendre contre le monde ! «Менам мичӧй да шудӧй — дженьыд нэма», — шуис аслыс Ичӧтик принц, — и сылы нинӧмӧн водзсасьны, сылӧн нёль ем и эм. «Менам мичлунӧй да долыдлунӧй тай абу дыр олысь, — нораа шуис аслыс Дзоля принс, — сылы нинӧмӧн водзсасьны сыгӧгӧрса лёксьыс, сылӧн эм сӧмын нёль ёсь йыв. «Моя краса и радость недолговечна, — сказал себе Маленький принц, — и ей нечем защищаться от мира, у нее только и есть что четыре шипа.
Et je l'ai laissée toute seule chez moi! А ме эновті сійӧс дзик ӧтнассӧ!» А ме эновті дзоридзӧс, да сійӧ «коли енэжмуам дзик ӧтнасӧн!» А я бросил ее, и она осталась на моей планете совсем одна!»
Ce fut là son premier mouvement de regret. Медводдзаысь Ичӧтик принц жалитіс кольӧм дзоридзсӧ. Сэки зонка медводдзаысь жалитіс эновтӧм дзоридзсӧ. Это впервые он пожалел о покинутом цветке.
Mais il reprit courage: Но дзик пыр воис ас садяс. Сӧмын зумыдлуныс сійӧ здукӧ жӧ сы дорӧ воис бӧр. Но тут же мужество вернулось к нему.
— Que me conseillez-vous d'aller visiter ? demanda-t-il. — Кытчӧ эськӧ позяс меным мӧдӧдчыны? — юаліс сійӧ географлысь. — Кытчӧ ті вӧзъянныд меным мӧдӧдчыны? — юаліс Принс туялысьлысь. — Куда вы посоветуете мне отправиться? — спросил он географа.
— La planète Terre, lui répondit le géographe. Elle a une bonne réputation... — Ветлы Му вылӧ, — вочавидзис мӧдыс. — Кывсьӧ, сэні пӧ эм, мый тӧдмавны... — Ветлы Му нима енэжмуӧ, — вочавидзис географ. — Сы йылысь лёксӧ оз висьтавлыны... — Посети планету Земля, — отвечал географ. — У нее неплохая репутация...
Et le petit prince s'en fut, songeant à sa fleur. Тайӧс кылӧм бӧрын Ичӧтик принц мӧдӧдчис туйӧ, но сьӧлӧмыс сылӧн вӧлі эновтӧм дзоридзыскӧд. Дзоля принс петіс туйӧ, сӧмын мӧвпъясыс сылӧн вӧліны эновтӧм дзоридз дорын. И Маленький принц пустился в путь, но мысли его были о покинутом цветке.
CHAPITRE XVI XVI XVІ XVI
La septième planète fut donc la Terre. И сідз, Ичӧтик принцлӧн сизимӧд планетаӧн лоис Му. Тадзи со, сизимӧд енэжмунас принс туйын лои Му. Итак, седьмая планета, которую он посетил, была Земля.
La Terre n'est pas une planète quelconque! Муыд — абу сэтшӧм-татшӧм планета. Му нима енэжмуыс абу сэтшӧм-татшӧм. Земля — планета не простая!
On y compte cent onze rois (en n'oubliant pas, bien sûr, les rois nègres), sept mille géographes, neuf cent mille businessmen, sept millions et demi d'ivrognes, trois cent onze millions de vaniteux, c'est-àdire environ deux milliards de grandes personnes. Сы вылын олӧ сё дас ӧти король (негритянскӧйыс, дерт, тшӧтш), сизим сюрс географ, ӧкмыссё сюрс уджӧн тырӧм морт, сизим да джын миллион вина юысь, куимсё дас ӧти миллион ышнясьысь, ставыс матӧ кык миллиард верстьӧ. Лыддявны кӧ стӧча, сэні сё дас ӧти король (негръясӧс урчитӧмӧн), сизим сюрс географ, ӧкмыссё сюрс уджӧн век ноксьысь, сизим да джын миллион винагаг, куимсё дас ӧти миллион ыджыдӧ пуксьысь, — ставнас кык миллиард гӧгӧр верстьӧ морт. На ней насчитывается сто одиннадцать королей (в том числе, конечно, и негритянских), семь тысяч географов, девятьсот тысяч дельцов, семь с половиной миллионов пьяниц, триста одиннадцать миллионов честолюбцев, итого около двух миллиардов взрослых.
Pour vous donner une idée des dimensions de la Terre je vous dirai qu'avant l'invention de l'électricité on y devait entretenir, sur l'ensemble des six continents, une véritable armée de quatre cent soixante-deux mille cinq cent onze allumeurs de réverbères. Мед ті гӧгӧрвоинныд, мый ыджда Муыс, висьтала сӧмын, мый кытчӧдз эз мӧвпыштны югыд би, став квайтнан континентас коліс видзны пӧнар ӧзтысь-кусӧдысьясыдлысь быдса армия — нёльсё квайтымын кык сюрс витсё дас ӧти морт. Медым бурджыка вежӧртны, Муным кутшӧм ыджыд, шуа сӧмын со мый: электровынви восьтытӧдз квайтнан континентас ковмис кутны пӧнар ӧзталысьяслысь дзонь армия — нёльсё квайтымын кык сюрс витсё ӧти мортӧс. Чтобы дать вам понятие о том, как велика Земля, скажу лишь, что, пока не изобрели электричество, на всех шести континентах приходилось держать целую армию фонарщиков — четыреста шестьдесят две тысячи пятьсот одиннадцать человек.
Vu d'un peu loin ça faisait un effet splendide. Бокысянь кӧ видзӧдлыны, ёна и шензян. Ортсысяньыс видзӧдӧмӧн тайӧ вӧлі зэв шемӧстнатор. Если поглядеть со стороны, это было великолепное зрелище.
Les mouvements de cette armée étaient réglés comme ceux d'un ballet d'opéra. Тайӧ армияыс ставсӧ вӧчис ӧтмоза, балетын моз. Налӧн уджнас веськӧдліс стӧчсьыс стӧч ӧдлун, балетын кодь. Движения этой армии подчинялись точнейшему ритму, совсем как в балете.
D'abord venait le tour des allumeurs de réverbères de Nouvelle-Zélande et d'Australie. Медводзӧн ӧзтасисны Выль Зеландияса да Австралияса пӧнарщикъяс. Медводз петкӧдчисны Выль Зеландияысь да Австралияысь пӧнар ӧзталысьяс. Первыми выступали фонарщики Новой Зеландии и Австралии.
Puis ceux-ci, ayant allumé leurs lampions, s'en allaient dormir. Ӧзтасясны да узьны водасны. Пӧнаръяссӧ ӧзталӧм бӧрын найӧ водавлісны узьны. Засветив свои огни, они отправлялись спать.
Alors entraient à leur tour dans la danse les allumeurs de réverbères de Chine et de Sibérie. На бӧрын Китайса пӧнарщикъяслы кад ӧзтасьны. Та бӧрын чередыс воліс Китайын олысь ӧзталысьяслы. За ними наступал черед фонарщиков Китая.
Puis eux aussi s'escamotaient dans les coulisses. Йӧктасны, балетын моз, да тшӧтш занавес сайӧ мунасны. Ӧзталӧмсӧ помавмысьт найӧ саявлісны посйӧд сайӧ. Исполнив свой танец, они тоже скрывались за кулисами.
Alors venait le tour des allumeurs de réverbères de Russie et des Indes. Сэсся Россияса да Индияса ӧзталысьяс петасны. Сэсся чередыс вуджліс Россияын да Индияын зільысь ӧзталысьяслы. Потом приходил черед фонарщиков в России и в Индии.
Puis de ceux d'Afrique et d'Europe. Сэсся — Африкаса да Европаса. Сэсся Африкаын да Европаын. Потом — в Африке и Европе.
Puis de ceux d'Amérique de Sud. Puis de ceux d'Amérique de Nord. Сэсся Лунвыв Америкаса да Войвыв Америкаса. Сэсся Лунвыв Америкаын. Сэсся Войвыв Америкаын. Затем в Южной Америке, затем в Северной Америке.
Et jamais ils ne se trompaient dans leur ordre d'entrée en scène. И некор найӧ эз дзугсьывны, быдӧн петліс сцена вылӧ ас кадӧ. Некор найӧ эз торксьывлыны, некод посйӧд вылӧ эз петавлы сорсьӧмӧн, эз ас кадӧ. И никогда они не ошибались, никто не выходил на сцену не вовремя.
C'était grandiose. Да, вӧлі, мыйысь шензьыны. Да, тайӧ вӧлі торъя мича, син ёрана лоӧмтор. Да, это было блистательно.
Seuls, l'allumeur de l'unique réverbère de pôle Nord, et son confrère de l'unique réverbère du pôle Sud, menaient des vies d'oisiveté et de nonchalance: Ils travaillaient deux fois par an. Сӧмын войвыв да лунвыв полюсын олысь пӧнарщикъяслы — сӧмын тайӧ кыкыслы — овсис лӧсьыда: ассьыныс уджсӧ найӧ вӧчисны вонас сӧмын кыкысь. Сӧмын Войвыв мугӧг вылын пӧнар ӧзталысь да Лунвыв мугӧгса сылӧн уджъёртыслы — сӧмын кыкыслы — овсис кокниа да тӧждтӧг: налы ковмыліс аслас уджнас ноксьывны вонас сӧмын кыкысь. Только тому фонарщику, что должен был зажигать единственный фонарь на северном полюсе, да его собрату на южном полюсе, — только этим двоим жилось легко и беззаботно: им приходилось заниматься своим делом всего два раза в год.
CHAPITRE XVII XVII XVІІ ХVII
Quand on veut faire de l'esprit, il arrive que l'on mente un peu. Овлӧ, шмонитігад тӧдлытӧгыд ылӧдчыссяс. Зэв кӧ окота шуны мыйкӧ ярскӧба, кывйӧн крукыштны, мукӧддырйиыс он кӧсйы да сӧрыштан. Когда очень хочешь сострить, иной раз поневоле приврешь.
Je n'ai pas été très honnête en vous parlant des allumeurs de réverbères. Пӧнарщикъяс йывсьыс ме мыйсюрӧ содтышті. Пӧнар ӧзталысьяс йылысь висьталігӧн ме неуна кежышті збыльторсьыс. Рассказывая о фонарщиках, я несколько погрешил против истины.
Je risque de donner une fausse idée de notre planète à ceux qui ne la connaissent pas. И вермас лоны, мый найӧ, кодъяс оз тӧдны миян планета йылысь, кутасны чайтны сійӧс дзик мӧд пӧлӧсӧн. Пола, мый миянлысь енэжмунымӧс тӧдтӧм йӧзлӧн вермас артмыны ылӧг серпас. Боюсь, что у тех, кто не знает нашей планеты, сложится о ней ложное представление.
Les hommes occupent très peu de place sur la terre. Збыльвылас кӧ, йӧзыс Му вылас абу вывті уна. Йӧзыс Му вылын абу нин ёна ыджыд лыда. Люди занимают на Земле не так уж много места.
Si les deux milliards d'habitants qui peuplent la terre se tenaient debout et un peu serrés, comme pour un meeting, ils logeraient aisément sur une place publique de vingt milles de long sur vingt milles de large. Кык миллиард олысьыс кӧ чукӧртчасны ӧтилаӧ, митинг вылӧ моз, тӧрыштасны эськӧ кызь верст кузьта-пасьта эрд вылӧ. Ставнас кык миллиард олысь мортыс кӧ чукӧртчас ӧтлаӧ, митинг вылӧ моз, то найӧ кокниа эськӧ меститчасны кызь миля пасьтаа да кызь миля кузьтаа инӧ. Если бы два миллиарда ее жителей сошлись и стали сплошной толпой, как на митинге, все они без труда уместились бы на пространстве размером двадцать миль в длину и двадцать в ширину.
On pourrait entasser l'humanité sur le moindre petit îlot du Pacifique. Став йӧзсӧ эськӧ позис тӧрӧдны Лӧнь океанса ичӧтик ді вылӧ. Став мортвужсӧ позьӧ пельпом дорӧ пельпом сувтӧдны Лӧнь океанса медся ичӧт ді вылӧ. Все человечество можно бы составить плечом к плечу на самом маленьком островке в Тихом океане.
Les grandes personnes, bien sûr, ne vous croiront pas. Верстьӧяс тіянлы, дерт, оз эскыны. Верстьӧяс тіянлы, дерт, оз эскыны. Взрослые вам, конечно, не поверят.
Elles s'imaginent tenir beaucoup de place. Думайтӧны, налы колӧ паськыдджык ин. Найӧ чайтӧны, мый найӧтӧ зэв тӧдчанаӧсь. Они воображают, что занимают очень много места.
Elles se voient importantes comme les baobabs. Чайтӧны асьнысӧ баобабъяс кодь ыджыдӧн да паськыдӧн. Найӧ асьнысӧ чайтӧны баобабъяс кодьӧн, ми пӧ сы гырсяӧсь. Они кажутся сами себе величественными, как баобабы.
Vous leur conseillerez donc de faire le calcul. А ті вӧзйӧй налы аслыныс артавны. А ті вӧзйӧй налы артавны стӧча. А вы посоветуйте им сделать точный расчет.
Elles adorent les chiffres: ça leur plaira. Найӧ ӧд лыдпасъястӧ ёна радейтӧны. Тайӧ налы воас сьӧлӧм выланыс, найӧ ӧд лыдпасъястӧ радейтӧны. Им это понравится, они ведь обожают цифры.
Mais ne perdez pas votre temps à ce pensum. А ті артасьӧм вылас кадтӧ эн воштӧй. А ті энӧ воштӧй каднытӧ арипметика помысь. Вы же не тратьте время на эту арифметику.
C'est inutile. Дзик нинӧмла. Немла сійӧс вӧчны. Это ни к чему.
Vous avez confiance en moi. Ті и сытӧг меным эсканныд. Ті ӧд сытӧг меным эсканныд. Вы и без того мне верите.
Le petit prince, une fois sur terre, fut bien surpris de ne voir personne. И сідз, Му вылӧ веськалӧм бӧрын Ичӧтик принц эз паныдав татысь ни ӧти ловъя лолӧс да зэв ёна шензис. Сідз, Му вылӧ пуксьӧммысьт Дзоля принс эз аддзы ни ӧти ловъя лолӧс да ёна шензис. Итак, попав на землю, Маленький принц не увидел ни души и очень удивился.
Il avait déjà peur de s'être trompé de planète, quand un anneau couleur de lune remua dans le sable. Сійӧ чайтіс весиг, мый сорассис да веськаліс дзик мӧд планета вылӧ. Но сэки лыаын легзьыштіс тӧлысь югӧр рӧма гӧгыльтор. Весигтӧ чайтліс, гашкӧ пӧ лэбзи тӧдлытӧг кутшӧмкӧ мӧд енэжмуӧ. Друг лыаас вӧрзьыштіс тӧлысьсянь усян югӧр рӧма неыджыд кытш. Он подумал даже, что залетел по ошибке на какую-то другую планету. Но тут в песке шевельнулось колечко цвета лунного луча.
— Bonne nuit, fit le petit prince à tout hasard. — Бур рыт, — чолӧмасис Ичӧтик принц. — Бур рыт, — велалӧмпырысь нин шуис Дзоля принс. — Добрый вечер, — сказал на всякий случай Маленький принц.
— Bonne nuit, fit le serpent. — Бур рыт, — вочавидзис кый. — Бур рыт, — вочавидзис кый. — Добрый вечер, — ответила змея.
— Sur quelle planète suis-je tombé ? demanda le petit prince. — Кутшӧм планета вылӧ ме веськалі? — Кутшӧм енэжмуӧ ме веськалі? — На какую это планету я попал?
— Sur la Terre, en Afrique, répondit le serpent. — Му вылӧ, — шуис кый. — Африкаӧ. — Му вылӧ, — шуис кый, — Африкаӧ. — На Землю, — сказала змея. — В Африку.
— Ah!... — Со мый вӧлӧма. — Вот как.
Il n'y a donc personne sur la Terre? А Му вылас нӧ йӧзыс оз овны? А разве на Земле нет людей?
— Ici c'est le désert. — Тайӧ пустыня. — Тайӧ тыртӧмин. — Это пустыня.
Il n'y a personne dans les déserts. Пустыняын некод оз ов. Тыртӧминъясын некод оз ов. В пустынях никто не живет.
La Terre est grande, dit le serpent. Но Муыс паськыд. Но Муыс ыджыд. Но Земля большая.
Le petit prince s'assit sur une pierre et leva les yeux vers le ciel: Ичӧтик принц пуксис из вылӧ да видзӧдліс енэжас. Дзоля принс пуксис из вылӧ да лэптіс синъяссӧ енэжлань. Маленький принц сел на камень и поднял глаза к небу.
— Je me demande, dit-il, si les étoiles sont éclairées afin que chacun puisse un jour retrouver la sienne. — Окота тӧдмавны, мыйла кодзувъясыс ӧзйӧны, — шуис сійӧ. — Гашкӧ, сы понда, мед быдӧн вермас ассьыс аддзыны. — Окота эськӧ тӧдны, мый могысь кодзувъясыс югъялӧны, — мӧвпӧ вӧйӧмӧн шуис сійӧ. — Тӧдӧмысь, сы могысь, медым регыд ли бӧрас на быдӧн вермис выльысь аддзыны ассьыс. — Хотел бы я знать, зачем звезды светятся, — задумчиво сказал он. — Наверно, затем, чтобы рано или поздно каждый мог вновь отыскать свою.
Regarde ma planète. Elle est juste au-dessus de nous... Видзӧд, со менам планетаӧй — буретш миян весьтын... Со, видзӧд, то менам енэжмуӧй — миян весьтын... Смотри, вот моя планета — как раз прямо над нами...
Mais comme elle est loin! Но сы ылнаын! Но кутшӧм сэтчӧдз ылын! Но как до нее далеко!
— Elle est belle, dit le serpent. Que viens-tu faire ici? — Мича планета, — шуис кый. — А мый тэ тані, Му вылас, кутан вӧчны? — Мича енэжму, — шуис кый. — А мый тэ пондан вӧчны тані, Му вылын? — Красивая планета, — сказала змея. — А что ты будешь делать здесь, на Земле?
— J'ai des difficultés avec une fleur, dit le petit prince. — Ме аслам дзоридзкӧд лӧгаси, — веськыда висьталіс Ичӧтик принц. — Ме лӧгаси аслам дзоридзӧйкӧд, — висьталіс Дзоля принс. — Я поссорился со своим цветком, — признался Маленький принц.
— Ah! fit le serpent. — А, со мый... — Со мый... — А, вот оно что...
Et ils se turent. И кыкнанныс ланьтісны. Да кыкнанныс чӧв усины. И оба умолкли.
— Où sont les hommes? reprit enfin le petit prince. On est un peu seul dans le désert... — А кӧні нӧ йӧзыс? — дыр мысти бара на юаліс Ичӧтик принц. — Пустыняад ӧтнадлы гажтӧм... — А кӧнӧсь нӧ йӧзыс? — бара паніс сёрнисӧ Дзоля Принс. — Тыртӧминын ӧтнамлы зэв гажтӧм... — А где же люди? — вновь заговорил наконец Маленький принц. — В пустыне все-таки одиноко...
— On est seul aussi chez les hommes, dit le serpent. — Йӧз пӧвстас гажтӧм жӧ, — вочавидзис кый. — Йӧз пӧвстын тшӧтш гажтӧм, — чӧвтіс кый. — Среди людей тоже одиноко, — заметила змея.
Le petit prince le regarda longtemps. Ичӧтик принц сюся видзӧдліс сы вылӧ. Дзоля принс сюся видзӧдліс сы вылӧ. Маленький принц внимательно посмотрел на нее.
— Tu es un drôle de bête, lui dit-il enfin, mince comme un doigt... — Тешкодь лов тэ, — шуис сійӧ. — Чунь кызта и эм... — Тэ тай зэв тешкодь ловъятор, — шуис сійӧ. — Ачыд чуньысь абу кызджык. — Странное ты существо, — сказал он. — Не толще пальца...
— Mais je suis plus puissant que le doigt d'un roi, dit le serpent. — Но вынӧй менам король чунь дорысь унджык, — паныдаліс кый. — Сӧмын вынӧй менам король чунь дорысь ыджыдджык, — паныд шуис кый. — Но могущества у меня больше, чем в пальце короля, — возразила змея.
Le petit prince eut un sourire: Ичӧтик принц вашмуніс: Дзоля принс нюммуніс. Маленький принц улыбнулся:
— Tu n'est pas bien puissant... — Кытысь тэн сы мыйта выныс? — Збыль ӧмӧй тэ сэтшӧм вына? — Ну, разве ты уж такая могущественная?
tu n'as même pas de pattes... Тэнад весиг кокыд абу. Весиг кокыд тэнад со абу. У тебя даже лап нет.
tu ne peux même pas voyager... Тэ и ветлӧдлынытӧ он вермы... Восьлавны-мунны он вермы. Ты и путешествовать не можешь...
— Je puis t'emporter plus loin qu'un navire, dit le serpent. — Ме верма нуны тэнӧ сэтчӧ, кытчӧ ни ӧти караб оз ну, — вочавидзис кый. — Ме верма нуӧдны тэнӧ карабысь ёна ылӧджык, — воча шуис кый. — Я могу унести тебя дальше, чем любой корабль, — сказала змея.
Il s'enroula autour de la cheville du petit prince, comme un bracelet d'or: Сійӧ гартыштчис Ичӧтик принцлӧн кок шег гӧгӧрыс, быттьӧ зарни сойпос. Сэсся гартчис кок шег гӧгӧрыс Дзоля принслы, сойпос моз дзик. И обвилась вокруг щиколотки Маленького принца, словно золотой браслет.
— Celui que je touche, je rends à la terre dont il est sorti, dit-il encore. Mais tu es pur et tu viens d'une étoile... — Быдӧнӧс, кодӧ инмӧдча, ме бӧр вайӧда муас, кытысь сійӧ петіс, — шуис кый. — Но тэ сӧстӧм, тэ кодзув вылысь воӧмыд... — Кодӧ кӧть ме ог инмӧдчыв, ме сійӧс бергӧда муӧ, кытысь сійӧ петӧма, — шуис кый. — Но тэ сӧстӧм да воӧмыд кодзувсянь. — Всякого, кого я коснусь, я возвращаю земле, из которой он вышел, — сказала она. — Но ты чист и явился со звезды...
Le petit prince ne répondit rien. Ичӧтик принц нинӧм эз вочавидз. Дзоля принс эз вочавидз. Маленький принц не ответил.
— Tu me fais pitié, toi si faible, sur cette Terre de granit. — Жаль тэнӧ, — водзӧ сёрнитіс кый. — Тэ сэтшӧм нэриник тайӧ из кодь чорыд Му вылас. — Тэ меным жаль, — водзӧ сёрнитіс кый. — Тэ сэтшӧм нэриник этайӧ гранит кодь чорыд Му вылас. — Мне жаль тебя, — продолжала змея. — Ты так слаб на этой Земле, жесткой, как гранит.
Je puis t'aider un jour si tu regrettes trop ta planète. Сэки, кор кутан каитчыны ас планетатӧ эновтӧмысь, ме верма тэныд отсавны. Сійӧ луннас, кор тэныд лоӧ сьӧкыдсьыс-сьӧкыд ассьыд енэжмутӧ эновтӧм пондаыд, ме верма тэныд отсавны. В тот день, когда ты горько пожалеешь о своей покинутой планете, я сумею тебе помочь.
Je puis... Ме верма... Ме верма... Я могу...
— Oh! J'ai très bien compris, fit le petit prince, mais pourquoi parles-tu toujours par énigmes? — Ме гӧгӧрвои, — шуис Ичӧтик принц. — Но мыйла тэ пыр нӧдкывйӧн сёрнитан? — Ме зэв бура гӧгӧрвои, — шуис Дзоля принс. — Сӧмын мыйла тэ век сёрнитан нӧдкывъясӧн? — Я прекрасно понял, — сказал Маленький принц. — Но почему ты все время говоришь загадками?
— Je les résous toutes, dit le serpent. — Ме став нӧдкывсӧ кужа тӧдмавны, — шуис кый. — Ме став нӧдкывсӧ нӧда, — вочавидзис кый. — Я решаю все загадки, — сказала змея.
Et ils se turent. И кыкнанныс ланьтісны. Да кыкнанныс ланьтісны. И оба умолкли.
CHAPITRE XVIII XVIII XVІІІ XVIII
Le petit prince traversa le désert et ne rencontra qu'une fleur. Ичӧтик принц вуджис пустынясӧ, но некодӧс эз паныдав. Дзоля принс вуджис тыртӧминсӧ да некодӧс эз паныдав. Маленький принц пересек пустыню и никого не встретил.
Une fleur à trois pétales, une fleur de rien du tout... Сӧмын ӧтчыдысь сійӧ вочаасьліс дзоридзкӧд — ичӧтик, быгалӧм, куим сыръя дзоридзкӧд. Туйсӧ вуджиг сылы сюрис сӧмын ӧти дзоридз — куим сыръя ичӧтик тыдавтӧм дзоридз. За все время ему попался только один цветок — крохотный, невзрачный цветок о трех лепестках...
— Bonjour, dit le petit prince. — Видза олан, — шуис Ичӧтик принц. — Видза олан, — чолӧмасис Дзоля принс. — Здравствуй, — сказал Маленький принц.
— Bonjour, dit la fleur. — Видза олан, — шыасис дзоридз. — Видза, — вочавидзис дзоридз. — Здравствуй, — отвечал цветок.
— Où sont les hommes? demanda poliment le petit prince. — А йӧзыс кӧнӧсь? — рама юаліс Ичӧтик принц. — Йӧзыс нӧ кӧнӧсь? — вежавидзанаа юаліс Дзоля принс. — А где люди? — вежливо спросил Маленький принц.
La fleur, un jour, avait vu passer une caravane. Дзоридз аддзыліс, кыдзи ӧтчыдысь сы дорті муніс караван. Дзоридзыс аддзывлӧма коркӧ орччӧн дінтіыс мунысь караван. Цветок видел однажды, как мимо шел караван.
— Les hommes? — Йӧзыс? А, йӧзыс... — Йӧз? — Люди?
Il en existe, je crois, six ou sept. Найӧ сӧмын квайтӧнӧсь ли сизимӧнӧсь. Да-а... Найӧ сӧмын, буракӧ, квайтӧнӧсь али сизимӧнӧсь вӧліны. Ах да... Их всего-то, кажется, шесть или семь.
Je les ai aperçus il y a des années. Ме найӧс уна во сайын аддзылі. Ме аддзылі найӧс уна во сайын. Я видел их много лет назад.
Mais on ne sait jamais où les trouver. Но кытысь найӧс корсьны — код тӧдас. Но некод оз тӧд, кытысь йӧзӧс корсьны. Но где их искать — неизвестно.
Le vent les promène. Найӧс тӧлыс новлӧдлӧ. Найӧс тӧлыс новлӧдлӧ. Их носит ветром.
Ils manquent de racines, ça les gêne beaucoup. Найӧ вужтӧмӧсь, а вужтӧгыд зэв сьӧкыд. Найӧ ӧд вужтӧмӧсь, а тайӧ абу зэв лӧсьыдтор. У них нет корней, это очень неудобно.
— Adieu, fit le petit prince. — Видза колян, — шуис Ичӧтик принц. — Видза колян, — шуис Дзоля принс. — Прощай, — сказал Маленький принц.
— Adieu, dit la fleur. — Видза колян, — шуис дзоридз. — Видза, — вочавидзис дзоридз. — Прощай, — сказал цветок.
CHAPITRE XIX ХІХ XІX XIX
Le petit prince fit l'ascension d'une haute montagne. Ичӧтик принц кайис джуджыд гӧра вылӧ. Дзоля принс кайис джуджыд керӧсӧ. Маленький принц поднялся на высокую гору.
Les seules montagnes qu'il eût jamais connues étaient les trois volcans qui lui arrivaient au genou. Таӧдзсӧ сійӧ некор гӧраястӧ эз аддзыв, аслас куим вулканысь кындзи, кодъяс вӧліны сылы пидзӧсӧдзыс. Таӧдз сійӧ аслас куим вулканысь кындзи (найӧ сылы вӧлӧмны пидзӧсӧдзыс) некор на керӧсъяссӧ абу аддзылӧма. Прежде он никогда не видал гор, кроме своих трех вулканов, которые были ему по колено.
Et il se servait du volcan éteint comme d'un tabouret. Кусӧм вулканыс вӧлі сылы улӧс пыдди. Кусӧм вулканыс вӧлӧма сылы джек пыдди. Потухший вулкан служил ему табуретом.
« D'une montagne haute comme celle-ci, se dit-il donc, j'apercevrai d'un coup toute la planète et tous les hommes... » И ӧні сійӧ мӧвпаліс: «Татшӧм джуджыд гӧрасяньыс ме пыр и аддза ставнас планетасӧ да став йӧзсӧ». И ӧні сійӧ мӧвпыштіс: «Татшӧм джуджыд керӧссяньыс ме дзик пыр аддза дзоньнас енэжмусӧ да став йӧзсӧ». И теперь он подумал: «С такой высокой горы я сразу увижу всю эту планету и всех людей».
Mais il n'aperçut rien que des aiguilles de roc bien aiguisées. Но аддзис сэтысянь сӧмын ёсь да кузь, ем кодь кыртаяс. Но аддзис сӧмын ем кодь ёсь да вӧсни кыртаяс. Но увидел только скалы, острые и тонкие, как иглы.
— Bonjour, dit-il à tout hasard. — Бур лун, — век жӧ шуис сійӧ. — Бур лун, — шуис сійӧ велалӧмпырысь. — Добрый день, — сказал он на всякий случай.
— Bonjour... Bonjour... Bonjour... répondit l'écho. — Бур лун... лун... лун... — шыасис йӧлӧга. — Бур лун... лун... лун..., — шы сетіс йӧлӧга. — Добрый день... день... день... — откликнулось эхо.
— Qui êtes-vous? dit le petit prince. — Коді ті? — юаліс Ичӧтик принц. — Кодъяс ті? — юаліс Дзоля принс. — Кто вы? — спросил Маленький принц.
— Qui êtes-vous... qui êtes-vous... qui êtes-vous... répondit l'écho. — Коді ті... коді ті... коді ті... — шыасис йӧлӧга. — Кодъяс ті... ті... ті..., — чукӧстчис йӧлӧга. — Кто вы... кто вы... кто вы... — откликнулось эхо.
— Soyez mes amis, je suis seul, dit-il. — Вайӧй ёртасям, ме дзик ӧтнам, — шуис сійӧ. — Вай ёртасям, ме дзик ӧтнам, — шуис сійӧ. — Будем друзьями, я совсем один, — сказал он.
— Je suis seul... je suis seul... Je suis seul... répondit l'écho. — Ӧтнам... ӧтнам... ӧтнам — шыасис йӧлӧга. — Ӧтнам... ӧтнам... ӧтнам... — кыліс воча. — Один... один... один... — откликнулось эхо.
« Quelle drôle de planète! pensa-t-il alors. Elle est toute sèche, et toute pointue et toute salée. «Кутшӧм тешкодь планета! — мӧвпыштіс Ичӧтик принц. — Дзик кос, емъяса да сола. «Кутшӧм тешкодь енэжму! — мӧвпыштіс Дзоля принс. — Дзик кос, быдлаын емъяс, дай сола. «Какая странная планета! — подумал Маленький принц. — Совсем сухая, вся в иглах и соленая.
Et les hommes manquent d'imagination. И йӧзыс абу тыр сюсьӧсь. Йӧзлы оз тырмы вежӧр писькӧслуныс. И у людей не хватает воображения.
Ils répètent ce qu'on leur dit... Дольӧны сӧмын сійӧс, мый налы висьталан... Найӧ сӧмын кайтӧны шуӧмъяс бӧрас... Они только повторяют то, что им скажешь...
Chez moi j'avais une fleur: elle parlait toujours la première... » Гортын менам вӧлі дзоридз, менам мичӧй, менам олан гажӧй, и сійӧ пыр медводзӧн панліс сёрнисӧ». Гортам вӧлі дзоридз, менам долыдлунӧй да мичӧй, да сійӧ ачыс медводз век панліс сёрнисӧ. Дома у меня был цветок, моя краса и радость, и он всегда заговаривал первым».
CHAPITRE XX ХХ ХХ ХX
Mais il arriva que le petit prince, ayant longtemps marché à travers les sables, les rocs et les neiges, découvrit enfin une route. Дыр муніс Ичӧтик принц лыа вывті, лым вывті, кыртаяс пӧвстӧд и коркӧ-некоркӧ петіс туй вылӧ. Дыр восьлаліс Дзоля принс лыаинъяс, кыртаяс да лым толаяс вомӧн, медбӧрти сэсся петіс туй вылӧ. Долго шел Маленький принц через пески, скалы и снега и, наконец, набрел на дорогу.
Et les routes vont toutes chez les hommes. А став туйыс нуӧдӧ йӧзлань. А став туйыс вайӧдӧ йӧз дорӧ. А все дороги ведут к людям.
— Bonjour, dit-il. — Бур лун, — шуис сійӧ. — Бур лун, — шуис сійӧ. — Добрый день, — сказал он.
C'était un jardin fleuri de roses. Сы водзын вӧлі роза сад. Сы водзын лои быдмысь розаӧн тыр пуйӧр. Перед ним был сад, полный роз.
— Bonjour, dirent les roses. — Бур лун, — шыасисны розаяс. — Бур лун, — шыасисны сылы воча розаяс. — Добрый день, — отозвались розы.
Le petit prince les regarda. Elles ressemblaient toutes à sa fleur. Ичӧтик принц аддзис, мый ставныс найӧ сылӧн дзоридз кодьӧсь. Сэк Дзоля принс казяліс: ставныс найӧ сылӧн дзоридз кодьӧсь. И Маленький принц увидел, что все они похожи на его цветок.
— Qui êtes-vous? leur demanda-t-il, stupéfait. — Кодъяс ті? — чуймӧмӧн юаліс сійӧ. — Кодъяс ті? — юаліс шемӧсмӧмӧн. — Кто вы? — спросил он, пораженный.
— Nous sommes des roses, dirent les roses. — Ми розаяс, — вочавидзисны найӧ. — Ми — розаяс, — вочавидзисны розаяс. — Мы — розы, — отвечали розы.
— Ah! fit le petit prince... — Со мый вӧлӧма... — шуыштіс Ичӧтик принц. — Со кыдз... — чӧвтіс Дзоля принс. — Вот как... — промолвил Маленький принц.
Et il se sentit très malheureux. И другысь кыліс асьсӧ зэв-зэв шудтӧмӧн. Сэсся друг пондіс кывны асьсӧ зэв-зэв шудтӧмӧн. И почувствовал себя очень-очень несчастным.
Sa fleur lui avait raconté qu'elle était seule de son espèce dans l'univers. Сылӧн рочаканьыс шуліс, мый сы кодьыс енкӧлаас сэсся некод абу. Мичнылыс висьтавліс, сы кодьыс пӧ став енкӧлаас сэсся абу. Его красавица говорила ему, что подобных ей нет во всей вселенной.
Et voici qu'il en était cinq mille, toutes semblables, dans un seul jardin! А тані со сы кодьыс быдса вит сюрс, ӧти садйын сӧмын! И со сы син водзас дзик сэтшӧм вит сюрс дзоридз сӧмын ӧти йӧрын. И вот перед ним пять тысяч точно таких же цветов в одном только саду!
« Elle serait bien vexée, se dit-il, si elle voyait ça... elle tousserait énormément et ferait semblant de mourir pour échapper au ridicule. «Ок и скӧрмис эськӧ сійӧ, аддзыліс кӧ тайӧясӧс! — мӧвпыштіс Ичӧтик принц. — Сэтшӧм курксӧм эськӧ сійӧс босьтіс, да сідзи вежнясьны пондіс, быттьӧ кувны лӧсьӧдчӧма, сӧмын мед серамвыв эз лэптыны. «Кутшӧма эськӧ дзоридзӧй скӧрмис, аддзыліс кӧ найӧс! — мӧвпыштіс Дзоля принс. — Сійӧ эськӧ сэтшӧм лёкнога кызіс да сетчис кулысь улӧ, мед сӧмын сійӧс серам вылӧ эз лэптыны. «Как бы она рассердилась, если бы увидела их! — подумал Маленький принц. — Она бы ужасно раскашлялась и сделала вид, что умирает, лишь бы не показаться смешной.
Et je serais bien obligé de faire semblant de la soigner, car, sinon, pour m'humilier moi aussi, elle se laisserait vraiment mourir... » А меным эськӧ ковмис шаньӧдны сійӧс висьысьӧс моз, а мӧд ногыс эськӧ сійӧ збыльысь куліс, мед сӧмын увтыртны менӧ тшӧтш...» А мем эськӧ ковмис тӧждысьны дзоридзӧй бӧрся висьысь бӧрся моз, — эг кӧ тадзи вӧч, эськӧ сійӧ збыльысь куліс, сӧмын мед менӧ уськӧдны да тшӧтш увтыртны...» А мне пришлось бы ходить за ней, как за больной, ведь иначе она и вправду бы умерла, лишь бы унизить и меня тоже...»
Puis il se dit encore: А сэсся сійӧ мӧвпыштіс: Сэсся мӧвпыштіс: А потом он подумал:
« Je me croyais riche d'une fleur unique, et je ne possède qu'une rose ordinaire. «Ме чайті, мый менам дзоридзӧй енъюгыдас сӧмын ӧти, сэтшӧмыс некӧн некодлӧн абу, а сійӧ вӧлӧма прӧстӧй роза. «Метӧ чайтлі, мый менам муюгыдас эм дзик ӧти быдмысь дзоридз, кутшӧмыс некодлӧн сэсся абу, а, вӧлӧмкӧ, сійӧ медся прӧстіник роза. «Я-то воображал, что владею единственным в мире цветком, какого больше ни у кого и нигде нет, а это была самая обыкновенная роза.
Ça et mes trois volcans qui m'arrivent au genou, et dont l'un, peut-être, est éteint pour toujours, ça ne fait pas de moi un bien grand prince... » Эм менам ӧти прӧстӧй роза, да пидзӧсӧдз ӧдва судзысь куим вулкан, да на пиысь ӧтиыс кусӧма, гашкӧ, пыр кежлӧ... кутшӧм нӧ ме та бӧрын принц...» Менам вӧлі сӧмын тайӧ розаыс да пидзӧсӧдз джуджтаа куим вулкан, дай ӧтиыс кусӧм (гашкӧ, пыр кежлӧ нин)... кутшӧм нӧ ме та бӧрын принс...». Только всего у меня и было что простая роза да три вулкана ростом мне по колено, и то один из них потух и, может быть, навсегда... какой же я после этого принц...»
Et, couché dans l'herbe, il pleura. Сійӧ водіс турун вылас да бӧрддзис. Сійӧ водіс турун пӧвстӧ да бӧрддзис. Он лег в траву и заплакал.
CHAPITRE XXI XXI XXІ XXI
C'est alors qu'apparut le renard. Сэки и мыччысис Руч. Тшук сэки матыстчис Ай руч. Вот тут-то и появился Лис.
— Bonjour, dit le renard. — Видза олан, — шуис сійӧ. — Видза олан, — чолӧмасис сійӧ. — Здравствуй, — сказал он.
— Bonjour, répondit poliment le petit prince, qui se tourna mais ne vit rien. — Видза олан, — вежавидзӧмӧн вочавидзис Ичӧтик принц да бергӧдчыліс, но некодӧс эз аддзы. — Видза, — вежавидзанаа вочавидзис принс да видзӧдліс гӧгӧр, сӧмын некодӧс эз казяв. — Здравствуй, — вежливо ответил Маленький принц и оглянулся, но никого не увидел.
— Je suis là, dit la voix, sous le pommier. — Ме тані, — шыасис мӧдыс. — Яблоня улас... — Ме тані, — кыліс гор. — Яблӧг пу улын. — Я здесь, — послышался голос. — Под яблоней...
— Qui es-tu? dit le petit prince. Tu es bien joli... — Коді тэ? — юаліс Ичӧтик принц. — Кутшӧм тэ мича! — Коді тэ? — юаліс Дзоля принс. — Кутшӧм тэ мичаник! — Кто ты? — спросил Маленький принц. — Какой ты красивый!
— Je suis un renard, dit le renard. — Ме Руч, — шуис Руч. — Ме — Руч, — шуис руч. — Я — Лис, — сказал Лис.
— Viens jouer avec moi, lui proposa le petit prince. Je suis tellement triste... — Ворсышт мекӧд, — корис Ичӧтик принц. — Меным сэтшӧм гажтӧм... — Ворсышт мекӧд, — корис Дзоля принс. — Меным сэтшӧм гажтӧм... — Поиграй со мной, — попросил Маленький принц. — Мне так грустно...
— Je ne puis pas jouer avec toi, dit le renard. Je ne suis pas apprivoisé. — Ог ме вермы тэкӧд ворсны, — шуис Руч. — Ме морт дорас велавтӧм. — Ог вермы ме тэкӧд ворсны, — шуис Руч. — Ме морт дорӧ велавтӧм. — Не могу я с тобой играть, — сказал Лис. — Я не приручен.
— Ah! Pardon, fit le petit prince. — Ой, кора прӧща, — шуис Ичӧтик принц. — Ой, прӧшша кора, — шуис Дзоля принс. — Ах, извини, — сказал Маленький принц.
Mais après réflexion, il ajouta : Сэсся мӧвпыштіс да юаліс: Сэсся мӧвпыштіс да юаліс: Но, подумав, спросил:
— Qu'est-ce que signifie « apprivoiser » ? — А кыдзи позьӧ морт дорас велавны? — А кыдзи сійӧ — морт дорӧ велавтӧм? — А как это — приручить?
— Tu n'es pas d'ici, dit le renard, que cherches-tu? — Тэ абу татчӧс, — гӧгӧрвоис Руч. — Мый нӧ татысь корсян? — Тэ абу татчӧс, — казяліс Руч. — Мый тэ татысь корсян? — Ты не здешний, — заметил Лис. — Что ты здесь ищешь?
— Je cherche les hommes, dit le petit prince. Qu'est-ce que signifie « apprivoiser » ? — Йӧзӧс корся, — шуис Ичӧтик принц. — А кыдзи позьӧ морт дорас велавны? — Йӧзӧс корся, — шуис Дзоля принс. — А кыдзи сійӧ — морт дорӧ велавны? — Людей ищу, — сказал Маленький принц. — А как это — приручить?
— Les hommes, dit le renard, ils ont des fusils et ils chassent. — Йӧзыс пищаляӧсь, ветлӧны кыйсьыны. — Йӧзыслӧн эмӧсь пишшальяс, да найӧ ветлӧны кыйсьыны. — У людей есть ружья, и они ходят на охоту.
C'est bien gênant! Таысь меным абу ёна бур. Тайӧ зэв абу кивыв! Это очень неудобно!
Il élèvent aussi des poules. А нӧшта найӧ рӧдмӧдӧны курӧгъясӧс. Нӧшта найӧ видзӧны чипанъясӧс. И еще они разводят кур.
C'est leur seul intérêt. Кӧть ӧти буртор наысь. Сӧмын тайӧн йӧзыс и бурӧсь. Только этим они и хороши.
Tu cherches des poules? Тэ курӧгъясӧс корсян? Тэ чипанъяс корсян? Ты ищешь кур?
— Non, dit le petit prince. Je cherche des amis. — Ог, — шуис Ичӧтик принц. — Ме ёртъясӧс корся. — Ог, — вочавидзис Дзоля принс. — Ме корся ёртъясӧс. — Нет, — сказал Маленький принц. — Я ищу друзей.
Qu'est-ce que signifie « apprivoiser » ? А кыдз сійӧ — велӧдны морт дорас? А кыдзи сійӧ — морт дорӧ велавны? А как это — приручить?
— C'est une chose trop oubliée, dit le renard. Ça signifie « Créer des liens... » — Тайӧ важӧн нин вунӧдӧм кывъяс, — гӧгӧрвоӧдіс Руч. — Сідзкӧ, лӧсьӧдны йитӧд. — Тайӧ важӧн нин вунӧдӧмтор. — Сійӧ вежӧртӧ гӧрӧдъяс вӧчӧм. — Это давно забытое понятие, — объяснил Лис. — Оно означает: создать узы.
— Créer des liens? — Йитӧд? — Гӧрӧдъяс? — Узы?
— Bien sûr, dit le renard. Tu n'es encore pour moi qu'un petit garçon tout semblable à cent mille petits garçons. — Сідз, — шуис Руч. — Тэ меным ӧні сӧмын ичӧтик зонка, сё сюрс мукӧд зонкаыс кодь. — Да, сідз, — шуис Руч. — Тэ меным ӧні сӧмын на ичӧтик зонка, сё сюрс мукӧд зонка кодь. — Вот именно, — сказал Лис. — Ты для меня пока всего лишь маленький мальчик, точно такой же, как сто тысяч других мальчиков.
Et je n'ai pas besoin de toi. И тэ меным он ков. Тэ меным он ков. И ты мне не нужен.
Et tu n'a pas besoin de moi non plus. И ме тэныд тшӧтш ог ков. И ме тэныд ог ков. И я тебе тоже не нужен.
Je ne suis pour toi qu'un renard semblable à cent mille renards. Ме тэныд сӧмын руч, сё сюрс мукӧд ручыс кодь. Ме тэныд сӧмын руч, сё сюрс мукӧд руч кодь. Я для тебя всего только лисица, точно такая же, как сто тысяч других лисиц.
Mais, si tu m'apprivoises, nous aurons besoin l'un de l'autre. Но тэ кӧ менӧ велӧдан ас дорад, ми кутам ковны ӧта-мӧдлы. Но тэ кӧ менӧ ас дорад велӧдан, ми кутам ӧта-мӧдлы ковны. Но если ты меня приручишь, мы станем нужны друг другу.
Tu seras pour moi unique au monde. Тэ меным лоан став енъюгыдас дзик ӧти. Тэ меным лоан муюгыдас дзик ӧти. Ты будешь для меня единственным в целом свете.
Je serai pour toi unique au monde... И ме тэныд лоа дзик ӧти... И ме тэныд лоа дзик ӧти муюгыдас... И я буду для тебя один в целом свете...
— Je commence à comprendre, dit le petit prince. Il y a une fleur... je crois qu'elle m'a apprivoisé... — Ме заводита гӧгӧрвоны, — шуис Ичӧтик принц. — Вӧлі ӧти роза... чайта, сійӧ менӧ велӧдіс ас дорас... — Буракӧ, понда гӧгӧрвоны, — шуис Дзоля принс. — Эм ӧти роза... тӧдӧмысь, сійӧ менӧ ас дорас велӧдӧма... — Я начинаю понимать, — сказал Маленький принц. — Была одна роза... наверно, она меня приручила...
— C'est possible, dit le renard. On voit sur la Terre toutes sortes de choses... — Вермас лоны, — ньылыда шуис Руч. — Му вылас мыйыс сӧмын оз овлы. — Вермас лоны, — ӧти кывйӧ воис Руч. — Мыйыд сӧмын Му вылас оз овлы. — Очень возможно, — согласился Лис. — На Земле чего только не бывает.
— Oh! ce n'est pas sur la Terre, dit le petit prince. — Тайӧ эз Му вылын вӧв. — Тайӧ вӧлі эз Му вылын, — шуис Дзоля принс. — Это было не на Земле, — сказал Маленький принц.
Le renard parut très intrigué : Руч шемӧсмис: Руч ёна шензис. Лис очень удивился:
— Sur une autre planète ? — Мӧд планета вылын? — Мӧд енэжмуын ӧмӧй? — На другой планете?
— Oui. — Да. — Да. — Да.
— Il y a des chasseurs sur cette planète-là ? — А сійӧ планета вылас кыйсьысьяс эмӧсь? — А сэні енэжмуас кыйсьысьяс эмӧсь? — А на той планете есть охотники?
— Non. — Абуӧсь. — Абуӧсь. — Нет.
— Ça, c'est intéressant! — Кутшӧм лӧсьыд! — Со кыдз! — Как интересно!
Et des poules ? А курӧгъяс эмӧсь? А чипанъяс? А куры есть?
— Non. — Абуӧсь. — Абуӧсь. — Нет.
— Rien n'est parfait, soupira le renard. — Оз овлы быд боксянь лӧсьыд! — ышловзис Руч. — Енкӧлаас медся сӧвмӧм-бурторйыс абу! — ышловзис Руч. — Нет в мире совершенства! — вздохнул Лис.
Mais le renard revint à son idée : И водзӧ кутіс висьтавны аслас олӧм йывсьыс: Сэсся бара паніс сёрни: Но потом он вновь заговорил о том же:
— Ma vie est monotone. — Гажтӧм менам олӧмӧй. — Гажтӧм менам олӧмӧй. — Скучная у меня жизнь.
Je chasse les poules, les hommes me chassent. Ме вӧтлыся курӧгъяс бӧрся, а йӧзыс вӧтлысьӧны ме бӧрся. Ме кыйӧда чипанъясӧс, а йӧзыс кыйӧдӧны менӧ. Я охочусь за курами, а люди охотятся за мною.
Toutes les poules se ressemblent, et tous les hommes se ressemblent. Став курӧгыс ӧткодь, и став йӧзыс ӧткодь. Став чипаныс ӧткодь, и йӧзыс ӧткодьӧсь. Все куры одинаковы, и люди все одинаковы.
Je m'ennuie donc un peu. И овнысӧ меным гажтӧм. Овсьӧ мем гажтӧмакодь. И живется мне скучновато.
Mais si tu m'apprivoises, ma vie sera comme ensoleillée. Но тэ кӧ менӧ ас дорад велӧдан, менам олӧмӧй шондіысь моз югзяс. Сӧмын тэ кӧ менӧ ас дорад велӧдан, менам олӧмӧй югзяс, шонді улын моз. Но если ты меня приручишь, моя жизнь словно солнцем озарится.
Je connaîtrai un bruit de pas qui sera différent de tous les autres. Тэнсьыд воськовтӧ ме кута тӧдмавны сюрс воськов пӧвстысь. Тэнсьыд восьластӧ ме кута торйӧдны мукӧд уна сюрсысь. Твои шаги я стану различать среди тысяч других.
Les autres pas me font rentrer sous terre. Йӧз кок шы кылігӧн ме пыр и пышъя да дзебся. Йӧзлысь воськов шысӧ кылӧмӧн ме век пышъя да дзебся. Заслышав людские шаги, я всегда убегаю и прячусь.
Le tien m'appellera hors du terrier, comme une musique. А тэнад кок шыыд шылад моз менӧ корас, и ме пета аслам дзебасысь. Сӧмын тэнад воськов шыыд мӧдас корны менӧ шылад моз, да ме пета аслам дзебсянінысь. Но твоя походка позовет меня, точно музыка, и я выйду из своего убежища.
Et puis regarde! И нӧшта — видзӧд! А сэсся — видзӧд! И потом — смотри!
Tu vois, là-bas, les champs de blé? Аддзан, со сэні му вылас кисьмӧ шобді. Аддзан, со сэні, муясас, кисьмӧ-шептасьӧ шобді. Видишь, вон там, в полях, зреет пшеница?
Je ne mange pas de pain. Ме няньтӧ ог сёй. Нянь ме ог сёй. Я не ем хлеба.
Le blé pour moi est inutile. Шептыс меным оз ков. Шепыс мем оз ков. Колосья мне не нужны.
Les champs de blé ne me rappellent rien. Шобді муыс меным нинӧм оз висьтав. Шобді муясыд меным эм кӧть абу. Пшеничные поля ни о чем мне не говорят.
Et ça, c'est triste! И таысь жугыль босьтӧ. Таысь гажтӧм! И это грустно!
Mais tu a des cheveux couleur d'or. Но тэнад юрсиыд зарни. Но тэнад юрсиыд зарни рӧма. Но у тебя золотые волосы.
Alors ce sera merveilleux quand tu m'aura apprivoisé! И сэтшӧм лӧсьыд лоӧ, тэ кӧ менӧ велӧдан. И сэтшӧм ӧд шензьӧданатор лоӧ, менӧ ас дорад велӧдан да! И как чудесно будет, когда ты меня приручишь!
Le blé, qui est doré, me fera souvenir de toi. Зарни шобдіыс кутас казьтывны меным тэнӧ. Зарни шобді кутас сетны тэ йылысь юӧр. Золотая пшеница станет напоминать мне тебя.
Et j'aimerai le bruit du vent dans le blé... И меным мусмас шептыслӧн тӧв йылас кышакылӧмыс. Ме кута радейтны тӧлалігӧн шепъяслысь шыалӧмсӧ... И я полюблю шелест колосьев на ветру...
Le renard se tut et regarda longtemps le petit prince : Руч ланьтіс да дыр видзӧдіс Ичӧтик принц вылӧ. Сэсся шуис: Руч ланьтіс да дыр видзӧдіс Дзоля принс вылӧ. Лис замолчал и долго смотрел на Маленького принца.
— S'il te plaît... apprivoise-moi! dit-il. — Ен могысьӧн... велӧд менӧ ас дорад! Сэсся шуис: — Кора тэнӧ... Велӧд менӧ ас дорад! Потом сказал: — Пожалуйста... приручи меня!
— Je veux bien, répondit le petit prince, mais je n'ai pas beaucoup de temps. — Ме эськӧ окотапырысь, — вочавидзис Ичӧтик принц, — но кадӧй ньӧти абу. — Ме эськӧ и радпырысь, — воча шуис Дзоля принс, — сӧмын кадӧй менам зэв этша. — Я бы рад, — отвечал Маленький принц, — но у меня так мало времени.
J'ai des amis à découvrir et beaucoup de choses à connaître. Меным ӧд колӧ на ёртъясӧс корсьны да унатор йылысь тӧдмавны. Меным колӧ на корсьны ёртъясӧс да быдсяматорсӧ тӧдмавны. Мне еще надо найти друзей и узнать разные вещи.
— On ne connaît que les choses que l'on apprivoise, dit le renard. Les hommes n'ont plus le temps de rien connaître. — Тӧдмавны позьӧ сӧмын сійӧс, мый ас дорад велӧдан, — шуис Руч. — Йӧзыслӧн мыйкӧ тӧдмалӧм вылӧ кадыс оз нин тырмы. — Тӧдмавны позьӧ сӧмын сэтшӧмторъяс, кодъясӧс ас дорад велӧдан, — шуис Руч. — Йӧзыслы оз нин тырмы кадыс мыйкӧ тӧдмавны. — Узнать можно только те вещи, которые приручишь, — сказал Лис. — У людей уже не хватает времени что-либо узнавать.
Il achètent des choses toutes faites chez les marchands. Найӧ дасьсӧ лавкаысь ньӧбӧны. Найӧ ньӧбалӧны коланторсӧ вузасянінъясысь дасьӧн. Они покупают вещи готовыми в магазинах.
Mais comme il n'existe point de marchands d'amis, les hommes n'ont plus d'amis. Но ӧд ёртъясӧн вузасян лавкаяс абуӧсь, и та вӧсна йӧзыслы некодкӧд ёртасьны. Сӧмын ӧд ёртъяс вузалан лавкаясад абуӧсь, та вӧсна йӧзыслӧн абуӧсь нин ёртъясыс. Но ведь нет таких магазинов, где торговали бы друзьями, и потому люди больше не имеют друзей.
Si tu veux un ami, apprivoise-moi! Кӧсъян кӧ, мед тэнад вӧлі ёрт, велӧд менӧ ас дорад! Кӧсъян кӧ, мед тэнад вӧлі ёрт, велӧд менӧ ас дінад! Если хочешь, чтобы у тебя был друг, приручи меня!
— Que faut-il faire? dit le petit prince. — А мый колӧ вӧчнысӧ? — юаліс Ичӧтик принц. — Кыдзи колӧ тайӧс вӧчны? — юаліс Дзоля принс. — А что для этого надо делать? — спросил Маленький принц.
— Il faut être très patient, répondit le renard. Tu t'assoiras d'abord un peu loin de moi, comme ça, dans l'herbe. — Колӧ кужны виччысьны, — вочавидзис Руч. — Медводз пуксьы со эстчӧ, ылӧджык, турун вылас, ме моз. — Колӧ ыджыд ловпыкӧд, — вочавидзис Руч. — Медводз мун пуксьы турун вылас сэтчӧ, ылӧкодь — вот сідзи. — Надо запастись терпеньем, — ответил Лис. — Сперва сядь вон там, поодаль, на траву — вот так.
Je te regarderai du coin de l'oeil et tu ne diras rien. Ме кута тэ вылӧ син бӧжӧс чӧвтлыны, но тэ нинӧм эн шу. Ме кута пӧлӧн видзӧдлывлыны тэ вылӧ, а тэ ланьтӧмӧн ов. Я буду на тебя искоса поглядывать, а ты молчи.
Le langage est source de malentendus. Кывъясыс сӧмын торкӧны ӧта-мӧдӧс гӧгӧрвоӧмысь. Кывъяс сӧмын торкӧны ӧта-мӧднымӧс гӧгӧрвоӧмсӧ. Слова только мешают понимать друг друга.
Mais, chaque jour, tu pourras t'asseoir un peu plus près... Но тэ быд лун матӧджык и матӧджык пуксьы... Да быд лун пуксьы ме дорӧ неуна матӧджык. Но с каждым днем садись немножко ближе...
Le lendemain revint le petit prince. Аскинас Ичӧтик принц бара сэтчӧ локтіс. Аскинас Дзоля принс бара воис сэтчӧ. Назавтра Маленький принц вновь пришел на то же место.
— Il eût mieux valu revenir à la même heure, dit le renard. Si tu viens, par exemple, à quatre heures de l'après-midi, dès trois heures je commencerai d'être heureux. — Бурджык локны пыр ӧти кадӧ, — корис Руч. — Шуам, тэ кӧ кутан локны нёль часӧ, ме куимсянь нин лоа шуда. — Бурджык лок век ӧти да сійӧ жӧ кадӧ, — корис Руч. — Со, шуам, тэ кӧ кутан волывлыны нёль часын, ме куим чассянь нин мӧда ачымӧс кывны шудаӧн. — Лучше приходи всегда в один и тот же час, — попросил Лис. — Вот, например, если ты будешь приходить в четыре часа, я уже с трех часов почувствую себя счастливым.
Plus l'heure avancera, plus je me sentirai heureux. И мыйӧн локтан кадыд матынджык — сійӧн ме шудаджык. Да кымын матынджык лоас урчитан часыс, сымын лоа шудаджык. И чем ближе к назначенному часу, тем счастливее.
À quatre heures, déjà, je m'agiterai et m'inquiéterai; Нёль часнас ме понда нин майшасьны. Нёль часын ме понда майшасьны да повны. В четыре часа я уже начну волноваться и тревожиться.
je découvrira le prix du bonheur! Ме тӧдмала шудлысь донсӧ! Ме тӧдмала шудыслысь донсӧ! Я узнаю цену счастью!
Mais si tu viens n'importe quand, je ne saurai jamais à quelle heure m'habiller le coeur... А тэ кӧ он кут ӧти кадӧ волывлыны, ме ог тӧд, кор кежлӧ лӧсьӧдны ассьым сьӧлӧмӧс... А тэ кӧ кутан воавны быд пӧрйӧ торъялана кадӧ, ме ог понды тӧдны, кутшӧм час кежлӧ мем дасьтыны сьӧлӧмӧс... А если ты приходишь всякий раз в другое время, я не знаю, к какому часу готовить свое сердце...
il faut des rites. Обрядъястӧ торкны оз позь. Колӧ овны ӧбрад серти. Нужно соблюдать обряды.
— Qu'est-ce qu'un rite? dit le petit prince. — А мый сійӧ обрядыс? — юаліс Ичӧтик принц. — А мый сійӧ ӧбрадыс? — юаліс Дзоля принс. — А что такое обряды? — спросил Маленький принц.
— C'est quelque chose trop oublié, dit le renard. C'est ce qui fait qu'un jour est différent des autres jours, une heure, des autres heures. — Тайӧ тшӧтш важӧн нин вунӧдӧмтор, — гӧгӧрвоӧдіс Руч. — Мыйкӧ сэтшӧмтор, мыйысь ӧти луныс торъялӧ мукӧд лунсьыс, ӧти час — мукӧд чассьыс. — Тайӧ тшӧтш важӧн нин вунӧдӧмтор, — гӧгӧрвоӧдіс Руч. — Ӧбрадыс сійӧ сэтшӧмтор, код вӧсна ӧти луныс мӧд лунысь торъялана, абу мукӧд лун кодьыс, ӧти час — став мукӧд чассьыс. — Это тоже нечто давно забытое, — объяснил Лис. — Нечто такое, отчего один какой-то день становится не похож на все другие дни, один час — на все другие часы.
Il y a un rite, par exemple, chez mes chasseurs. Ils dansent le jeudi avec les filles du village. Шуам, менам кыйсьысьяслӧн эм сэтшӧм обряд: быд четьвергӧ найӧ сиктса нывъяскӧд йӧктӧны. Со, шуам, менам кыйсьысьяслӧн эм татшӧм ӧбрад: быд четьвергӧ найӧ йӧктӧны сиктса нывъяскӧд. Вот, например, у моих охотников есть такой обряд: по четвергам они танцуют с деревенскими девушками.
Alors le jeudi est jour merveilleux! И кутшӧм лӧсьыд лун — четьверг! Кутшӧм дивӧ сяма тайӧ луныс — четьвергыс! И какой же это чудесный день — четверг!
Je vais me promener jusqu'à la vigne. Ме сэки мӧдӧдча гуляйтны да самӧй виноград йӧрӧдзыс вола. Ме асывнас пета ветлӧдлыштны да вола дзик винатуся пуйӧрӧдзыс. Я отправляюсь на прогулку и дохожу до самого виноградника.
Si les chasseurs dansaient n'importe quand, les jours se ressembleraient tous, et je n'aurais point de vacances. А кыйсьысьясыд кӧ ас окотанас йӧктісны, став луныс эськӧ вӧлі ӧткодь и менам сэк эськӧ некутшӧм шойччӧм эз вӧв. А вот кыйсьысьяс кӧ эз йӧктывны, кор налы гажыс сідз нин лоӧ, став луныс сэки эськӧ лои ӧткодь, да ме некутшӧм шойччӧг эг и тӧдлы. А если бы охотники танцевали когда придется, все дни были бы одинаковы и я никогда не знал бы отдыха.
Ainsi le petit prince apprivoisa le renard. Тадзи Ичӧтик принц велӧдіс ас дорас Ручӧс. Тадзи Дзоля принс велӧдіс ас дорас Ручӧс. Так Маленький принц приручил Лиса.
Et quand l'heure du départ fut proche : А сэсся воис янсӧдчан кад. И со воис янсӧдчан кад. И вот настал час прощанья.
— Ah! dit le renard... je pleurerai. — Ме кута тэнӧ казьтывны да бӧрдны, — ышловзис Руч. — Ме понда бӧрдны, тэысь гажтӧм лоас да, — ышловзис Руч. — Я буду плакать о тебе, — вздохнул Лис.
— C'est ta faute, dit le petit prince, je ne te souhaitais point de mal, mais tu as voulu que je t'apprivoise... — Тэ ачыд мыжа, — шуис Ичӧтик принц. — Ме эг кӧсйы тэнӧ дойдавны, но тэ ачыд корин ас дорӧ велӧдны... — Тэ мыжа ачыд, — шуис Дзоля принс. — Ме ӧд эг лӧсьӧдчы тэнӧ дойдавны, тэ ачыд кӧсйин, мед ме тэнӧ ас дорӧ велӧді... — Ты сам виноват, — сказал Маленький принц. — Я ведь не хотел, чтобы тебе было больно, ты сам пожелал, чтобы я тебя приручил...
— Bien sûr, dit le renard. — Сідз, — шуис Руч. — Да, дерт, — ӧткывъясис Руч. — Да, конечно, — сказал Лис.
— Mais tu vas pleurer! dit le petit prince. — Но тэ кутан бӧрдны! — Но тэ кутан бӧрдны! — Но ты будешь плакать!
— Bien sûr, dit le renard. — Кута. — Дерт, кута. — Да, конечно.
— Alors tu n'y gagnes rien! — Сідзкӧ, тэныд таысь лёк. — Сідзкӧ, таысь тэныд абу лӧсьыд. — Значит, тебе от этого плохо.
— J'y gagne, dit le renard, à cause de la couleur du blé. — Абу, — вочавидзис Руч, — меным лӧсьыд. Казьтышт, мый ме шулі тэныд зарни шепъяс йывсьыс. — Мӧдарӧ, — паныд шуис Руч, — меным лӧсьыд. Казьтышт, мый ме висьтавлі зарни рӧма шепъяс йылысь. — Нет, — возразил Лис, — мне хорошо. Вспомни, что я говорил про золотые колосья.
Puis il ajouta : Кыкнанныс чӧв олыштісны. Сэсся Руч содтіс: Сійӧ ланьтіс. Сэсся содтіс: Он умолк. Потом прибавил:
— Va revoir les roses. — Ветлы нӧшта ӧтчыдысь розаястӧ видзӧдлыны. — Со, видзӧдлы нӧшта розаяс вылӧ. — Поди взгляни еще раз на розы.
Tu comprendras que la tienne est unique au monde. Тэ гӧгӧрвоан, мый тэнад розаыд — енъюгыдас дзик ӧти. Тэ гӧгӧрвоан: тэнад розаыд муюгыдас дзик ӧти. Ты поймешь, что твоя роза — единственная в мире.
Tu reviendras me dire adieu, et je te ferai cadeau d'un secret. А кор локтан янсӧдчыны мекӧд, ме тэныд восьта ӧти гусятор. Сійӧ лоас тэныд месянь козин. Кор воан мекӧд янсӧдчыны, ме восьта тэныд ӧти гусятор. Тайӧ лоас тэныд месянь козин. А когда вернешься, чтобы проститься со мной, я открою тебе один секрет. Это будет мой тебе подарок.
Le petit prince s'en fut revoir les roses. Ичӧтик принц муніс видзӧдлыны розаяс вылӧ. Дзоля принс муніс видзӧдлыны розаяс вылӧ. Маленький принц пошел взглянуть на розы.
— Vous n'êtes pas du tout semblables à ma rose, vous n'êtes rien encore, leur dit-il. — Ті ньӧти абу менам розаӧй кодьӧсь, — шуис сійӧ налы. — Ті некод. — Ті ньӧти абу менам роза кодьӧсь, — шуис сійӧ налы. — Ті дзик посниторъяс на. — Вы ничуть не похожи на мою розу, — сказал он им. — Вы еще ничто.
Personne ne vous a apprivoisé et vous n'avez apprivoisé personne. Тіянӧс некод на ас дорас эз велӧд и ті энӧ велӧдӧй. Некод тіянӧс ас дорас эз велӧд, и ті некодӧс энӧ велӧдӧй. Никто вас не приручил, и вы никого не приручили.
Vous êtes comme était mon renard. Татшӧмӧн вӧлі и менам Ручӧй. Татшӧмӧн водзті вӧлі менам Ручӧй. Таким был прежде мой Лис.
Ce n'était qu'un renard semblable à cent mille autres. Сійӧ нинӧмӧн эз торъяв мукӧд сё сюрс ручсьыс. Сійӧ нинӧмӧн эз торъяв мукӧд сё сюрс ручысь. Он ничем не отличался от ста тысяч других лисиц.
Mais j'en ai fait mon ami, et il est maintenant unique au monde. Но ме сыкӧд ёртаси и ӧні сійӧ — енъюгыдас дзик ӧти. Но ме сыкӧд ёртаси, да ӧні сійӧ — став муюгыдас дзик ӧти. Но я с ним подружился, и теперь он — единственный в целом свете.
Et les roses étaient gênées. Розаяс шӧйӧвошисны. Розаяс зэв ёна шай-паймунӧмӧн гажтӧммисны. Розы очень смутились.
— Vous êtes belles mais vous êtes vides, leur dit-il encore. On ne peut pas mourir pour vous. — Ті зэв мичаӧсь, но тыртӧмӧсь, — водзӧ сёрнитіс Ичӧтик принц. — Ті понда абу окота кувны. — Ті мичаӧсь, но тыртӧмӧсь, — водзӧ сёрнитіс Дзоля принс. — Тіян понда оз ло окота кувны. — Вы красивые, но пустые, — продолжал Маленький принц. — Ради вас не захочется умереть.
Bien sûr, ma rose à moi, un passant ordinaire croirait qu'elle vous ressemble. Дерт, ветлысь-мунысь видзӧдлас менам роза вылӧ да шуас, мый сійӧ дзик тіян кодь. Дерт, кутшӧмкӧ мунысь-восьлалысь менам роза вылӧ видзӧдлас да шуас, сійӧ пӧ дзик тіян кодь. Конечно, случайный прохожий, поглядев на мою розу, скажет, что она точно такая же, как вы.
Mais à elle seule elle est plus importante que vous toutes, puisque c'est elle que j'ai arrosée. Но меным сійӧ медся дона. Ме ӧд сійӧс, а эг тіянӧс, быд лун киськав. Сӧмын меным сійӧ тіянысь сё пӧв донаджык. Ӧд ме сійӧс, а эг тіянӧс киськавлы быд лун. Но мне она одна дороже всех вас. Ведь это ее, а не вас я поливал каждый день.
Puisque c'est elle que j'ai abritée par le paravent. Сійӧс, а эг тіянӧс, вевттьыв югыд сайӧдӧн. Эг тіянӧс, а сійӧс ме вевттьывлі кляничаысь юркышӧдӧн. Сійӧс тупкывлі тӧлысь видзан сайӧдӧн. Ее, а не вас накрывал стеклянным колпаком. Ее загораживал ширмой, оберегая от ветра.
Puisque c'est elle dont j'ai tué les chenilles (sauf les deux ou trois pour les papillons). Сійӧс видзи кӧдзыд тӧвсьыс. Сы вӧсна бырӧді номыръяссӧ, гоз-мӧдӧс сӧмын и коли, мед наысь бобувъяс петасны. Сы понда виавлі лёльӧясӧс, сӧмын кык-ӧ-куимӧс кольлі, мед наысь петаласны бобувъяс. Для нее убивал гусениц, только двух или трех оставил, чтобы вывелись бабочки.
Puisque c'est elle que j'ai écoutée se plaindre, ou se vanter, ou même quelquefois se taire. Ме кывзі, кор сійӧ норасис и кор ошйысис, ме кылі сійӧс весиг сэк, кор сійӧ ланьтӧмӧн оліс. Ме кывзі сылысь норасьӧмсӧ да ошйысьӧмсӧ, ме сюся кывзысьлі сы дорӧ весиг чӧв олігас. Я слушал, как она жаловалась и как хвастала, я прислушивался к ней, даже когда она умолкала.
Puisque c'est ma rose. Сійӧ — менам. Сійӧ — менам. Она — моя.
Et il revint vers le renard Ичӧтик принц бӧр локтіс Руч дорӧ. Сэсся Дзоля принс бӧр локтіс Руч дінӧ. И Маленький принц возвратился к Лису.
— Adieu, dit-il... — Видза колян... — шуис сійӧ. — Видза колян... — шуис сійӧ. — Прощай... — сказал он.
— Adieu, dit le renard. — Видза колян, — шуис Руч. — Видза колян, — воча шуис Руч. — Прощай, — сказал Лис.
Voici mon secret. Il est très simple : on ne voit bien qu'avec le coeur. — Со менам гусяторйӧй, абу ёна мудертор: аддзӧ сӧмын сьӧлӧмыд. — Со менам гусяторйӧй, сійӧ зэв прӧст: аддзӧ сӧмын сьӧлӧмыд. — Вот мой секрет, он очень прост: зорко одно лишь сердце.
L'essentiel est invisible pour les yeux. Медся коланасӧ синнад он аддзы. Медся тӧдчанасӧ синнад он аддзы. Самого главного глазами не увидишь.
— L'essentiel est invisible pour les yeux, répéta le petit prince, afin de se souvenir. — Медся коланасӧ синнад он аддзы, — шуис бӧрсяньыс Ичӧтик принц, мед не вунӧдны. — Медся тӧдчанасӧ синнад он аддзы... — выльысь шуис Дзоля принс, юрас тайӧс сюйны зілиг. — Самого главного глазами не увидишь, — повторил Маленький принц, чтобы лучше запомнить.
— C'est le temps que tu a perdu pour ta rose qui fait ta rose si importante. — Тэнад розаыд дона тэн сы вӧсна, мый тэ став ловтӧ сылы сетін. — Твоя роза так дорога тебе потому, что ты отдавал ей всю душу.
— C'est le temps que j'ai perdu pour ma rose... fit le petit prince, afin de se souvenir. — Став лолӧс сылы сеті ... — шуис бӧрсяньыс Ичӧтик принц, мед не вунӧдны. — Потому что я отдавал ей всю душу... — повторил Маленький принц, чтобы лучше запомнить.
— Les hommes on oublié cette vérité, dit le renard. Mais tu ne dois pas l'oublier. Tu deviens responsable pour toujours de ce que tu as apprivoisé. — Йӧзыс вунӧдісны та йылысь, — шуис Руч, — но тэ эн вунӧд: тэныд пыр колӧ кывкутны на понда, кодӧс ас дорад велӧдін. — Йӧзыс вунӧдісны тайӧ збыль шуӧмсӧ, — шуис Руч, — но тэ эн вунӧд: тэ век кывкутан ставныс вӧсна, кодӧс ас дорад велӧдін. — Люди забыли эту истину, — сказал Лис, — но ты не забывай: ты навсегда в ответе за всех, кого приручил.
Tu es responsable de ta rose... Тэныд колӧ кывкутны роза пондаыд. Тэ кывкутан аслад розаыд вӧсна. Ты в ответе за твою розу.
— Je suis responsable de ma rose... répéta le petit prince, afin de se souvenir. — Меным колӧ кывкутны розаӧй понда... — шуис бӧрсяньыс Ичӧтик принц, мед не вунӧдны. — Ме кывкута аслам розаӧй вӧсна... — выльысь шуис Дзоля принс, медым бурджыка кутны тайӧс юрас. — Я в ответе за мою розу... — повторил Маленький принц, чтобы лучше запомнить.
CHAPITRE XXII XXII XІІ XXII
— Bonjour, dit le petit prince. — Бур лун, — шуис Ичӧтик принц. — Бур лун, — шуис Дзоля принс. — Добрый день, — сказал Маленький принц.
— Bonjour, dit l'aiguilleur. — Бур лун, — шыасис стрелка вешталысь. — Бур лун, — шыасис стрелка вешталысь. — Добрый день, — отозвался стрелочник.
— Que fais-tu ici? dit le petit prince. — Тэ мый тані вӧчан? — юаліс Ичӧтик принц. — Мый тэ тані вӧчан? — юаліс Дзоля принс. — Что ты здесь делаешь? — спросил Маленький принц.
— Je trie les voyageurs, par paquets de mille, dit l'aiguilleur. J'expédie les trains qui les emportent, tantôt vers la droite, tantôt vers la gauche. — Юкла ветлысь-мунысьясӧс, — вочавидзис стрелка вешталысь. — Мӧдӧда найӧс ӧтпырйӧ сюрсъясӧн, ӧти поезд — веськыдвылӧ, мӧдӧс — шуйгавылӧ. — Юкла пассажиръясӧс, — вочавидзис стрелка вешталысь. — Ыстала найӧс сюрс мортӧн быд пӧрйӧ — ӧти поезд веськыдвылӧ, мӧдӧс шуйгавылӧ. — Сортирую пассажиров, — отвечал стрелочник. — Отправляю их в поездах по тысяче человек за раз — один поезд направо, другой налево.
Et un rapide illuminé, grondant comme le tonnerre, fit trembler la cabine d'aiguillage. И тэрыб поезд, биа ӧшиньяснас югъялӧмӧн, грымакылӧмӧн муніс на весьтӧд, тірзьӧдіс вешталысьлысь ичӧтик чомсӧ. Сійӧ здукӧ тэрыб поезд, син ёран бияснас югъялӧмӧн, зэв гораа вирдыштіс орччӧн, весиг вешталысьлӧн кола кодь керкаторйыс пондіс тірзьыны. И скорый поезд, сверкая освещенными окнами, с громом промчался мимо, и будка стрелочника вся задрожала.
— Ils sont bien pressés, dit le petit prince. Que cherchent-ils? — Кутшӧма найӧ тэрмасьӧны, — шензис Ичӧтик принц. — Мый найӧ корсьӧны? — Кутшӧма найӧ тэрмасьӧны! — шензис Дзоля принс. — Мый найӧ корсьӧны? — Как они спешат, — удивился Маленький принц. — Чего они ищут?
— L'homme de la locomotive l'ignore lui-même, dit l'aiguilleur. — Тайӧс весиг ачыс машинистыс оз тӧд, — шуис стрелка вешталысь. — Да весиг ачыс машинистыс тайӧс оз тӧд, — шуис стрелка вешталысь. — Даже сам машинист этого не знает, — сказал стрелочник.
Et gronda, en sens inverse, un second rapide illuminé. Сэки мӧдарӧ грымӧбтіс нӧшта ӧти тэрыб поезд. И мӧдарӧ нырвизя мӧд поезд, бияснас югъяліг, гораа грымакылӧмӧн лэбзьыштіс бокиті. И в другую сторону, сверкая огнями, с громом пронесся еще один скорый поезд.
— Ils reviennent déjà? demanda le petit prince... — Найӧ бӧр нин воӧны? — юаліс Ичӧтик принц. — Найӧ бӧр нин воӧны? — юаліс Дзоля принс. — Они уже возвращаются? — спросил Маленький принц.
— Ce ne sont pas les mêmes, dit l'aiguilleur. C'est un échange. — Оз, тайӧ мӧдъяс, — шуис стрелка вешталысь. — Паныд мунысьясыс. — Оз, тайӧ мукӧдъяс нин, — шуис вешталысь. — Тайӧ паныда поезд. — Нет, это другие, — сказал стрелочник. — Это встречный.
— Ils n'étaient pas contents, là où ils étaient? — Налы сэні эз кажитчы? — Налы эз вӧв лӧсьыд сэні, кытысь воалӧны? — Им было нехорошо там, где они были прежде?
— On n'est jamais content là où on est, dit l'aiguilleur. — Лӧсьыд сэні, кӧні ми абуӧсь, — шуис вешталысь. — Сэні лӧсьыд, кӧн ми абуӧсь, — шуис стрелка вешталысь. — Там хорошо, где нас нет, — сказал стрелочник.
Et gronda le tonnerre d'un troisième rapide illuminé. Йиркакыліс коймӧд тэрыб поезд. Сэк грымакылӧмӧн да бияснас югъяліг лэбзьыштіс коймӧд тэрыб поезд. И прогремел, сверкая, третий скорый поезд.
— Ils poursuivent les premiers voyageur demanda le petit prince. — Найӧ кӧсйӧны суӧдны воддзаяссӧ? — юаліс Ичӧтик принц. — А найӧ мый, кӧсйӧны вӧтӧдны медводдзаяссӧ? — юаліс Дзоля принс. — Они хотят догнать тех, первых? — спросил Маленький принц.
— Ils ne poursuivent rien du tout, dit l'aiguilleur. Ils dorment là-dedans, ou bien ils bâillent. — Нинӧм найӧ оз кӧсйыны, — шуис мӧдыс. — Найӧ узьӧны вагонъясас либӧ пукалӧны да очсалӧны. — Нинӧм найӧ оз кӧсйыны, — шуис вешталысь. — Найӧ узьӧны либӧ пукалӧны да очсалӧны. — Ничего они не хотят, — сказал стрелочник. — Они спят в вагонах или просто сидят и зевают.
Les enfants seuls écrasent leur nez contre les vitres. Сӧмын челядьыс нырнаныс ляксьӧмаӧсь ӧшиньясас. Сӧмын челядь пукалӧны ӧшиньясас нырнаныс лясӧмӧн. Одни только дети прижимаются носами к окнам.
— Les enfants seuls savent ce qu'ils cherchent, fit le petit prince. — Сӧмын челядь тӧдӧны, мый корсьӧны, — шуыштіс Ичӧтик принц. — Сӧмын ӧтнаныс челядь тӧдӧны, мый корсьӧны, — чӧвтіс Дзоля принс. — Одни только дети знают, чего ищут, — промолвил Маленький принц.
Ils perdent du temps pour une poupée de chiffons, et elle devient très importante, et si on la leur enlève, ils pleurent... — Найӧ ловсӧ сетӧны рузум аканьлы, коді лоӧ налы зэв-зэв дона, а мырддясны кӧ сійӧс, челядьыс бӧрддзӧны... — Став кадсӧ найӧ видзӧны ветьӧкысь вурӧм акань вылӧ да сійӧ лоӧ налы зэв-зэв дона, а аканьсӧ кӧ налысь мырддясны, найӧ бӧрдӧны... — Они отдают всю душу тряпочной кукле, и она становится им очень-очень дорога, и если ее у них отнимут, дети плачут...
— Ils ont de la chance, dit l'aiguilleur. — Шудаӧсь тай, — шыасис стрелка вешталысь. — Налӧн шудныс, — шуис стрелка вешталысь. — Их счастье, — сказал стрелочник.
CHAPITRE XXIII XXIII XXІІІ XXIII
— Bonjour, dit le petit prince. — Бур лун, — шуис Ичӧтик принц. — Бур лун, — шуис Дзоля принс. — Добрый день, — сказал Маленький принц.
— Bonjour, dit le marchand de pilules perfectionnées qui apaisent la soif. — Бур лун, — вочавидзис вузасьысь. Сійӧ вузасис горш косьмӧмысь лекарство кизьясӧн. — Бур лун, — вочавидзис вузасьысь. Сійӧ вузавліс медся выль бурдӧдчан кизьяс, кодъяс мездӧны горш косьмӧмысь. — Добрый день, — ответил торговец. Он торговал усовершенствованными пилюлями, которые утоляют жажду.
On en avale une par semaine et l'on n'éprouve plus le besoin de boire. Ньылыштан татшӧм кизьсӧ — и быдса вежон горшыд оз косьмы. Татшӧмсӧ кӧ ньылыштан — сэки дзонь вежон сэсся горшыд оз косьмы. Проглотишь такую пилюлю — и потом целую неделю не хочется пить.
— Pourquoi vends-tu ça? dit le petit prince. — Мыйла тэ найӧс вузалан? — юаліс Ичӧтик принц. — Мыйла тэ найӧс вузавлан? — юаліс Дзоля принс. — Для чего ты их продаешь? — спросил Маленький принц.
— C'est une grosse économie de temps, dit le marchand. — Мед йӧзыс кадсӧ этшаджык лотасны, — вочавидзис вузасьысь. — Найӧ зэв ёна каднымӧс видзтӧны, — вочавидзис вузасьысь. — От них большая экономия времени, — ответил торговец.
Les experts ont fait des calculs. On épargne cinquante-trois minutes par semaine. — Тӧдысь йӧз арталӧмаӧсь пӧ, вежоннас кадсӧ позьӧ видзны ветымын куим минутӧн этшаджык. — Специалистъяс лыддьӧм серти, вежоннас позьӧ пӧ видзтыны ветымын куим минут. — По подсчетам специалистов, можно сэкономить пятьдесят три минуты в неделю.
— Et que fait-on des cinquante-trois minutes? — А мый вӧчны тайӧ ветымын куим минутсӧ? — А мый вӧчны тайӧ ветымын куим минутнас? — А что делать в эти пятьдесят три минуты?
— On fait ce que l'on veut... — Мый окота. — Мый кӧсъян. — Да что хочешь.
« Moi, se dit le petit prince, si j'avais cinquante-trois minutes à dépenser, je marcherais tout doucement vers une fontaine... » «Вӧлі кӧ менам ветымын куим минут весь кад, — мӧвпыштіс Ичӧтик принц, — ме эськӧ муні ёль дорӧ...» «Менам кӧ вӧлі содтӧд ветымын куим минут, — мӧвпыштіс Дзоля принс, — ме эськӧ дзик пыр муні ӧшмӧс дорӧ...». «Будь у меня пятьдесят три минуты свободных, — подумал Маленький принц, — я бы просто-напросто пошел к роднику...»
CHAPITRE XXIV XXIV XXІV ХXIV
Nous en étions au huitième jour de ma panne dans le désert, et j'avais écouté l'histoire du marchand en buvant la dernière goutte de ma provision d'eau: Менам неминучасянь коли вежон. Горш веськӧдан кизьяс йылысь кылігӧн ме ньылышті дозйысь бӧръя гульксӧ. Неминучаӧ менам веськалӧмсянь колис нин вежон. Бурдӧдчантор вузалысь йылысь висьт кывзігкості ме юи бӧръя ваӧс. Миновала неделя с тех пор, как я потерпел аварию, и, слушая про торговца пилюлями, я выпил последний глоток воды.
— Ah! dis-je au petit prince, ils sont bien jolis, tes souvenirs, mais je n'ai pas encore réparé mon avion, je n'ai plus rien à boire, et je serais heureux, moi aussi, si je pouvais marcher tout doucement vers une fontaine! — Да, — шуи ме Ичӧтик принцлы, — ставыс, мый тэ висьталан, зэв интереснӧ, но самолётӧй менам лӧсьӧдтӧм, ваӧй войт эз коль, и ме эськӧ тшӧтш окотапырысь ветлі ёльысь васӧ юны. — Да, — шуи ме Дзоля принслы, — став тэнад висьталӧмторйыд вежӧрӧс пальӧдӧ, сӧмын ме эг на дзоньтав ассьым еропланӧс. Менам став ваӧй быри, да ме эськӧ тшӧтш шуда вӧлі, верми кӧ ӧні дзик пыр мунны ӧшмӧс дорӧ. — Да, — сказал я Маленькому принцу, — все, что ты рассказываешь, очень интересно, но я еще не починил свой самолет, у меня не осталось ни капли воды, и я тоже был бы счастлив, если бы мог просто-напросто пойти к роднику.
— Mon ami le renard, me dit-il... — Ручыс, кодкӧд ме ёртаси... — Ручыс, кодкӧд тай ме ёртаси... — Лис, с которым я подружился...
— Mon petit bonhomme, il ne s'agit plus du renard! — Дзолюк, Ручыд меным оз отсав! — Донаӧй менам, мый ӧні меным Ручыд? — Милый мой, мне сейчас не до Лиса!
— Pourquoi? — Мыйла? — Мыйла? — Почему?
— Parce qu'on va mourir de soif... — Да мыйла ме ватӧгыс кула... — Да сы вӧсна мый ми кулам ватӧгыд. — Да потому, что придется умереть от жажды...
Il ne comprit pas mon raisonnement, il me répondit: Сійӧ эз гӧгӧрво, кыдзи ӧтиыс мӧдыскӧд йитчӧ. Сэсся шуис: Сійӧ эз гӧгӧрво, кутшӧм тані эм йитӧд, паныд шуис: Он не понял, какая тут связь. Он возразил:
— Ç'est bien d'avoir eu un ami, même si l'on va mourir. — Бур, кор ёртыд эм, мед кӧть и кулан. — Бур, вӧлі кӧ тэнад сэтшӧм ёрт, мый сы вӧсна весигтӧ позяс кувны. — Хорошо, когда есть друг, пусть даже надо умереть.
Moi, je suis bien content d'avoir eu un ami renard... Меным со зэв нимкодь, мый ме ёртаси Ручкӧд... А мем зэв нимкодь сыысь, мый ёртася Ручкӧд... Вот я очень рад, что дружил с Лисом...
Il ne mesure pas le danger, me dis-je. «Сійӧ оз гӧгӧрво, мый вермас лоны. «Сійӧ оз гӧгӧрво, мый вермас лоны. «Он не понимает, как велика опасность.
Il n'a jamais ni faim ni soif. Сылӧн кынӧмыс некор эз сюмавлы, горшыс эз косьмывлы. Сылӧн некор кынӧмыс абу сюмавлӧма, горшыс абу косьмылӧма. Он никогда не испытывал ни голода, ни жажды.
Un peu de soleil lui suffit... Сылы шонді югӧрыс тырмымӧн...» Сылы тырмымӧн шонді югӧрыс...» Ему довольно солнечного луча...»
(-) Ме эг шу тайӧс гораа, сӧмын мӧвпышті. Ме тайӧс горӧн эг шу, сӧмын мӧвпышті. Я не сказал этого вслух, только подумал.
Mais il me regarda et répondit à ma pensée: Но Ичӧтик принц видзӧдліс ме вылӧ да шуис: Но Дзоля принс видзӧдліс ме вылӧ да шуыштіс: Но Маленький принц посмотрел на меня — и промолвил:
— J'ai soif aussi... — Менам тшӧтш горшӧй косьмӧ... — Менам тшӧтш горшӧй косьмӧ... — Мне тоже хочется пить...
cherchons un puits... мунам юкмӧс корсьыштам... Мунам, ӧшмӧс корсям... пойдем поищем колодец...
J'eus un geste de lassitude: il est absurde de chercher un puits, au hasard, dans l'immensité du désert. Киясӧй менам лют-лётмунісны: нинӧмла тӧдтӧгыд помтӧм-дортӧм пустыняысь юкмӧстӧ корсьны. Ме мудзӧмӧн паськӧді киясӧс: кутшӧм тӧлк лоас ота тыртӧминын ӧшмӧс корсьӧмысь? Я устало развел руками: что толку наугад искать колодцы в бескрайней пустыне?
Cependant nous nous mîmes en marche. Но ми мӧдӧдчим туйӧ. Век жӧ ми петім туйӧ. Но все-таки мы пустились в путь.
Quand nous eûmes marché, des heures, en silence, la nuit tomba, et les étoiles commencèrent de s'éclairer. Уна час ми мунім чӧла; сэсся пемдіс, енэжас ӧзйисны кодзувъяс. Уна час чӧж ми мунім; медбӧрти пемдіс, да енэжас ломзялісны кодзувъяс. Долгие часы мы шли молча; наконец стемнело, и в небе стали загораться звезды.
Je les apercevais comme dans un rêve, ayant un peu de fièvre, à cause de ma soif. Горш косьмӧмысь менӧ неуна тірӧдіс, кодзувъяссӧ ме аддзи быттьӧ руын. Горш косьмӧмӧйла менӧ кынтіс-вӧдитіс нин, да ставсӧ аддза вӧлі вӧтын моз. От жажды меня немного лихорадило, и я видел их будто во сне.
Les mots du petit prince dansaient dans ma mémoire: Юрын пыр бергалісны Ичӧтик принцлӧн кывъясыс, и ме юалі: Дзоля принслысь кывъяссӧ юрам кутӧмӧн ме юалі: Мне все вспоминались слова Маленького принца, и я спросил:
— Tu as donc soif aussi? lui demandai-je. — Сідзкӧ, тэ тшӧтш тӧдан, мый сэтшӧмыс горш косьмӧм? — Сідзкӧ, тэ горш косьмӧмсӧ тшӧтш тӧдан? — Значит, и ты тоже знаешь, что такое жажда?
Mais il ne répondit pas à ma question. Il me dit simplement: Но сійӧ эз вочавидз. Сійӧ прӧста шуис: Сійӧ эз вочавидз, шуис сӧмын: Но он не ответил. Он сказал просто:
— L'eau peut aussi être bonne pour le coeur... — Ваыс мукӧддырйи и сьӧлӧмыдлы колӧ... — Ва ковмывлӧ тшӧтш сьӧлӧмлы... — Вода бывает нужна и сердцу...
Je ne compris pas sa réponse mais je me tus... Ме эг гӧгӧрво, но нинӧм эг шу. Ме эг гӧгӧрво, сӧмын чӧв олі. Я не понял, но промолчал.
Je savais bien qu'il ne fallait pas l'interroger. Ме тӧді, мый оз ков сылысь нинӧм юасьны. Ме тӧді: оз ков сійӧс ёна юасьны. Я знал, что не следует его расспрашивать.
Il était fatigué. Сійӧ мудзис. Зонка мудзис, пуксис лыа вылӧ. Он устал.
Il s'assit. Пуксис лыа вылӧ. Ме пукси орччӧн. Опустился на песок.
Je m'assis auprès de lui. Ме пукси орччӧн. Ланьтӧмӧн олім. Я сел рядом. Помолчали.
Et, après un silence, il dit encore: Сэсся сійӧ шуис: Сэсся сійӧ шуис: Потом он сказал:
— Les étoiles sont belles, à cause d'une fleur que l'on ne voit pas... — Кодзувъясыс сэтшӧм мичаӧсь, сы вӧсна мый кӧнкӧ сэн эм дзоридз, кӧть и татысянь оз тыдав... — Кодзувъясыс зэв мичаӧсь, сы понда мый кӧнкӧ сэні ылын эм дзоридз, кӧть сійӧ тыдавтӧм... — Звезды очень красивые, потому что где-то там есть цветок, хоть его и не видно...
Je répondis « bien sûr» et je regardai, sans parler, les plis du sable sous la lune. — Сідз, — нурбыльті ме, тӧлысьӧн югзьӧдӧм лыа гыяс вылӧ видзӧдігмоз. — Да, дерт жӧ, — тӧлысьӧн югзьӧдӧм гыалана лыа вылӧ видзӧдлігмоз сӧмын шуи ме. — Да, конечно, — сказал я только, глядя на волнистый песок, освещенный луною.
— Le désert est beau, ajouta-t-il... — И пустыняыс мича... — содтіс Ичӧтик принц. Тыртӧминыс тшӧтш мича... — содтіс Дзоля принс. — И пустыня красивая... — прибавил Маленький принц.
Et c'était vrai. Збыль. Тайӧ збыль. Это правда.
J'ai toujours aimé le désert. Меным пыр лӧсьыд вӧлі пустыняас. Меным сьӧлӧм вылӧ век воліс тыртӧминын олӧмыс. Мне всегда нравилось в пустыне.
On s'assoit sur une dune de sable. Пукалан лыа мыльк вылын. Пукалан лыа мыльк вылын. Сидишь на песчаной дюне.
On ne voit rien. Нинӧм оз тыдав. Нинӧм оз тыдав. Ничего не видно.
On n'entend rien. Нинӧм оз кыв. Нинӧм оз кыв. Ничего не слышно.
Et cependant quelque chose rayonne en silence... И век жӧ чӧв-лӧняс мыйкӧ югъялӧ... Сэк жӧ чӧв-лӧньыс быттьӧ югӧрасьӧ... И все же в тишине что-то светится...
— Ce qui embellit le désert, dit le petit prince, c'est qu'il cache un puits quelque part... — Тӧдан, мыйла пустыняас лӧсьыд? — юаліс сійӧ. — Кӧнкӧ сэні дзебсясьӧ ёль... — Тӧдан, мыйӧн бур тыртӧминыс? — шуис сійӧ. — Кӧнкӧ сыын гусьӧн эмӧсь ӧшмӧсъяс. — Знаешь, отчего хороша пустыня? — сказал он. — Где-то в ней скрываются родники...
Je fus surpris de comprendre soudain ce mystérieux rayonnement du sable. Ме шемӧсми, другысь ме гӧгӧрвои, мыйсяма тӧдтӧм биӧн югъялӧ лыаыс. Меным юрӧ кучкис: друг ме гӧгӧрвои, мыйла гусятор видзӧмӧнмоз лыаыс югӧрасьӧ. Я был поражен, вдруг я понял, что означает таинственный свет, исходящий от песков.
Lorsque j'étais petit garçon j'habitais une maison ancienne, et la légende racontait qu'un trésor y était enfoui. Коркӧ ичӧтдырйи ме олі важсьыс-важ керкаын — висьтавлісны, быттьӧ сэтчӧ дзебӧма клад. Коркӧ важӧн, ичӧт зонкаӧн на, ме олі важ-важ керкаын. Висьтавлісны, сэтчӧ пӧ гусьӧн дзебӧмаӧсь донаторъяс. Когда-то, маленьким мальчиком, я жил в старом-престаром доме — рассказывали, будто в нем запрятан клад.
Bien sûr, jamais personne n'a su le découvrir, ni peut-être même ne l'a cherché. Дерт, некод сійӧс эз и аддзы, а, гашкӧ, некод эз корсь да. Гӧгӧрвоана, мый сійӧс сідзи некод эз аддзыв, гашкӧ, некод эз и корсьлы. Разумеется, никто его так и не открыл, а может быть, никто никогда его и не искал.
Mais il enchantait toute cette maison. Ma maison cachait un secret au fond de son coeur... Но тайӧ сёрнияс вӧснаыс кажитчис, мый керкаыс аслыспӧлӧс: сьӧлӧмас сійӧ видзис гусятор... Та вӧсна керкасӧ быттьӧ вӧлӧм туналӧм: ас сьӧлӧмас сійӧ дзебӧ вӧлі гусятор... Но из-за него дом был словно заколдован: в сердце своем он скрывал тайну...
— Oui, dis-je au petit prince, qu'il s'agisse de la maison, des étoiles ou du désert, ce qui fait leur beauté est invisible! — Да, — шуи ме. — Керка кӧть, кодзув кӧть, пустыня кӧть — быдлаын медся лӧсьыдыс сійӧ, мый синнад он аддзы. — Да, — шуи ме. — Мед кӧть тайӧ керка, кодзув либӧ тыртӧмин — медся мичаторйыс наын сійӧ, мый синнад он аддзы. — Да, — сказал я. — Будь то дом, звезды или пустыня — самое прекрасное в них то, чего не увидишь глазами.
— Je suis content, dit-il, que tu sois d'accord avec mon renard. — Ме рад, мый тэ сӧглас менам Ручкӧд, — воча шыасис Ичӧтик принц. — Меным зэв долыд, тэ сӧглас менам Руч ёртӧйкӧд да, — шыасис Дзоля принс. — Я очень рад, что ты согласен с моим другом Лисом, — отозвался Маленький принц.
Comme le petit prince s'endormait, je le pris dans mes bras, et me remis en route. Сэсся сійӧ унмовсис, ме босьті сійӧс ки вылӧ да муні водзӧ. Сэсся сійӧ унмовсис; ме босьті зонкаӧс моздорӧ да муні водзӧ. Потом он уснул, я взял его на руки и пошел дальше.
J'étais ému. Лолӧй менам вӧлі шызьӧма. Ме дзикӧдз ыззи. Я был взволнован.
Il me semblait porter un trésor fragile. Быттьӧкӧ ме нуи кокниа жугалан озырлун. Мем чайтчис, быттьӧкӧ нуа жугавны вермана ыджыд донатор. Мне казалось — я несу хрупкое сокровище.
Il me semblait même qu'il n'y eût rien de plus fragile sur la Terre. Ме весиг чайті, мый Му вылас сыысь жугаланаджыкыс и абу сэсся. Чайтсис, татшӧмыс нинӧм мӧд миян Му вылын сэсся абу. Мне казалось даже, что ничего более хрупкого нет на нашей Земле.
Je regardais, à la lumière de la lune, ce front pâle, ces yeux clos, ces mèches de cheveux qui tremblaient au vent, et je me disais: ce que je vois là n'est qu'une écorce. Тӧлысь югӧр улас ме видзӧді сылӧн кельыд кымӧс вылас, куньса синлысъяс вылас, зарни юрси прать вылас, кодӧс легӧдіс тӧлыс да шуалі аслым: тайӧ сӧмын кышӧдыс. Тӧлысь югӧр улын ме видзӧді сылӧн кельыд еджыд кымӧс вылӧ, куньӧм синъяс, зарни рӧма юрси пӧлӧн тӧлӧдана путшӧв вылӧ да аслым шуалі: ставыс тайӧ сӧмын ортсыса кышӧд. При свете луны я смотрел на его бледный лоб, на сомкнутые ресницы, на золотые пряди волос, которые перебирал ветер, и говорил себе: все это лишь оболочка.
Le plus important est invisible... Медсяыс — мый синнад он аддзы... Медтӧдчанаыс — синмӧн тыдавтӧмтӧмторйыс... Самое главное — то, чего не увидишь глазами...
Comme ses lèvres entr'ouvertes ébauchaient un demi-sourire je me dis encore: « Ce qui m'émeut si fort de ce petit prince endormi, c'est sa fidélité pour une fleur, c'est l'image d'une rose qui rayonne en lui comme la flamme d'une lampe, même quand il dort... » Сылӧн муртса воссьыштӧм вомыс вашмуныштіс, и ме шуи аслым: узьысь Ичӧтик принцын медмичаыс сійӧ, мый зонка помнитӧ ассьыс розасӧ, коді би моз югъялӧ сы пытшкын весиг узигас... Джынвыйӧ воссьӧм вомдоръясыс сылӧн пӧрины нюмӧ, да ме шуи аслым нӧшта ӧтчыд: медся сьӧлӧм вӧрзьӧданторйыс тайӧ узьысь Дзоля принсын со мый — дзоридз дорӧ зумыд йитӧдыс, мича розалӧн пертасыс, мый югӧрасьӧ сыын югыд сотчанторсянь моз весиг узигас... Его полуоткрытые губы дрогнули в улыбке, и я сказал себе еще: трогательней всего в этом спящем Маленьком принце его верность цветку, образ розы, который сияет в нем, словно пламя светильника, даже когда он спит...
Et je le devinai plus fragile encore. И ме гӧгӧрвои, мый сійӧс вывті кокни жугӧдны. И ме гӧгӧрвои: сійӧ нӧшта на жугавны вермас, торксьыны. И я понял, что он еще более хрупок, чем кажется.
Il faut bien protéger les lampes: un coup de vent peut les éteindre... Битӧ колӧ быд тӧв пӧльыштӧмысь видзны... Югыд сетанторъястӧ колӧ видзны: тӧвнырыс найӧс вермӧ кусӧдны... Светильники надо беречь: порыв ветра может погасить их...
Et, marchant ainsi, je découvris le puits au lever du jour. Тадзи ме муні — и асъядорыс вои юкмӧс дорӧ. Тадзи ме муні да шонді петігас нин вои ӧшмӧсӧдз. Так я шел — и на рассвете дошел до колодца.
CHAPITRE XXV XXV XXV XXV
— Les hommes, dit le petit prince, ils s'enfoncent dans les rapides, mais ils ne savent plus ce qu'ils cherchent. Alors ils s'agitent et tournent en rond... — Йӧзыс сӧлӧны тэрыб поездъясӧ, но найӧ асьныс нин оз гӧгӧрвоны, мый корсьӧны, — шуис Ичӧтик принц. — Та вӧсна найӧ оз и лӧньлыны да шыбласьӧны то ӧтилаӧ, то мӧдлаӧ... — Йӧзыс сӧлӧны тэрыб поездъясӧ, но оз нин гӧгӧрвоны, мый корсьӧны, — шуис Дзоля принс. — Та понда найӧ инас нин оз ӧшйыны да шыбласьӧны ӧтарӧ-мӧдарӧ... — Люди забираются в скорые поезда, но они уже сами не понимают, чего ищут, — сказал Маленький принц. — Поэтому они не знают покоя и бросаются то в одну сторону, то в другую...
Et il ajouta: Сэсся содтыштіс: Сэсся содтіс: Потом прибавил:
— Ce n'est pas la peine... — И ставыс весьшӧрӧ... — Да ставыс тайӧ весьшӧрӧ... — И все напрасно...
Le puits que nous avions atteint ne ressemblait pas aux autres puits sahariens. Юкмӧсыс, кытчӧ ми воим, эз вӧв Сахараса юкмӧс кодьӧн. Миянлы сюрӧм ӧшмӧсыс эз вӧв Сахараын став мукӧд кодьыс. Колодец, к которому мы пришли, был не такой, как все колодцы в Сахаре.
Les puits sahariens sont de simples trous creusés dans le sable. Пустыняса юкмӧсыд ӧд лыаӧ кодйӧм гуран и эм. Векджык тані ӧшмӧсыс — лыа пӧвстын гу. Обычно здесь колодец — просто яма в песке.
Celui-là ressemblait à un puits de village. А тайӧ вӧлі дзик збыльвывса сиктса юкмӧс. А тайӧ вӧлі зэв лючки лӧсьӧдӧм сиктса юкмӧс. А это был самый настоящий деревенский колодец.
Mais il n'y avait là aucun village, et je croyais rêver. Но матын некутшӧм сикт эз вӧв, и меным чайтсис, мый тайӧ вӧт. Сӧмын некутшӧм сикт гӧгӧрын эз вӧв, да ме чайті тайӧс вӧтӧн. Но поблизости не было никакой деревни, и я подумал, что это сон.
— C'est étrange, dis-je au petit prince, tout est prêt: la poulie, le seau et la corde... — Сэтшӧм тешкодь, — шуи ме Ичӧтик принцлы, — тані ставыс дась: и дзиръя сёр, и ведра, и кӧв... — Тешкодьтор, — шуи ме Дзоля принслы, — татчӧ ставсӧ дасьтӧма: ва перъян вӧрӧт, и ватлан, и гез… — Как странно, — сказал я Маленькому принцу, — тут все приготовлено: и ворот, и ведро, и веревка...
Il rit, toucha la corde, fit jouer la poulie. Сійӧ серӧктіс, вӧрзьӧдіс кӧвсӧ, босьтчис бергӧдлыны сёрсӧ. Сійӧ серӧктіс, босьтіс кӧвсӧ киас да пондіс разьны вӧрӧтсӧ. Он засмеялся, тронул веревку, стал раскручивать ворот.
Et la poulie gémit comme une vieille girouette quand le vent a longtemps dormi. Мӧдыс кутіс дзуртны сімӧм бергач моз. Сійӧ важ тӧвйыв бергач моз кутіс дзуртны, тӧв абутӧмла сімӧма быттьӧкӧ. И ворот заскрипел, точно старый флюгер, долго ржавевший в безветрии.
— Tu entends, dit le petit prince, nous réveillons ce puits et il chante... — Кылан? — шуис Ичӧтик принц. — Ми садьмӧдім юкмӧссӧ и сійӧ босьтчис сьывны. — Кылан? — шуис Дзоля принс. — Ми юкмӧссӧ садьмӧдім, да сійӧ пондіс сьывны. — Слышишь? — сказал Маленький принц. — Мы разбудили колодец, и он запел...
Je ne voulais pas qu'il fît un effort: Ме полі, мый сійӧ мудзас. Ме полі — сійӧ мудзас. Я боялся, что он устанет.
— Laisse-moi faire, lui dis-je, c'est trop lourd pour toi. — Ме ачым васӧ гумовта, — шуи ме, — тэ он вермы. — Ачым васӧ лэпта, — шуи сылы, — тэнад выныд оз тырмы. — Я сам зачерпну воды, — сказал я, — тебе это не под силу.
Lentement je hissai la seau jusqu'à la margelle. Je l'y installai bien d'aplomb. Надзӧникӧн перйи ме тыр ведрасӧ да лючкиа пукті юкмӧслӧн изъя дорышас. Надзӧник лэпті васӧ ватлан тыр да зумыда сувтӧді изйысь вӧчӧм юкмӧс дорышӧ. Медленно вытащил я полное ведро и надежно поставил его на каменный край колодца.
Dans mes oreilles durait le chant de la poulie et, dans l'eau qui tremblait encore, je voyais trembler le soleil. Пельын век на кыліс сёрыслӧн дзуртана сьылӧмыс, ваыс ведраас тіраліс на, и сы пытшкын тіралісны шонді кӧчьяс. Пельын век на чуналіс вӧрӧтлӧн дзуртан шыа сьылӧмыс, ваыс ведраас тірзис, а сэтысь тыдалісны шонді кӧчьяс. В ушах у меня еще отдавалось пенье скрипучего ворота, вода в ведре еще дрожала, и в ней дрожали солнечные зайчики.
— J'ai soif de cette eau-là, dit le petit prince, donne-moi à boire... — Меным окота юыштны тайӧ васӧ, — шуыштіс Ичӧтик принц. — Вайышт мен... — Меным окота тайӧ васӧ видлыштны, — чӧвтіс Дзоля принс. — Вай ме юышта... — Мне хочется глотнуть этой воды, — промолвил Маленький принц. — Дай мне напиться...
Et je compris ce qu'il avait cherché! И ме гӧгӧрвои, мый сійӧ корсис! Сэки ме гӧгӧрвои, мый сійӧ корсьӧма! И я понял, что он искал!
Je soulevai le seau jusqu'à ses lèvres. Ме матысті ведрасӧ вом дорас. Ме вайӧді ватлансӧ вомдоръясӧдзыс. Я поднес ведро к его губам.
Il but, les yeux fermés. Сійӧ юис куньса синмӧн. Сійӧ юис синсӧ куньӧмӧн. Он пил, закрыв глаза.
C'était doux comme une fête. Тайӧ вӧлі быттьӧ медся лӧсьыд пир. Тайӧ вӧлі медся мича гаж кодь. Это было как самый прекрасный пир.
Elle était née de la marche sous les étoiles, du chant de la poulie, de l'effort de mes bras. Ваыс эз прӧстӧй ва вӧв. Сійӧ чужис кодзувъяс увті мунысь кузь туйысь, сёр дзуртӧмысь, менам кияслӧн вынысь. Ваыс тайӧ вӧлі эз сэтшӧм-татшӧм. Сійӧ чужӧма кодзувъяс улын мунысь кузь туйысь, вӧрӧтлӧн дзуртӧмысь, менам килӧн зільыштчӧмысь. Вода эта была не простая. Она родилась из долгого пути под звездами, из скрипа ворота, из усилий моих рук.
Elle était bonne pour le coeur, comme un cadeau. Сійӧ вӧлі сьӧлӧмлы козинӧн. Сійӧ вӧлі сьӧлӧмлы козин сяма. Она была, как подарок сердцу.
Lorsque j'étais petit garçon, la lumière de l'arbre de Noël, la musique de la messe de minuit, la douceur des sourires faisaient ainsi tout le rayonnement du cadeau de Noël que je recevais. Кор ме вӧлі ичӧтик, меным тадзи жӧ югъялісны рӧштвоса козинъяс: козвывса сись биӧн, войшӧркадся орган сьылӧмӧн, мелі нюмъялӧмӧн. Менам дзолядырйи тадзи югзисны рӧштвоводзвывса козинъяс: коз вылын сисьяслӧн югӧръясӧн, вой шӧр кадся кевмысиг ворсан органӧн, мелі нюмъясӧн. Когда я был маленький, так светились для меня рождественские подарки: сияньем свеч на елке, пеньем органа в час полночной мессы, ласковыми улыбками.
— Les hommes de chez toi, dit le petit prince, cultivent cinq mille roses dans le même jardin... et ils n'y trouvent pas ce qu'ils cherchent... — Тэнад планета вылын, — шуис Ичӧтик принц, — йӧзыс быдтӧны ӧти садйын вит сюрс роза... и оз аддзыны, мый корсьӧны... — Тэнад енэжму вылын, — шуис Дзоля принс, — йӧзыс быдтӧны ӧти пуйӧрын вит сюрс роза... да оз аддзыны корсянторсӧ... — На твоей планете, — сказал Маленький принц, — люди выращивают в одном саду пять тысяч роз... и не находят того, что ищут...
— Ils ne le trouvent pas, répondis-je... — Оз аддзыны, — шуи ме. — Оз аддзыны, — сыкӧд ӧткывъяси ме. — Не находят, — согласился я.
— Et cependant ce qu'ils cherchent pourrait être trouvé dans une seule rose ou un peu d'eau... — А ӧд мый найӧ корсьӧны, позьӧ аддзыны дзик ӧти розаысь, васӧ ӧти юыштӧмысь... — А ӧд налысь корсянторсӧ позьӧ аддзыны дзик ӧти розаысь, ва ньылыштӧмысь... — А ведь то, чего они ищут, можно найти в одной-единственной розе, в глотке воды...
(-) — Сідз. — Позьӧ, дерт, — сьӧлӧм сеті ме. — Да, конечно, — согласился я.
Et le petit prince ajouta: (-) Сэсся Дзоля принс шуис. И Маленький принц сказал:
— Mais les yeux sont aveugles. — Но синнад он аддзы. — Налӧн синъясныс оз аддзыны. — Но глаза слепы.
Il faut chercher avec le coeur. Сьӧлӧмнад колӧ корсьны. Корсьны колӧ сьӧлӧмӧн. Искать надо сердцем.
J'avais bu. Ме юи васӧ. Ме юи васӧ. Я выпил воды.
Je respirais bien. Лолавсис кокньыда. Лолавсис кокниа. Дышалось легко.
Le sable, au lever du jour, est couleur de miel. Асъядорыс лыаыс лои ма кодь зарни. Шонді петігӧн лыа лоӧ зарни рӧма, ма кодь. На рассвете песок становится золотой, как мед.
J'étais heureux aussi de cette couleur de miel. И таысь тшӧтш ме вӧлі шуда. И таысь ме тшӧтш вӧлі шуда. И от этого тоже я был счастлив.
Pourquoi fallait-il que j'eusse de la peine... А мыйысь меным шогавнысӧ?.. Мыйысь меным гажтӧмавнысӧ? С чего бы мне грустить?..
— Il faut que tu tiennes ta promesse, me dit doucement le petit prince, qui, de nouveau, s'était assis auprès de moi. — Тэныд колӧ вӧчны, мый кӧсйысьлін, — меліа шуис Ичӧтик принц да пуксис ме дорӧ. — Тэныд колӧ кывтӧ кутны, — мекӧд орччӧн пуксиг небыда шуис Дзоля принс. — Ты должен сдержать слово, — мягко сказал Маленький принц, снова садясь рядом со мною.
— Quelle promesse? — Мый кӧсйысьлі? — Кутшӧм кыв? — Какое слово?
— Tu sais... une muselière pour mon mouton... — Помнитан, тэ кӧсйысин... менам балялы ичӧтик чуш... — Помнитан, тэ кӧсйысин... менам мегӧпилы нырдом? — Помнишь, ты обещал... намордник для моего барашка...
je suis responsable de cette fleur! Ме ӧд кывкута аслам дзоридз понда. Ме ӧд кывкута сійӧ дзоридз пондаыс. Я ведь в ответе за тот цветок.
Je sortis de ma poche mes ébauches de dessin. Ме перйи зептысь ассьым серпасъясӧс. Ме перйи зепсьым серпасъясӧс. Я достал из кармана свои рисунки.
Le petit prince les aperçut et dit en riant: Ичӧтик принц видзӧдліс на вылӧ да пондіс серавны: Дзоля принс видзӧдліс на вылӧ да серӧктіс: Маленький принц поглядел на них и засмеялся:
— Tes baobabs, ils ressemblent un peu à des choux... — Баобабъясыд тэнад кӧчан кодьӧсь... — Тэнад баобабъясыд капуста кодьӧсь! — Баобабы у тебя похожи на капусту...
— Oh! Moi qui étais si fier des baobabs! А ме сэтшӧма ышняси аслам баобабъясӧн! А ме сэтшӧма нимкодяси аслам баобабъясӧн! А я-то так гордился своими баобабами!
— Ton renard... ses oreilles... elles ressemblent un peu à des cornes... — А ручыдлӧн пельясыс... быттьӧ сюръяс! — А ручыдлӧн пельясыс... дзик сюръяс кодьӧсь! — А у лисицы твоей уши... точно рога!
et elles sont trop longues! И сэтшӧм кузьӧсь! Да кутшӧм кузьӧсь! И какие длинные!
Et il rit encore. Сійӧ бара на серӧктіс. И сійӧ бара серӧктіс. И он опять засмеялся.
— Tu es injuste, petit bonhomme, — Тэ, ёртанӧй, эн серав ме вылын. — Тэ весьшӧрӧ сералан, ёртанӧй. — Ты несправедлив, дружок.
je ne savais rien dessiner que les boas fermés et les boas ouverts. Ме ӧд некор эг кужлы серпасасьнытӧ — сӧмын удавъясӧс ортсысяньыс да пытшкӧссяньыс. Ме ӧд некор эг кужлы серпасасьны — парсавлі сӧмынтӧ удав-кыйӧс ортсысяньыс да пытшкӧссяньыс. Я ведь никогда и не умел рисовать — разве только удавов снаружи и изнутри.
— Oh! ça ira, dit-il, les enfants savent. — Мед, — такӧдіс сійӧ менӧ. — Челядьыд и сідзи гӧгӧрвоасны. — Но немтор, — такӧдіс сійӧ менӧ. — Челядьыс и тадзи ставсӧ гӧгӧрвоасны. — Ну ничего, — успокоил он меня. — Дети и так поймут.
Je crayonnai donc une muselière. Ме серпасалі балялы ичӧтик чуш. Сэк ме серпасалі сылӧн мегӧпилы нырдом. И я нарисовал намордник для барашка.
Et j'eus le coeur serré en la lui donnant: Сеті серпасӧс Ичӧтик принцлы, и сьӧлӧмӧй менам нюкыртчис. Сеті серпассӧ Дзоля принслы да сьӧлӧмӧй менам топаліс: Я отдал рисунок Маленькому принцу, и сердце у меня сжалось.
— Tu as des projets que j'ignore... — Тэ мыйкӧ мӧвпалан, а меным он висьтав... — Тэ мыйкӧ думыштӧмыд да он висьтав меным... — Ты что-то задумал и не говоришь мне...
Mais il ne me répondit pas. Но сійӧ эз вочавидз. Сӧмын сійӧ эз вочавидз. Но он не ответил.
Il me dit: — Tu sais, ma chute sur la Terre... c'en sera demain l'anniversaire... — Тӧдан, — шуис сійӧ, — аски тырас во, кыдзи ме веськалі тіян Му вылӧ... — Тӧдан, — шуис зонка, — аски тырас во тіян Му выланыд менам воӧмсянь... — Знаешь, — сказал он, — завтра исполнится год, как я попал к вам на Землю...
Puis après un silence il dit encore: Да ланьтіс. Сэсся содтіс: Да ланьтіс. Сэсся содтіс: И умолк. Потом прибавил:
— J'étais tombé tout près d'ici... — Ме уси татысянь зэв матӧ... — Ме уси тасянь дзик матӧ... — Я упал совсем близко отсюда...
Et il rougit. Да гӧрдӧдіс. Да гӧрдӧдіс. И покраснел.
Et de nouveau, sans comprendre pourquoi, j'éprouvai un chagrin bizarre. И бара, енмыс тӧдӧ, мыйла, сьӧлӧмӧй менам жугыльтчис. Сэсся бара, код тӧдас мыйла, менам лов вылын лои сьӧкыд. И опять, бог весть почему, тяжело стало у меня на душе.
Cependant une question me vint: Но век жӧ ме юалі: Век жӧ ме юалі: Все-таки я спросил:
— Alors ce n'est pas par hasard que, le matin où je t'ai connu, il y a huit jours, tu te promenais comme ça, tout seul, à mille milles de toutes régions habitées! — Сідзкӧ, вежон сайын, сійӧ асывнас, кор ми тӧдмасим, тэ эн прӧста сідз ветлӧдлы тані ӧтнад, йӧз оланінсянь сюрс верст ылнаын? — Сідзкӧ, вежон сайын, миян тӧдмасян лун асылӧ тэ эн сідз-тадз шӧйт дзик ӧтнад, морт оланінсянь сюрс миля сайті? — Значит, неделю назад, в то утро, когда мы познакомились, ты не случайно бродил тут совсем один, за тысячу миль от человеческого жилья?
Tu retournais vers le point de ta chute? Тэ локтін сэтчӧ, кытчӧ коркӧ усин? Тэ бӧр волін аслад усянін дорӧ? Ты возвращался к тому месту, где тогда упал?
Le petit prince rougit de nouveau. Ичӧтик принц нӧшта ёнджыка гӧрдӧдіс. Дзоля принс гӧрдӧдіс нӧшта на ёнджыка. Маленький принц покраснел еще сильнее.
(-) А ме полӧмпырысь содті: А ме падъялігсорӧн содті: А я прибавил нерешительно:
(-) — Гашкӧ, тайӧ сы понда, мый во тырӧ?.. — Гашкӧ, тайӧ сы понда, мый тырӧ во?.. — Может быть, это потому, что исполняется год?..
(-) И бара сійӧ гӧрдӧдіс. Сійӧ бара гӧрдӧдіс. И снова он покраснел.
Il ne répondait jamais aux questions, mais, quand on rougit, ça signifie « oui », n'est-ce pas? Сійӧ эз вочавидз менам ни ӧти юалӧм вылӧ, но кор ӧд гӧрдӧдан, быттьӧ шуан «да», сідз ӧд? Сійӧ ни ӧти юалӧм вылӧ эз вочавидз, но ӧд гӧрдӧдан кӧ, сійӧ вежӧртӧ «да», збыль ӧд? Он не ответил ни на один мой вопрос, но ведь когда краснеешь, это значит «да», не так ли?
— Ah! lui dis-je, j'ai peur... — Ме пола... — ышловзьӧмӧн заводиті ме. — Сьӧлӧм вылам абу лӧнь... — чӧвті ме. — Мне страшно... — со вздохом начал я.
Mais il me répondit: Но сійӧ шуис: Но сійӧ шуис: Но он сказал:
— Tu dois maintenant travailler. — Тэныд колӧ босьтчыны уджӧ. — Тэныд лои кад босьтчыны уджӧ. — Пора тебе приниматься за работу.
Tu dois repartir vers ta machine. Мун аслад машина дорад. Мун ероплан дорад. Иди к своей машине.
Je t'attends ici. Ме кута тэнӧ тані виччысьны. Ме понда тэнӧ виччысьны тані. Я буду ждать тебя здесь.
Reviens demain soir... Лок аски рытнас... Лок бӧр аски рытнас... Возвращайся завтра вечером...
Mais je n'étais pas rassuré. Сӧмын менам майшасьӧмӧй эз лӧнь. Сӧмын меным лӧньджык эз ло. Однако мне не стало спокойнее.
Je me souvenais du renard. Ме казьтышті Руч йылысь: Ме казьтышті Ручӧс. Я вспомнил о Лисе.
On risque de pleurer un peu si l'on s'est laissé apprivoiser... велалан кӧ код ордӧ кӧ, лоӧ бӧрдны. Сетан кӧ асьтӧ велӧдны кодкӧ дорӧ, сэсся ковмывлӧ и бӧрдны. Когда даешь себя приручить, потом случается и плакать.
CHAPITRE XXVI XXVI XXVІ XXVI
Il y avait, à côté du puits, une ruine de vieux mur de pierre. Юкмӧссяньыс неылын вӧлі важ изъя стенлӧн колясыс. Юкмӧссянь неылын вӧліны изйысь тэчӧм важ стен колясъяс. Неподалеку от колодца сохранились развалины древней каменной стены.
Lorsque je revins de mon travail, le lendemain soir, j'aperçus de loin mon petit prince assis là-haut, les jambes pendantes. Мӧд рытнас уджӧс помалӧм бӧрын ме матыстчи сыланьӧ да ылісянь казялі, мый Ичӧтик принц пукалӧ стен дорышас кокъяссӧ ӧшӧдӧмӧн. Мӧд лунӧ рытнас уджӧс помалӧм бӧрын ме бӧр локті сэтчӧ да аддзи стенсяньыс кокъяссӧ ӧшӧдӧмӧн пукалысь Дзоля принсӧс. На другой вечер, покончив с работой, я вернулся туда и еще издали увидел, что Маленький принц сидит на краю стены, свесив ноги.
Et je l'entendis qui parlait: Да кылі сылысь гӧлӧссӧ: Да кылі сылысь кывъяссӧ: И услышал его голос:
— Tu ne t'en souviens donc pas? disait-il. Ce n'est pas tout à fait ici! — Тэ мӧй вунӧдін нин? — шуаліс сійӧ. — Эз тані сійӧ вӧв. — Тэ ӧмӧй он помнит? — шуис сійӧ. — Сійӧ вӧлі дзик мӧдлаын. — Разве ты не помнишь? — говорил он. — Это было совсем не здесь.
Une autre voix lui répondit sans doute, puisqu'il répliqua: Кӧнкӧ кодкӧ сылы вочавидзис, сы вӧсна мый сійӧ паныд шуис: Тӧдӧмысь, принслы кодкӧ вочавидзӧма вӧлі, сы понда мый сійӧ паныд шуис: Наверно, кто-то ему отвечал, потому что он возразил:
— Si! Si! c'est bien le jour, mais ce n'est pas ici l'endroit... — Но да, сійӧ вӧлі буретш во сайын, тайӧ жӧ луннас, сӧмын мӧдлаын... — Но, дерт жӧ, тайӧ вӧлі стӧч во сайын, дзик тайӧ лунӧ, сӧмын мӧдлаын... — Ну да, это было ровно год назад, день в день, но только в другом месте...
Je poursuivis ma marche vers le mur. Ме ӧддзӧді воськолӧс. Ме понді восьлавны ӧдйӧджык. Я зашагал быстрей.
Je ne voyais ni entendais toujours personne. Но некодӧс ме стен дорсьыс эг аддзы ни эг кыв. Сӧмын стен дорысь некодӧс эг аддзы ни эг кыв. Но нигде у стены я больше никого не видел и не слышал.
Pourtant le petit prince répliqua de nouveau: А Ичӧтик принц водзӧ кодлыкӧ вочавидзис: Сэккості Дзоля принс бара кодлыкӧ вочавидзис: А между тем Маленький принц снова ответил кому-то:
— ... Bien sûr. — Дерт. — Дерт. — Ну, конечно.
Tu verras où commence ma trace dans le sable. Тэ аддзан менсьым кок туйӧс лыасьыс. Тэ аддзан менсьым кок туйясӧс лыа вылысь. Ты найдешь мои следы на песке.
Tu n'as qu'à m'y attendre. И сэки виччысь. Сэки виччысь. И тогда жди.
J'y serai cette nuit... Тавой ме сэтчӧ локта. Тавой ме сэтчӧ воа. Сегодня ночью я туда приду.
J'étais à vingt mètres du mur et je ne voyais toujours rien. Стенмӧдзыс колис метра кызь кымын, а ме век на нинӧм эг аддзы. Стенмӧдз колис метра кызь, сӧмын ме нинӧм на эг аддзы. До стены оставалось двадцать метров, а я все еще ничего не видел.
Le petit prince dit encore, après un silence: Недыр чӧв олыштӧм бӧрын Ичӧтик принц юаліс: Недыр ланьтыштлӧм мысти Дзоля принс юаліс: После недолгого молчания Маленький принц спросил:
— Tu as du bon venin? — А тэнад ядыд бур? — А тэнад пагӧданторйыд бур? — А у тебя хороший яд?
Tu es sûr de ne pas me faire souffrir longtemps? Ме ог кут ёна мучитчыны? Тэ менӧ он дыр мучит-дойд? Ты не заставишь меня долго мучиться?
Je fis halte, le coeur serré, mais je ne comprenais toujours pas. Ме сувтышті и сьӧлӧмӧй менам нюкыртчис, но ме век на нинӧм эг гӧгӧрво. Ме сувті, сьӧлӧмӧй топаліс, сӧмын ме эг на лючки гӧгӧрво. Я остановился, и сердце мое сжалось, но я все еще не понимал.
— Maintenant va-t'en, dit-il... je veux redescendre! — Ӧні мун, — шуис Ичӧтик принц. — Ме кӧсъя чеччыштны. — Ӧні мун татысь, — шуис Дзоля принс. — Ме кӧсъя тасянь шыбитчыны увлань. — Теперь уходи, — сказал Маленький принц. — Я хочу спрыгнуть вниз.
Alors j'abaissai moi-même les yeux vers le pied du mur, et je fis un bond! Сэки ме видзӧдлі му вылас да тайкӧ эг чеччышт! Сэсся ме чӧвтлі синмӧс увлань да повзьӧмла чеччыштлі! Тогда я опустил глаза, да так и подскочил!
Il était là, dressé vers le petit prince, un de ces serpents jaunes qui vous exécutent en trente secondes. Стен подулас, Ичӧтик принцлань юрсӧ чатӧртӧмӧн куткыртчӧма виж кый, кодлӧн тай курччӧмыс здукӧн виӧ. Стен улас Дзоля принслань юрсӧ лэптӧмӧн чикыртчӧма виж кый, татшӧмъясыс ӧти курччӧмнас виӧны минут джынйӧн. У подножья стены, подняв голову к Маленькому принцу, свернулась желтая змейка, из тех, чей укус убивает в полминуты.
Tout en fouillant ma poche pour en tirer mon révolver, je pris le pas de course, mais, au bruit que je fis, le serpent se laissa doucement couler dans le sable, comme un jet d'eau qui meurt, et, sans trop se presser, se faufila entre les pierres avec un léger bruit de métal. Зептысь револьверӧс видлалігмоз ме котӧрӧн шыбитчи сыланьӧ, но кок шыӧс кылігӧн кыйыд косьмысь ёль моз визувтіс лыаӧдыс, да муртса кылысь кӧрт зёльгӧмӧн надзӧникӧн вошис изъяс костас. Зептын ичӧт лыян кутӧмӧн ме котӧрӧн нетшыштчи кыйлань, но, воськовъясӧс кылӧмӧн, кыйыс визласьӧмӧн лӧня кыссис лыа вывті, косьмысь шор моз кӧртӧ гирскана лӧнь шыӧн вошис изъяс костӧ. Нащупывая в кармане револьвер, я бегом бросился к ней, но при звуке шагов змейка тихо заструилась по песку, словно умирающий ручеек, и с еле слышным металлически звоном неторопливо скрылась меж камней.
Je parvins au mur juste à temps pour y recevoir dans les bras mon petit bonhomme de prince, pâle comme la neige. Ме буретш удиті котӧртны стенланьыс да кватитны ассьым Ичӧтик принцӧс. Сійӧ вӧлі лымйысь на еджыд. Ме котӧрті стен улӧ да удиті кыйны усьысь Дзоля принсӧс. Сійӧ вӧлі лымйысь на еджыд. Я подбежал к стене как раз вовремя, чтобы подхватить моего Маленького принца. Он был белее снега.
— Quelle est cette histoire-là! Tu parles maintenant avec les serpents! — Мый нӧ тэ сэтшӧмсӧ мӧвпыштӧмыд, пиӧ! — горӧді ме. — Мый могысь тэ варовитан кыйяскӧд? — Мый тэнад юрад пырӧма, дзолюк! — горӧді ме. — Мый вӧсна тэ панан сёрнияс кыйяскӧд? — Что это тебе вздумалось, малыш! — воскликнул я. — Чего ради ты заводишь разговоры со змеями?
J'avais défait son éternel cache-nez d'or. Ме рази сылысь зарни шарпсӧ. Ме рази сылысь зарни рӧма век новлан сьылічышъянсӧ. Я развязал его неизменный золотой шарф.
Je lui avait mouillé les tempes et l'avais fait boire. Кӧтӧдышті кӧсичасӧ да тшӧкті ва юыштны. Кӧтӧді пель дінъяссӧ да юктӧді сійӧс ваӧн. Смочил ему виски и заставил выпить воды.
Et maintenant je n'osais plus rien lui demander. Но эг лысьт нинӧм юасьны. Сӧмын эг нин лысьт мый йылысь кӧ юасьны. Но я не смел больше ни о чем спрашивать.
Il me regarda gravement et m'entoura le cou de ses bras. Сійӧ лабутнӧя видзӧдліс ме вылӧ да сывйыштіс кияснас сьыліӧд. Сійӧ сӧдз синмӧн видзӧдліс ме вылӧ да лӧня сывъяліс сьыліті. Он серьезно посмотрел на меня и обвил мою шею руками.
Je sentais battre son coeur comme celui d'un oiseau qui meurt, quand on l'a tiré à la carabine. Ме кылі, кыдзи зутшкӧ сылӧн сьӧлӧмыс, быттьӧ лыйӧм лэбачлӧн. Ме кылі — сьӧлӧмыс сылӧн тіпкис лыйӧм пӧтка моз. Я услышал, как бьется его сердце, словно у подстреленной птицы.
Il me dit: Сійӧ шуис: Зонка шуис: Он сказал:
— Je suis content que tu aies trouvé ce qui manquait à ta machine. Tu vas pouvoir rentrer chez toi... — Ме рад, мый тэ кужин машинатӧ лӧсьӧдны. Ӧні верман гортад воӧдчыны... — Меным долыд, тэ ӧд аддзӧмыд ероплан жугалӧмыдлысь помкасӧ да ӧні верман бӧр мунны гортад... — Я рад, что ты нашел, в чем там была беда с твоей машиной. Теперь ты можешь вернуться домой...
— Comment sais-tu? — Кытысь тэ тӧдан?! — Кытысь тэ тӧдан? — Откуда ты знаешь?!
Je venais justement lui annoncer que, contre toute espérance, j'avais réussi mon travail! Ме сӧмын на кӧсъя вӧлі висьтавны сылы, мый ньӧти виччысьтӧг самолётӧй артмис! Ме сӧмын на кӧсйи юӧртны сылы та йылысь, мый став лёквиччысьӧмсӧ урчитӧмӧн менам артмис еропланӧс дзоньтавны! Я как раз собирался сказать ему, что, вопреки всем ожиданиям, мне удалось исправить самолет!
Il ne répondit rien à ma question, mais il ajouta: Сійӧ эз вочавидз, сӧмын шуис: Сійӧ эз вочавидз, сӧмын лӧня шуис: Он не ответил, он только сказал:
— Moi aussi, aujourd'hui, je rentre chez moi... — Ме тшӧтш талун гортӧ воа. — Ме тшӧтш талун муна гортӧ. — И я тоже сегодня вернусь домой.
Puis, mélancolique: Сэсся жугыля содтыштіс: Да гажтӧма содтіс: Потом прибавил печально:
— C'est bien plus loin... c'est bien plus difficile... — Сійӧ ёна ылынджык... а туйыс ёна сьӧкыдджык... — Сӧмын гортӧй ёна ылынджык... дай мунны мем ёна ёна сьӧкыдджык... — Это гораздо дальше... и гораздо труднее...
Je sentais bien qu'il se passait quelque chose d'extraordinaire. Меным лоис шуштӧм. Ставыс тайӧ вӧлі зэв тешкодь. Все было как-то странно.
Je le serrais dans mes bras comme un petit enfant, et cependant il me semblait qu'il coulait verticalement dans un abîme sans que je pusse rien pour le retenir... Ме топыда кутлі сійӧс, быттьӧ ичӧт кагаӧс, но кылі, кыдзи сійӧ усьӧ кутшӧмкӧ пемыд гуӧ, мый ме ог вермы сійӧс кутны... Ме сійӧс ичӧт кагаӧс моз топыда сывъялі, сӧмын сэк менам вӧлі сэтшӧм аскылӧм, быттьӧкӧ Принс утьыштӧ-вошӧ, сійӧс быттьӧ кыскӧ пыдӧстӧминӧ, да ме ог вермы зонкаӧс кутны. Я крепко обнимал его, точно малого ребенка, и, однако, мне казалось, будто он ускользает, проваливается в бездну, и я не в силах его удержать...
Il avait le regard sérieux, perdu très loin: Сійӧ мӧвпыштчӧмӧн видзӧдіс кытчӧкӧ ылӧ. Мӧвпӧ вӧйӧмӧн сійӧ видзӧдӧ вӧлі кытчӧкӧ ылӧ. Он задумчиво смотрел куда-то вдаль.
— J'ai ton mouton. — Менам кольӧ тэнад баляыд. — Меным коляс тэнад мегӧпиыд. — У меня останется твой барашек.
Et j'ai la caisse pour le mouton. И ящикыс сылы. Да сылы вылӧ куд. И ящик для барашка.
Et j'ai la muselière... И чушыс... Да нырдомыс... И намордник...
Et il sourit avec mélancolie. Сійӧ жугыля вашнитіс. Сэсся гажтӧма нюммуніс. И он печально улыбнулся.
J'attendis longtemps. Ме виччыси. Ме дыр виччыси. Я долго ждал.
Je sentais qu'il se réchauffait peu à peu: Сійӧ бытьӧ ньӧжйӧникӧн воис ас садяс. Сійӧ быттьӧ воис ас садяс. Он словно бы приходил в себя.
— Petit bonhomme, tu as peur... — Тэ повзин, кагаӧй... — Тэ повзьӧмыд, дзолюк... — Ты напугался, малыш...
Il avait eu peur, bien sûr! Повзьытӧг он ов! Дерт жӧ, повзьытӧг оз ов! Ну еще бы не напугаться!
Mais il rit doucement: Но сійӧ небыдика серӧктіс: Сӧмын зонка лӧня серӧктіс: Но он тихонько засмеялся:
— J'aurai bien plus peur ce soir... — Талун рытнас нӧшта шуштӧмджык лоас... — Тарыт ме повзя ёнджыка на ... — Сегодня вечером мне будет куда страшнее...
De nouveau je me sentis glacé par le sentiment de l'irréparable. И бара менӧ йирмӧгаліс сыысь, мый кутшӧмкӧ лёктор матыстчӧ. Бара ме куті кучикӧн кывны бергӧдны позьтӧм шог суӧмсӧ. И снова меня оледенило предчувствие непоправимой беды.
Et je compris que je ne supportais pas l'idée de ne plus jamais entendre ce rire. Оз эскыссьы, мый ме некор нин ог кывлы сылысь сералӧмсӧ. Збыль ӧмӧй, збыль ӧмӧй ме некор ог нин кывлы тэнсьыд сёрнитӧ, серамтӧ? Неужели, неужели я никогда больше не услышу, как он смеется?
C'était pour moi comme une fontaine dans le désert. Сылӧн серамыс меным ключ ва кодь. Тайӧ серамыс ӧд меным тыртӧминын ӧшмӧс кодь. Этот смех для меня — точно родник в пустыне.
— Petit bonhomme, je veux encore t'entendre rire... — Кагукӧй, ме нӧшта кӧсъя кывзыштны, кыдзи тэ сералан... — Дзолюк, ме кӧсъя нӧшта ӧтчыдысь кывлыны тэнсьыд серамтӧ... — Малыш, я хочу еще послушать, как ты смеешься...
Mais il me dit: Но сійӧ шуис: Сӧмын сійӧ шуис: Но он сказал:
— Cette nuit, ça fera un an. — Тавой тырас во. — Тавой тырас стӧч во. — Сегодня ночью исполнится год.
Mon étoile se trouvera juste au-dessus de l'endroit où je suis tombé l'année dernière... Менам кодзулӧй буретш сувтас сы весьтӧ, кытчӧ ме уси во сайын... Менам кодзулӧй лоас буретш во сайын менам усянін весьтын... Моя звезда станет как раз над тем местом, где я упал год назад...
— Petit bonhomme, n'est-ce pas que c'est un mauvais rêve cette histoire de serpent et de rendez-vous et d'étoile... — Дзолюкӧй, ӧд ставыс тайӧ: и кыйыс, и кодзувкӧд аддзысьлӧмыс — сӧмын лёк вӧт, збыль ӧд? — Кывзы, дзолюк, тайӧ ӧд ставыс лёк вӧт — и кыйыс, и кодзувкӧд паныдасьӧмыс — збыль ӧд? — Послушай, малыш, ведь все это — и змея, и свиданье со звездой — просто дурной сон, правда?
Mais il ne répondit pas à ma question. Но сійӧ эз вочавидз. Сӧмын сійӧ эз вочавидз. Но он не ответил.
Il me dit: — Ce qui est important, ça ne se voit pas... — Медся коланаыс сійӧ, мый синнад он аддзы ... — шуис сійӧ. — Медся тӧдчанаторйыс сійӧ, мый синнад он аддзы... — шуис принс. — Самое главное — то, чего не увидишь глазами... — сказал он.
— Bien sûr... — Сідз... — Да, дерт... — Да, конечно...
— C'est comme pour la fleur. — Тайӧ кыдзи дзоридзкӧд. — Тайӧ дзоридз кодь. — Это как с цветком.
Si tu aimes une fleur qui se trouve dans une étoile, c'est doux, la nuit, de regarder le ciel. Радейтан кӧ ылі кодзув вылын быдмысь дзоридзсӧ, войся енэжад видзӧдны ёна лӧсьыд. Тэ кӧ радейтан кӧнкӧ ылі кодзув вылын быдмысь дзоридзсӧ, зэв лӧсьыд войнас видзӧдны енэжӧ. Если любишь цветок, что растет где-то на далекой звезде, хорошо ночью глядеть в небо.
Toutes les étoiles sont fleuries. Сэки став кодзулыс тэныд ӧзйӧ. Став кодзулыс дзоридзалӧ. Все звезды расцветают.
— Сідз... — Да, дерт, сідз... — Да, конечно...
C'est comme pour l'eau. — Тайӧ кыдзи вакӧд. — Тайӧ ва кодь. — Это как с водой.
Celle que tu m'as donnée à boire était comme un musique, à cause de la poulie et de la corde... Кор тэ меным сетін юны, сійӧ вӧлі шылад кодь, а ставыс сёр да кӧв пондаыс... Тэ тай кор сетін васӧ мем юыштны, сійӧ вӧлі шылад кодь, тайӧ вӧрӧтлӧн да кӧвлӧн дзуртӧм-сьылӧм вӧснаыс... Когда ты дал мне напиться, та вода была как музыка, а все из-за ворота и веревки...
tu te rappelles... Помнитан? Кутан юрад? Помнишь?
elle était bonne. Сійӧ вӧлі зэв чӧскыд. Шыладыс вӧлі зэв мыла. Она была очень хорошая.
— Bien sûr... — Сідз... — Да, дерт... — Да, конечно...
— Tu regarderas, la nuit, les étoiles. — Войнас тэ видзӧдан кодзувъяс вылӧ. — Войнас тэ видзӧдлан кодзувъяс вылӧ. — Ночью ты посмотришь на звезды.
C'est trop petit chez moi pour que je te montre où se trouve la mienne. Менам кодзулӧй вывті ичӧтик, ме ог вермы петкӧдлыны тэныд сійӧс. Менам кодзулӧй зэв ичӧт, ме ог вермы тэд сійӧс петкӧдлыны. Моя звезда очень маленькая, я не могу ее тебе показать.
C'est mieux comme ça. Тадзи бурджык. Тадзисӧ бурджык лоӧ. Так лучше.
Mon étoile, ça sera pour toi une des étoiles. Мед сійӧ лоас уна кодзув пӧвстас. Сійӧ лоас тэныд — кодзувъясысь ӧти. Она будет для тебя просто — одна из звезд.
Alors, toutes les étoiles, tu aimeras les regarder... И тэ кутан радейтны видзӧдны кодзувъяс вылас... И тэ пондан радейтны видзӧдны кодзувъяссӧ. И ты полюбишь смотреть на звезды...
Elles seront toutes tes amies. Ставныс тэныд лоасны ёртъясӧн. Ставныс найӧ лоасны тэныд ёртъяс. Все они станут тебе друзьями.
Et puis je vais te faire un cadeau... А сэсся ме тэныд ӧтитор козьнала... А сэсся ме тэныд мыйкӧ козьнала... И потом, я тебе кое-что подарю...
Il rit encore. Сійӧ серӧктіс. Сійӧ та бӧрын серӧктіс. И он засмеялся.
— Ah! petit bonhomme, petit bonhomme j'aime entendre ce rire! — Ой, кагукӧй, кагукӧй, кутшӧма ме радейта, кор тэ сералан! — Ок, дзолюк, кутшӧма ме радейта тэнсьыд серамтӧ! — Ах, малыш, малыш, как я люблю, когда ты смеешься!
— Justement ce sera mon cadeau... ce sera comme pour l'eau... — Тайӧ и эм менам козинӧй... тайӧ лоас, кыдзи вакӧд... — Со тайӧ и эм менам козинӧй ... тайӧ лоас ва кодь... — Вот это и есть мой подарок... это будет, как с водой...
— Que veux-tu dire? — Кыдз сідз? — Кыдз сідз? — Как так?
— Les gens ont des étoiles qui ne sont pas les mêmes. — Быд мортлӧн кодзувъясыс аслыспӧлӧсӧсь. — Быд мортлӧн эмӧсь аслас кодзувъяс. — У каждого человека свои звезды.
Pour les uns, qui voyagent, les étoiles sont des guides. Ветлысьяслы найӧ индӧны туйсӧ. Ӧтияслы, ветлысь-мунысьяслы, найӧ индалӧны туй. Одним — тем, кто странствует, — они указывают путь.
Pour d'autres elles ne sont rien que de petites lumières. Мукӧдъяслы найӧ сӧмын ичӧтик киньяс. Мукӧдыслы найӧ сӧмын ичӧтик биторъяс. Для других это просто маленькие огоньки.
Pour d'autres qui sont savants elles sont des problèmes. Туялысьяслы найӧ — нӧдкыв, кодӧс колӧ тӧдмавны. Туялысьяслы найӧ — тӧдмавтӧм на удж. Для ученых они — как задача, которую надо решить.
Pour mon businessman elles étaient de l'or. Артасьысь мортлы найӧ — сьӧм. Менам уджӧн ноксьысьлы найӧ — зарни. Для моего дельца они — золото.
Mais toutes ces étoiles-là elles se taisent. Но став тайӧ йӧзыслы кодзувъясыс кыввортӧмӧсь. Сӧмын став тайӧ йӧзыслы кодзувъясыс — шытӧмъяс, найӧс он кыв. Но для всех этих людей звезды — немые.
Toi, tu auras des étoiles comme personne n'en a... А тэнад лоасны дзик аслыспӧлӧс кодзувъяс... А тэнад лоасны дзик торъялана кодзувъяс. А у тебя будут совсем особенные звезды...
— Que veux-tu dire? — Кыдзи? — Кыдз сідз? — Как так?
— Quand tu regarderas le ciel, la nuit, puisque j'habiterai dans l'une d'elles, puisque je rirai dans l'une d'elles, alors ce sera pour toi comme si riaient toutes les étoiles. — Тэ видзӧдлан войнас енэжас, а сэні лоас кодзув, кӧні ме ола, кӧні ме серала, — и тэ кылан, мый став кодзулыс сералӧ. — Видзӧдлан тэ войнас енэжӧ, а тэ весьтын лоас менам кодзулӧй, кӧні ме ола, кӧні серала, — и тэ кылан, кыдзи став кодзулыс сералӧ. — Ты посмотришь ночью на небо, а ведь там будет такая звезда, где я живу, где я смеюсь, — и ты услышишь, что все звезды смеются.
Tu auras, toi, des étoiles qui savent rire! Тэнад лоасны кодзувъяс, кодъяс кужӧны серавны! Тэнад лоасны серавны кужысь кодзувъяс! У тебя будут звезды, которые умеют смеяться!
Et il rit encore. И сійӧ ачыс серӧктіс. Да ачыс серӧктіс. И он сам засмеялся.
— Et quand tu seras consolé (on se console toujours) tu seras content de m'avoir connu. — И кор тэ сайкалан (коркӧ да сайкалан), тэныд лоас нимкодь сыысь, мый тӧдлін менӧ. — Да кор тэ такалан (медбӧрти ӧд тэ век такавлан), тэныд лоӧ долыд, мый менӧ коркӧ тӧдлін. — И когда ты утешишься (в конце концов всегда утешаешься), ты будешь рад, что знал меня когда-то.
Tu seras toujours mon ami. Тэ пыр лоан менам ёртӧн. Тэ век меным ёрт лоан. Ты всегда будешь мне другом.
Tu auras envie de rire avec moi. Тэныд окота лоас мекӧд сералыштны. Тэд лоӧ окота мекӧд сералыштны. Тебе захочется посмеяться со мною.
Et tu ouvriras parfois ta fenêtre, comme ça, pour le plaisir... Коркӧ восьтан ӧшиньтӧ, и тэныд лоас лӧсьыд... Коркӧ восьтан ӧшиньтӧ, да тэд сьӧлӧм вылад лоас долыд... Иной раз ты вот так распахнешь окно, и тебе будет приятно...
Et tes amis seront bien étonnés de te voir rire en regardant le ciel. И тэнад ёртъясыд кутасны чуймавны, мыйла тэ сералан енэжас видзӧдігӧн. Тэнад ёртъясыд пондасны шензьыны сыысь, мый тэ сералан енэжӧ видзӧдіг. И твои друзья станут удивляться, что ты смеешься, глядя на небо.
Alors tu leur diras: « Oui, les étoiles, ça me fait toujours rire! » А тэ налы шуан: «Да, да, ме пыр серала, кор видзӧда кодзувъяс вылас!» Тэ налы вочавидзан: «Да, да ме век серала кодзувъяс вылӧ видзӧдігам! А ты им скажешь: «Да, да, я всегда смеюсь, глядя на звезды!»
Et ils te croiront fou. И найӧ чайтасны, мый тэ йӧймӧмыд. Найӧ чайтасны тэнӧ йӧймиг. И они подумают, что ты сошел с ума.
Je t'aurai joué un bien vilain tour... Со мый ме тэкӧд вӧча. Со кутшӧм лёка ме тэкӧд шмонита...». Вот какую злую шутку я с тобой сыграю.
Et il rit encore. Сійӧ сералыштіс. И бара серӧктіс. И он опять засмеялся.
— Ce sera comme si je t'avais donné, au lieu d'étoiles, des tas de petits grelots qui savent rire... — Быттьӧ кодзувъяс пыдди ме козьналі тэныд сералысь тільгун чукӧр... — Быттьӧкӧ кодзувъяс пыддиыс ме козьнала тэныд сералысь тільгунъяслысь дзонь чукӧр... — Как будто вместо звезд я подарил тебе целую кучу смеющихся бубенцов...
Et il rit encore. Сійӧ бара на серӧктіс. Да бара серӧктіс. Он опять засмеялся.
Puis il redevint sérieux: Сэсся зумыштчис: Сэсся бара лои зумыш: Потом снова стал серьезен:
— Cette nuit... tu sais... ne viens pas. — Тӧдан... тавой... бурджык эн лок. — Тӧдан... тавой... бурджык эн волы. — Знаешь... сегодня ночью... лучше не приходи.
— Je ne te quitterai pas. — Ме тэнӧ ог коль. — Ме тэнӧ ог коль. — Я тебя не оставлю.
— J'aurai l'air d'avoir mal... j'aurai un peu l'air de mourir. — Тэ чайтан, мый меным кутас доймыны... быттьӧ ме кула. — Тэныд кажитчас — мем доймӧ... мый весигтӧ ме кула. — Тебе покажется, что мне больно... покажется даже, что я умираю.
C'est comme ça. Тадзи нин тай овлӧ. Тадз тай овлӧ. Так уж оно бывает.
Ne viens pas voir ça, ce n'est pas la peine... Эн лок, оз ков. Эн лок, оз ков. Не приходи, не надо.
— Je ne te quitterai pas. — Ме тэнӧ ог коль. — Ме тэнӧ ог коль. — Я тебя не оставлю.
Mais il était soucieux. Но сійӧс мыйкӧ майшӧдліс. Сӧмын мыйыськӧ сійӧс майшӧдліс. Но он был чем-то озабочен.
— Je te dis ça... c'est à cause aussi du serpent. — Тӧдан... тайӧ кый пондаыс тшӧтш и. — Тӧдан он... тайӧ нӧшта кый вӧсна. — Видишь ли... это еще из-за змеи.
Il ne faut pas qu'il te morde... Другысь да сійӧ тэнӧ курччас. Друг сійӧ тэнӧ курччас. Вдруг она тебя ужалит...
Les serpents, c'est méchant. Кыйясыд ӧд скӧрӧсь. Кыйясыд ӧд лёкӧсь. Змеи ведь злые.
Ça peut mordre pour le plaisir... Налы любӧ кодӧскӧ курччыны. Кодӧскӧ курччӧмсьыс налы лӧсьыд овлӧ. Кого-нибудь ужалить для них удовольствие.
— Je ne te quitterai pas. — Ме тэнӧ ог коль. — Ме тэнӧ ог коль. — Я тебя не оставлю.
Mais quelque chose le rassura: Сійӧ другысь такаліс: Сійӧ друг лӧнис: Он вдруг успокоился:
— C'est vrai qu'ils n'ont pas le venin pour la seconde morsure... — Дерт, кык вылад сылӧн ядыс оз тырмы... — Збыльысь ӧд, кыкӧннымлы сылӧн пагӧданторйыс оз тырмы… — Правда, на двоих у нее не хватит яда...
Cette nuit-là je ne le vis pas se mettre en route. Тайӧ войнас ме эг казяв, кодакості сійӧ мунӧма. Сэкся войӧ ме эг казяв сылысь мунӧмсӧ. В эту ночь я не заметил, как он ушел.
Il s'était évadé sans bruit. Тӧдлытӧг уйкнитӧма. Сійӧ воши шытӧг. Он ускользнул неслышно.
Quand je réussis à le joindre il marchait décidé, d'un pas rapide. Но ме сійӧс суӧді жӧ. Ичӧтик принц шавксьӧдіс-муніс водзӧ. Ме кор сэсся сійӧс вӧтӧді, зонка муніс ӧдйӧ, зумыд восьласӧн. Когда я наконец нагнал его, он шел быстрым, решительным шагом.
Il me dit seulement: — Ah! tu es là... — А, тайӧ тэ... — сӧмын и шуыштіс сійӧ. — А, тайӧ тэ… — сӧмын и шуис. — А, это ты... — сказал он только.
Et il me prit par la main. Да босьтіс менӧ киӧд. Да босьтіс менсьым киӧс. И взял меня за руку.
Mais il se tourmenta encore: Но мыйкӧ сійӧс майшӧдліс. Сӧмын мыйкӧ сійӧс майшӧдліс. Но что-то его тревожило.
— Tu as eu tort. — Весьшӧрӧ тэ мекӧд мунан. — Дзик весьшӧрӧ тэ мекӧд мунан. — Напрасно ты идешь со мной.
Tu auras de la peine. Тэныд лоас сьӧкыд ме вылӧ видзӧднытӧ. Тэныд сьӧкыд лоӧ ме вылӧ видзӧдны. Тебе будет больно на меня смотреть.
J'aurai l'air d'être mort et ce ne sera pas vrai... Кутан чайтны, мый ме кула, но тайӧ абу збыль... Тэныд кажитчас, быттьӧкӧ ме кула, сӧмын тайӧ оз ло сідз… Тебе покажется, будто я умираю, но это неправда...
Moi je me taisais. Ме чӧв олі. Ме чӧв олі. Я молчал.
— Tu comprends. C'est trop loin. — Гӧгӧрвоан... тайӧ зэв ылын. — Тэ он тӧд… сійӧ зэв ылын. — Видишь ли... это очень далеко.
Je ne peux pas emporter ce corps-là. Менам тушаӧй вывті сьӧкыд. Ме вывті сьӧкыд. Мое тело слишком тяжелое.
C'est trop lourd. Ме сійӧс ог вермы нунысӧ. Ме ог вермы сійӧс нунысӧ. Мне его не унести.
Moi je me taisais. Ме чӧв олі. Ме чӧв олі. Я молчал.
— Mais ce sera comme une vieille écorce abandonnée. — Тайӧ ӧд важ кыш шыбитӧм кодь. — Но тайӧ дзик сэтшӧмтор, быттьӧкӧ шыбитан важ кышсӧ. — Но это все равно, что сбросить старую оболочку.
Ce n'est pas triste les vieilles écorces... Шогсьынысӧ дзик нинӧмла... Таын нинӧм шогаланаыс абу… Тут нет ничего печального...
Moi je me taisais. Ме чӧв олі. Ме чӧв олі. Я молчал.
Il se découragea un peu. Сійӧ падмыштіс. Сійӧ сьӧлӧмнас неуна усьыштіс. Он немного пал духом.
Mais il fit encore un effort: А сэсся содтіс: Та вылӧ видзӧдтӧг выныштчӧмӧн шуис: Но все-таки сделал еще одно усилие:
— Ce sera gentil, tu sais. — Тӧдан, кутшӧм лӧсьыд лоӧ. — Тӧдан, ставыс лоӧ бурсьыс-бур. — Знаешь, будет очень славно.
Moi aussi je regarderai les étoiles. Ме тшӧтш кута видзӧдны кодзувъяс вылӧ. Ме тшӧтш кута видзӧдны кодзувъяс вылӧ. Я тоже стану смотреть на звезды.
Toutes les étoiles seront des puits avec une poulie rouillée. И став кодзулыс лоасны быттьӧ дзуртысь важ юкмӧсъяс. Да став кодзулыс лоас дзуртысь вӧрӧтаа важ юкмӧсъяс кодь. И все звезды будут точно старые колодцы со скрипучим воротом.
Toutes les étoiles me verseront à boire... И быдӧн сетас меным юыштны... И быдӧн сетас меным юан ва... И каждая даст мне напиться...
Moi je me taisais. Ме чӧв олі. Ме чӧв олі. Я молчал.
— Ce sera tellement amusant! — Думышт, кутшӧм лӧсьыд лоӧ! — Думышт, кутшӧм нимкодьтор! — Подумай, как забавно!
Tu auras cinq cents millions de grelots, j'aurai cinq cent millions de fontaines... Тэнад лоас витсё миллион тільгун, а менам — витсё миллион юкмӧс... Тэнад лоас витсё миллион тільгун, а менам — витсё миллион ӧшмӧс. У тебя будет пятьсот миллионов бубенцов, а у меня — пятьсот миллионов родников...
Et il se tut aussi, parce qu'il pleurait... И тані сійӧ тшӧтш ланьтіс. Бӧрддзис... Сэккості сійӧ ланьтіс, сы бӧрся бӧрддзис... И тут он тоже замолчал, потому что заплакал...
— C'est là. — Со ми и воим. — Со ми и воим. — Вот мы и пришли.
Laisse moi faire un pas tout seul. Лэдз меным ӧтнамлы воськовтны. Вай ме вӧча нӧшта ӧти воськов ӧтнам. Дай мне сделать еще шаг одному.
Et il s'assit parce qu'il avait peur. И сійӧ пуксис лыа вылас. Сійӧ поліс. И пуксис лыа вылӧ, ёна повзис да. И он сел на песок, потому что ему стало страшно.
Il dit encore: Сэсся шуис: Сэсся принс шуис: Потом он сказал:
— Tu sais... ma fleur... j'en suis responsable! — Тӧдан... менам розаӧй... ме сы понда кывкута. — Тӧдан... менам розаӧй... ме сы вӧсна кывкута. — Знаешь... моя роза... я за нее в ответе.
Et elle est tellement faible! Сійӧ сэтшӧм жеб! А сійӧ сэтшӧм нэриник! А она такая слабая!
Et elle est tellement naïve. И сэтшӧм восьса сьӧлӧма. Да ставыслы кокниа эскысь. И такая простодушная.
Elle a quatre épines de rien du tout pour la protéger contre le monde... Сылӧн нёль ем и эм, сэсся сылы нинӧмӧн водзсасьны... Сылӧн эм сӧмын нёль ичӧтик ёсь йыв, сэсся сылы нинӧмӧн дорйысьны став гӧгӧртасысь... У нее только и есть что четыре жалких шипа, больше ей нечем защищаться от мира...
Moi je m'assis parce que je ne pouvais plus me tenir debout. Ме тшӧтш пукси, кокъясӧй тіравны кутісны да. Менам кокъяс эз пондыны кутны да тшӧтш пукси. Я тоже сел, потому что у меня подкосились ноги.
Il dit: Сійӧ шуис: Сійӧ шуис: Он сказал:
— Voilà... C'est tout... — Со и... ставыс... — Со... со и ставыс... — Ну... вот и все...
Il hésita encore un peu, puis se releva. Здук мысти чеччис. Здук олыштіс да чеччис. Помедлил еще минуту и встал.
Il fit un pas. И сӧмын ӧтчыдысь воськовтіс. Да вӧчис ӧти воськов. И сделал один только шаг.
Moi je ne pouvais pas bouger. А ме эг вермы вӧрзьӧдчыны. А ме эг вермы вӧрзьыштны. А я не мог шевельнуться.
Il n'y eut rien qu'un éclair jaune près de sa cheville. Быттьӧ виж чардби звиркнитіс сылӧн кок дортіыс. Мыйкӧ виж чардби кодь вирдыштіс сылӧн кокъяс дортіыс. Точно желтая молния мелькнула у его ног.
Il demeura un instant immobile. Здук кежлӧ сійӧ джӧмдыліс. Ӧти здук сійӧ кольліс сулалан. Мгновение он оставался недвижим.
Il ne cria pas. Эз горӧд. Эз горӧд немся. Не вскрикнул.
Il tomba doucement comme tombe un arbre. Сэсся усис — надзӧн, кыдзи пу пӧрӧ. Сэсся усис — надзӧник, пӧран пу моз. Потом упал — медленно, как падает дерево.
Ça ne fit même pas de bruit, à cause du sable. Надзӧн и лӧня, ӧд лыаыс босьтӧ став шысӧ. Надзӧн да шытӧг, ӧд лыаыс став шысӧ лӧньӧдӧ. Медленно и неслышно, ведь песок приглушает все звуки.
CHAPITRE XXVII XXVII XXVІІ XXVII
Et maintenant, bien sûr, ça fait six ans déjà... И со колис нин квайт во... Колис квайт во нин... И вот прошло уже шесть лет...
Je n'ai jamais encore raconté cette histoire. Ме ньӧтчыдысь на некодлы та йылысь эг висьтавлы. Ме та йылысь мортлы эг на висьтавлы. Я еще ни разу никому об этом не рассказывал.
Les camarades qui m'ont revu ont été bien contents de me revoir vivant. Кор ме бӧр вои, ёртъяс радлісны, мый ме ловъя да дзоньвидза. Менам локтӧм бӧрын ёртъясӧйлы нимкодь вӧлі аддзыны менӧ ловъяӧн да дзоньӧн. Когда я вернулся, товарищи рады были вновь увидеть меня живым и невредимым.
J'étais triste mais je leur disais: C'est la fatigue... Шог меным вӧлі, но налы ме шуалі: Ме гажтӧмалі эськӧ, но налы висьтавлі: Грустно мне было, но я говорил им:
Maintenant je me suis un peu consolé. — Мудзи да, сійӧн... — Тайӧ ме прӧстӧ мудзи ёна ... — Это я просто устал...
C'est à dire... Но сэсся ме надзӧн сайкалі. Век жӧ вочасӧн ме такалі. И все же понемногу я утешился.
pas tout à fait. Дерт, эг дзикӧдз. Дерт... эг дзикӧдз. То есть... Не совсем.
Mais je sais bien qu'il est revenu à sa planète, car, au lever du jour, je n'ai pas retrouvé son corps. Ме тӧда, мый сійӧ воис аслас планета вылас, ӧд асывнас ме эг аддзы сылысь шойсӧ лыа вывсьыс. Сӧмын тӧда: сійӧ бӧр воис аслас енэжмуӧ, ӧд шонді петӧм бӧрас ме эг аддзы лыа вывсьыс сылысь шойсӧ. Но я знаю, он возвратился на свою планетку, ведь, когда рассвело, я не нашел на песке его тела.
Ce n'était pas un corps tellement lourd... Эз нин сэтшӧм сьӧкыдӧн сійӧ и вӧв. Эз сэтшӧм сьӧкыд вӧв принсыс. Не такое уж оно было тяжелое.
Et j'aime la nuit écouter les étoiles. А войяснас ме радейта кывзыны кодзувъясӧс. А войяснас ме радейта кывзыны кодзувъясӧс. А по ночам я люблю слушать звезды.
C'est comme cinq cent millions de grelots... Быттьӧ витсё миллион тільгун. Витсё миллион тільгунӧс моз. Словно пятьсот миллионов бубенцов...
Mais voilà qu'il passe quelque chose d'extraordinaire. Но со мый шензьӧдӧ. Со мый шемӧстӧ! Но вот что поразительно.
La muselière que j'ai dessinée pour le petit prince, j'ai oublié d'y ajouter la courroie de cuir! Баляыслы ичӧтик чушсӧ серпасалігӧн ме вунӧді кӧртӧд йывсьыс! Сылӧн мегӧпилы чушсӧ серпасалігӧн ме вунӧді тасматор йылысь! Когда я рисовал намордник для барашка, я забыл про ремешок!
Il n'aura jamais pu l'attacher au mouton. Ичӧтик принц оз вермы пасьтӧдны сійӧс баляыслы. Дзоля принс оз вермы лючки домавны нырдомнас ассьыс мегӧписӧ. Маленький принц не сможет надеть его на барашка.
Alors je me demande: « Que s'est-il passé sur sa planète? И ме юася ассьым: мый сэні эськӧ керсьӧ, сылӧн планета вылас? И ме юала ачымӧс: мый вӧчсьӧ сылӧн енэжмуас? И я спрашиваю себя: что-то делается там, на его планете?
Peut-être bien que le mouton à mangé la fleur... » Гашкӧ, баляыс сёйис розасӧ да? А, гашкӧ, мегӧпиыс розасӧ сёйис? Вдруг барашек съел розу?
Tantôt je me dis: « Sûrement non! Мукӧддырйиыс ме аслым шуа: «Эз жӧ сёй! Корсюрӧ ме аслым шуала: эз, дерт, эз! Иногда я говорю себе: «Нет, конечно, нет!
Le petit prince enferme sa fleur toutes les nuits sous son globe de verre, et il surveille bien son mouton... » Ичӧтик принц вой кежлас пыр вевттьӧ розасӧ югыд кышӧдӧн да зэв бура видзӧдӧ баля бӧрсяыс...» Дзоля принс розасӧ вой кежлас век тупкывлӧ кляничаысь вӧчӧм юркышӧдӧн да зэв сюся видзӧдӧ мегӧпиыс бӧрся... Маленький принц на ночь всегда накрывает розу стеклянным колпаком, и он очень следит за барашком...»
Alors je suis heureux. Сэки ме шуда. Сійӧ здукас ме шуда. Тогда я счастлив.
Et toutes les étoiles rient doucement. И став кодзулыс лӧня сералӧ. И став кодзулыс зэв лӧня сералӧ. И все звезды тихонько смеются.
Tantôt je me dis: « On est distrait une fois ou l'autre, et ça suffit! А коркӧяскӧ ме шуа аслым: «Вунӧдчылан жӧ мортыд... сэки быдторйыс вермас лоны! А корсюрӧ ме аслым шула: мукӧддырйиыс ӧд вунӧдчылан да сэки быдторйыс вермӧ лоны! А иногда я говорю себе: «Бываешь же порой рассеянным... тогда все может случиться!
Il a oublié, un soir, le verre, ou bien le mouton est sorti sans bruit pendant la nuit... » Другысь да ӧти рытӧ сійӧ вунӧдіс югыд вевттьӧд йывсьыс либӧ баляыс кыдзкӧ петіс ящиксьыс...» Друг да сійӧ коркӧ рытнас вунӧдас розасӧ юркышӧдӧн тупкӧм йывсьыс, либӧ мегӧпиыс войнас гусьӧник петас вӧля вылӧ... Вдруг он как-нибудь вечером забыл про стеклянный колпак или барашек ночью втихомолку выбрался на волю...»
Alors les grelots se changent tous en larmes!... И сэки став тільгуныс бӧрдӧ... Сэки став тільгуныс бӧрдӧ... И тогда все бубенцы плачут...
C'est là un bien grand mystère. Ставыс тайӧ нӧдкыв кодь гӧгӧрвотӧм. Тайӧ ставыс нӧдкыв сяма гӧгӧрвотӧмтор. Все это загадочно и непостижимо.
Pour vous qui aimez aussi le petit prince, comme pour moi, rien de l'univers n'est semblable si quelque part, on ne sait où, un mouton que nous ne connaissons pas a, oui ou non, mangé une rose... Тіянлы, кодлы тшӧтш мусмис Ичӧтик принцыс, тайӧ ньӧти абу веськодь: став енъюгыдыс миянлы лоӧ мӧд ногаӧн сыысь, мый кӧнкӧ баля, кодӧс ми некор эг аддзылӧй, вермис сёйны роза, кодӧс ми некор эг аддзылӧй. Тіянлы, коді пондіс радейтны Дзоля принсӧс, меным моз тшӧтш нинӧм, нинӧм абу веськодь: став муюгыдыс миянлы вежсис сыысь, мый кӧнкӧ Енкӧла ылыс пельӧсын некор аддзывлытӧм мегӧпи, вермас лоны, сёйӧма миянлы тӧдтӧм розасӧ. Вам, кто тоже полюбил Маленького принца, как и мне, это совсем, совсем не все равно: весь мир становится для нас иным оттого, что где-то в безвестном уголке вселенной барашек, которого мы никогда не видели, быть может, съел не знакомую нам розу.
Regardez le ciel. Видзӧдлӧй енэжас. Видзӧдлӧй енэжӧ. Взгляните на небо.
Demandez-vous: le mouton oui ou non a-t-il mangé la fleur? Да юалӧй ассьыныд: «Олӧ на сійӧ розаыс али оз нин? Гашкӧ, баляыс сійӧс сёйис?» Юалӧй ассьыныд: ловъя на сійӧ розаыс али абу нин? Друг мегӧпиыс сійӧс сёйӧма? И спросите себя: «Жива ли та роза или ее уже нет? Вдруг барашек ее съел?»
Et vous verrez comme tout change... И ті аддзанныд: ставыс гӧгӧр вежсяс... И ті казяланныд: ставыс лоас дзик мӧд ног... И вы увидите: все станет по-другому...
Et aucune grande personne ne comprendra jamais que ça a tellement d'importance! И некор ни ӧти верстьӧ оз гӧгӧрво, мыйла тайӧ бытьӧн колӧ! Некор ни ӧти верстьӧ морт оз гӧгӧрво, кутшӧм тайӧ тӧдчанатор! И никогда ни один взрослый не поймет, как это важно!
Ça c'est, pour moi, le plus beau et le plus triste paysage du monde. Тайӧ, ме серти, муюгыдас медся мича да медся жугыль иныс. Тайӧ, ме ног, му вылас медся мича да медся гажтӧм ин. Это, по-моему, самое красивое и самое печальное место на свете.
C'est le même paysage que celui de la page précédente, mais je l'ai dessiné une fois encore pour bien vous le montrer. Пустынялӧн тайӧ жӧ пельӧсыс серпасалӧма и воддза лист бокас, но ме нӧшта ӧтчыдысь серпасалі, мед ті бурджыка сы вылӧ видзӧдлінныд. Тыртӧминсьыс сійӧ жӧ пельӧссӧ вӧлі серпасалӧма воддза листбокас, сӧмын ме серпасалі нӧшта на, медым ті серпассӧ бурджыка видзӧдлінныд. Этот же уголок пустыни нарисован и на предыдущей странице, но я нарисовал еще раз, чтобы вы получше его разглядели.
C'est ici que le petit prince a apparu sur terre, puis disparu. Тані Ичӧтик принц медводдзаысь веськаліс Му вылӧ, татысь жӧ сійӧ вошис. Тані Дзоля принс медводдзаысь воис Му вылӧ, а сэсся вошис. Здесь Маленький принц впервые появился на Земле, а потом исчез.
Regardez attentivement ce paysage afin d'être sûr de le reconnaître, si vous voyagez un jour en Afrique, dans le désert. Видзӧдлӧй сюсьджыка, мед ньӧти сорасьтӧг аддзыны тайӧ инсӧ Африкаӧ, пустыняӧ веськалігӧн. Видзӧдлӧй сюсьджыка, медым стӧча тӧдмавны зонкаӧс, коркӧ кӧ веськаланныд Африкаӧ, сійӧ тыртӧминас. Всмотритесь внимательней, чтобы непременно узнать это место, если когда-нибудь вы попадете в Африку, в пустыню.
Et, s'il vous arrive de passer par là, je vous supplie, ne vous pressez pas, attendez un peu juste sous l'étoile! Кутанныд кӧ таті мунны, кевма тіянӧс, энӧ тэрмасьӧй, нӧрӧвитыштлӧй тайӧ кодзув улас! Артмас кӧ сэті тіянлы мунны-прӧйдитны, кевма тіян водзын, энӧ тэрмасьӧй, олыштӧй недыр сійӧ кодзув улас! Если вам случится тут проезжать, заклинаю вас, не спешите, помедлите немного под этой звездой!
Si alors un enfant vient à vous, s'il rit, s'il a les cheveux d'or, s'il ne répond pas quand on l'interroge, vous devinerez bien qui il est. И матыстчас кӧ тіян дорӧ зарни юрсиа ичӧтик зонка, кутас кӧ гылыда серавны да нинӧм оз вочавидз тіян юалӧмъяс вылӧ, ті, дерт, гӧгӧрвоанныд, коді тайӧ. Да тіян дорӧ кӧ матыстчас зарни юрсиа зонка, сійӧ кӧ кутас гораа серавны да тіян юалӧмъясныд вылӧ оз вочавидз, дерт, ті тӧдмаланныд сійӧс. И если к вам подойдет маленький мальчик с золотыми волосами, если он будет звонко смеяться и ничего не ответит на ваши вопросы, вы, уж конечно, догадаетесь, кто он такой.
Alors soyez gentils! Ne me laissez pas tellement triste: écrivez-moi vite qu'il est revenu... Сэки — зэв ёна тіянӧс кора — энӧ вунӧдӧй пальӧдны менсьым шогӧс, ӧдйӧджык гижӧй меным, мый сійӧ бӧр воӧма... Сэки — зэв ёна тіянӧс кора! — энӧ вунӧдӧй такӧдыштны менӧ гажтӧмтчӧмысь, ӧдйӧджык гижӧй меным, Дзоля принсыс мый бӧр воӧма... Тогда — очень прошу вас! — не забудьте утешить меня в моей печали, скорей напишите мне, что он вернулся...